Specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel (Richard Grenell) zatražio je od lidera pokreta Samoopredeljenje, Albina Kurtija (Albin Kurti), inače mandatara za formiranje nove vlade Kosova, ukidanje takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH.
To bi, kako je dodao, trebalo da se desi istovremeno sa prekidom kampanje Srbije za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.
Grenel je kazao da će ukidanje takse zatražiti od svakog političkog lidera na Kosovu.
„Ukoliko želimo da krenemo napred sa ekonomskim razvojem, veoma je važno ukidanje takse od 100 odsto. To je nešto što treba da se desi istovremeno sa ukidanjem kampanje povlačenja priznanja nezavisnosti od strane Srbiji. Obe ove stvari treba da se dese a kako bi preduzeća napredovala, kako bi otvorili nova radna mesta za mlade ljude. Preneću istu poruku i u Beogradu“, izjavio je Grenel nakon sastanka sa Albinom Kurtijem.
On je dodao da formiranje nove vlade Kosova nije njegovo pitanje i da na to posmatra sa strane.
„Rekao sam g. Kurtiju da su države kao Velika Britanija i Nemačka imale složene koalicijske borbe za formiranje vlade. Mi posmatramo, ohrabujemo ih da se vode vladavinom zakona kao i svi ostali, i da shvate da se to dešava i u drugim zemljama“, kazao je Grenel.
Grenel je dodao da je ekonomski pritisak, nova radna mesta i dolazak američkih i ekonomskih preduzeća na Kosovu, najbitnija stvar.
„Ljudi su gladni da uđu i da pomognu rast ekonomije“, dodao je.
Grenel se prethodno povodom taksi oglasio i na Tviteru, ističući da je neophodno da Priština ukine takse od 100 odsto na robu iz Srbije uvedene pre više od godinu dana.
"Moramo napraviti napredak – što uključuje i ukidanje taksi", napisao je Grenel na Tviteru nakon sastanka sa Tačijem.
Grenel i danas nastavlja sa sastancima u Prištini, gde je doputovao juče (22. januara).
Susret sa Tačijem
On se sastao u sredu uveče, 23. januara, sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem (Hashim Thaci) u Prištini, a nakon sastanka je poručio da će biti usredsređen na ekonomski napredak.
Za danas je planiran i njegov susret sa predsednikom Demokratskog saveza Kosova Isom Mustafom, a onda putuje za Beograd gde će se u petak, 24. januara, sastati sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.
Grenel boravi u regionu dva dana nakon što je posredovao u postizanju dogovora između te dve strane sa nemačkom kompanijom Lufthansa o uspostavljanju avio-linije Priština-Beograd.
Prvi dogovor uz američko posredovanje
Pismo o namerama koje su Kosovo i Srbija potpisali u Berlinu u petak, 20. januara, prvi je iskorak u odnosima dve strane od kada su pregovori koji se unutar briselskog dijaloga vode od 2013. godine zapali u ćorsokak.
Dogovor dve strane pozdravio je i američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump), dok je iz Evropske unije navedeno da su na toj adresi zatečeni postignutim. Evropska unija je, podsetimo, posrednik u briselskom dijalogu.
Od kada su pregovori u blokadi?
Praktično, blokirani su od decembra 2018. godine kada je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na proizvode koji se u tu državu uvoze iz Srbije i BiH.
Odluku je donela Vlada Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj), aktuelna Vlada u ostavci, kao odgovor na poteze Srbije - kampanju poništavanja priznanja nezavisnosti kao i onemogućavanje prijema Kosova u međunarodne institucije poput Interpola.
U međuvremenu, na Kosovu su 6. oktobra 2019. održani vanredni parlamentarni izbori, a pošto je premijer Haradinaj podneo ostavku. Na izborima je pobedilo Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koje do danas nije uspelo da ostavari dogoor o formiranju nove vlade.
Kakav je stav Kurtija o taksama?
Kurti je odmah posle izbora, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kao rešenje za pitanje taksi predložio reciprocitet u odnosima sa Srbijom:
„Umesto takse od sto odsto na robu iz Srbije, uvešćemo princip reciprociteta“, kazao je Kurti, dodajući objašnjenje da to znači da ono što Srbija ne dozvoljava kosovskim građanima i proizvođačima u Srbiji, toj državi neće biti dozvoljeno na Kosovu.
Po pitanju taksi koje je takođe uvedene BiH, Kurti podvlači da Beograd i Sarajevo ne mogu isto da se tretiraju.
"Mi ćemo razmotriti sa našim ekspertima u novoj vladi sve mogućnosti da ne tretiramo isto i Sarajevo i Beograd, i Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, jer ne želimo da nam u dobrim odnosima između Albanaca i Bošnjaka, između Kosova i Bosne i Hercegovine, bude prepreka Republika Srpska", objasnio je Kurti.
