Od pitanja Huaveja do situacije u Južnokineskom moru, duboki politički razdori će potrajati - uprkos pomaka u trgovinskim odnosima – u trenutku dok SAD nastoje da se suprostave sve moćnijoj i ofanzivnijoj Kini, navodi Rojters.
Odnosi dve najveće svetske ekonomije su se pogoršali nakon što je predsednik SAD Donald Tramp uveo carine na kineski uvoz 2018. godine što je izazvalo trgovinski rat.
"Šira, zatamnjena slika neće biti mnogo ulepšana ovim sporazumom," izjavio je Bejts Gil (Bates Gill), ekspert sa Univerziteta Mekvajr u Sidneju za kinesku bezbednosnu politiku, povodom inicjalnog trgovinskog dogovora koji su u sredu potpisale dve zemlje.
Spektar spornih pitanja je širok: od kineske militarizacije Južnokineskog mora, rasta tenzija zbog Tajvana, za koji Peking tvrdi da mu pripada, američkih kritika zbog stanja ljudskih prava u Hong Kongu i Singđangu, te nesuglasica oko pozicije telekomunikacionog giganta Huaveja.
Mada je prva faza trgovinskog sporazuma ublažila 18-to mesečne trzavice koje su se negativno odrazile na rast svetske ekonomije, analitičari smatraju da je malo verovatno da će smanjiti širok spektar trzavica ukorenjenih u strahovanjima SAD zbog ekonomski i tehnološki moćne Kine koja modernizuje svoju armiju.
"Posmatramo prvu fazu (trgovinskog sporazuma) kao hitan tretman u cilju snižavanja temperature, ali koji ne rešava suštinske probleme," kazao je za Rojters Vang Heng, profesor Univerziteta novi Južni Vels u Sidneju.
Vašington je sve uznemireniji zbog posledica po bezbednost korišćenjem kineskih tehnologija i pooštrio je pravila da bi kontrolisao njenu nabavku, što je dovelo do globalnih promena u snabdevanju.
"Kinesko vođstvo nije naivno. Ono uvek vuče poteze da bude samostalnije i razmišlja o budućnosti…u neprijateljskom okruženju," smatra Gil.
Trampova administracija je stavila u maju Huavej na crnu listu zbog brige za nacionalnu bezbednost, zabranjujući da kupuje opremu od američkih firmi bez dozvole vlasti u Vašingtonu.
On je preduzeo i mere u cilju ograničenja izvoza softvera za veštačku inteligenciju.
Dve zemlje se spore i oko Tajvana, čiji su SAD najveći dobavljač oružja, a koga Kina tretira kao jednu od svojih regija.
Predsednica Tajvana Cai Ing Ven je dobila drugi mandat na izborima u subotu, ističući da neće podleći kineskom pritisku ili kontroli.
U prilog njenoj kampanji su išli i sedmomesečni antivladini protesti u Hong Kongu, za koje Peking optužuje Vašington da ih podstiče, podrivajući kineski model "jedna zemlja dva sistema", koje planira da primeni i na Tajvanu.
Amerčki sekretar za odbranu Rajan Makarti (Ryan McCarthy) izjavio je prošle sedmice da će Kina "postati američka strateška pretnja", te da SAD planiraju da razmeste dve operativne grupe u Pacifiku u naredne dve godine osposobljene za informacione, elektronske sajber i raketne operacije protiv Pekinga.
Američki ministar finansija Stiven Mnučin (Steven Mnuchin) kazao je za CNBC uoči potpisivanja trgovinskog sporazuma sa Pekingom da su SAD zabrinute zbog drugih pitanja kada je reč o Kini, ali njih treba rešavati odvojeno.
"Morate da pregovarate o različitim delovima u različito vreme," istakao je Mnučin.
