Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Savet za štampu: Raste broj prekršaja novinarskog kodeksa u Srbiji


Gordana Novaković, Tamara Skrozza i Petar Jeremić na predstavljanju izveštaja Saveta za štampu

Osam dnevnih listova u Srbiji je tokom šest meseci 2019. godine (od 1. jula do 1. decembra) prekršilo Kodeks novinara Srbije u 5057 tekstova, rezultat je najnovijeg monitoringa o prekršajima štampanih medija koji je objavio Savet za štampu.

Najčešći broj prekršaja je u vezi sa iznošenjem pretpostavki kao nepobitnih činjenica, ali i u vezi sa kršenjem pretpostavke nevinosti, saopštili su predstavnici Saveta za štampu.

Predmet monitoringa bili su dnevni listovi koji se distribuiraju na celoj teritoriji Srbije - Politika, Večernje novosti, Danas, Alo, Informer, Srpski telegraf, Blic i Kurir.

Novinar Petar Jeremić, jedan od članova tima koji je radio monitoring na predstavljanju rezultata rekao je da je tokom pet godina, koliko Savet za štampu radi ovu analizu, primetan porast broja prekršaja.

„Rast (broja prekršaja, prim. aut.) je 17% u odnosu na monitoring koji smo radili prethodne godine. Taj trend zabrinjava, ali na to utiče više faktora, između ostalog, da li je bilo dešavanja koji mogu da utiču na povećanje broja prekršaja“, navodi Jeremić.

Prema rečima članice Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamare Skrozze, jedan od čestih prekršaja, prema analizi Saveta, je iznošenje pretpostavki kao nepobitnih činjenica, odnosno prekršaja koji se odnose na istinitost izveštavanja.

„Broj takvih tekstova konstantno je u rastu, a posebno je u rastu u trenucima kada su burne političke, međustranačke debate, pa se onda na taj način vrše politički obračuni“, navodi Skrozza.

Ona ističe da je primetan rast tekstova u kojima „naslov ne odgovara sadržini i duhu teksta“, odnosno „klikbejt (senzacionalističkih, prim. aut.) naslova koji su se preneli iz onlajn medija u štampane medije“. Takođe, kako ističe, konstantan je problem kršenje prava na pretpostavku nevinosti, odnosno da novinari otkrivaju identitet osumnjičenih za krivična dela tako što navode njihove adrese stanovanja, fotografije njihove kuće, imena članova porodice.

„Dešava se da ljudi koji su unapred u medijima osuđeni, kasnije budu (na sudu) oslobođeni, utvrdi se da nisu krivi“, navodi Skrozza.

Generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković govorila je o prekršajima kojima se prethodne godine bavila Komisija za žalbe Saveta za štampu, po žalbi građana na određene medijske izveštaje. Dva, prema njenim rečima, drastična slučaja kršenja kodeksa bili su u onlajn medijima.

„To su jedina dva slučaja u kojima se Savet za štampu oglasio putem saopštenja, što inače nije praksa. Jedan je slučaj „ePančevo“, portala koji je mesecima vodio kampanju protiv kolege (novinara) Nenada Živkovića. To je serija tekstova u kojima je iznošen niz nepotkrepljenih i užasnih optužbi. Drugi slučaj je izveštavanje medija o otmici maloletne devojčice u okolini Niša“, navela je Novaković.

Kao jedan od najvećih problema kršenja Kodeksa, Novaković je istakla da mediji koji krše kodeks nisu kažnjeni za to postupanje, nego su, čak i nagrađivani tako što na konkursima lokalnih samouprava dobijaju novčanu podršku za svoje izveštavanje.

XS
SM
MD
LG