Dok izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije deluje izvesno posle ubedljive pobede Konzervativne partije premijera Borisa Džonsona (Johnson), opstanak celovitosti zemlje je doveden u pitanje pošto je u Škotskoj pobedila stranka koja se snažno zalaže za ostanak u EU, ali i za nezavisnost, i koja insistira na novom referendumu o odvajanju tog regiona, pišu svetski mediji.
Prvi izazov posle Bregzita
Posle Bregzita, ali i zbog Bregzita, najveći izazov Borisa Džonsona biće Škotska, gde je dobar rezultat na izborima ostvarila Škotska nacionalna partija (SNP), ocenjuje Gardijan (The Guardian) u uredničkom komentaru posle britanskih parlamentarnih izbora održanih 12. decembra.
SNP je osvojila 45 odsto glasova u Škotskoj, osam odsto više nego na prethodnim izborima, dok su konzervativci i laburisti oslabili. Liderka škotske partije Nikola Sturdžen (Nicola Sturdgeon) sada zahteva pravo da se održi novi referendum o nezavisnosti Škotske, što Džonson odbija, ali bi, ocenjuje Gardijan, bilo glupo da se predstavi kao neko ko ograničava Škotsku.
Džonson treba da se angažuje oko Škotske, ukazuje Gardijan i dodaje da će, ako to ne bude uradio, njegovom erom dominirati pretnje po uniju, posebno pošto je prvi put sada u Severnoj Irskoj izabrano više nacionalista nego unionista.
U prvim reakcijama posle objavljivanja izbornih rezultata, ističe Njujork tajms (The New York Times) u uredničkom komentaru, već su postavljena pitanja kakav svet oni nagoveštavaju.
Opstanak "Ujedinjeno" u Ujedinjenom Kraljevstvu je dovedeno u pitanje posle dobrog rezultata SNP-a koja traži novi referendum o nezavisnosti, kao i neizvesne sudbine Severne Irske po Džonsonovom planu za Bregzit, ocenjuje Njujork tajms.
Loša vest za unioniste
Dobri rezultati partija koje žele da preoblikuju ili čak rastave Ujedinjeno Kraljevstvo znače da će pitanja o budućnost druge po veličini evropske privrede biti sve glasnija, dok će obuzdavanja secesionističkog duha biti akutni politički izazov premijera Džonsona, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Uz ocenu da su rezultati prošlonedeljnih izbora dobra vest za Džonsona, ali loša vest za pristalice unije Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske, Volstrit džurnal ukazuje da su rezultati u Engleskoj i Škotskoj sasvim drugačiji. U Engleskoj - najvećem i najmnogoljudnije delu Ujedinjenog Kraljevstva - konzervativci su dobili 345 od 533 mesta, dok je u Škotskoj SNP osvojila 48 od 59 mesta. Povrh toga, u Severnoj Irskoj su stranke koje zagovaraju ujedinjenje s Irskom dobile devet, a unionističke osam poslanika.
Osnovni razlog za takav rezultat je Bregzit, objašnjava njujorški list. Škotska i Severna Irska su, za razliku od Engleske i Velsa, na referendum o izlasku iz Evropske unije 2016. glasale za ostanak i sad se oba regiona suočavaju s izgledima da budu izvučena iz EU zajedno s ostatkom zemlje. To, ukazuje Volstrit džurnal, gura deo glasača ka strankama koje zagovaraju pre izlazak iz Ujedinjenog Kraljevstva nego napuštanje EU.
Ipak, uprkos snažnom podsticaju s prošlonedeljnih izbora za pristalice izlaska iz Ujedinjenog Kraljevstva, za bilo kakav potez u tom smeru biće potrebna dozvola Londona. Džonson ima ugodnu većinu u donjem domu i malo je verovatno da će odobriti tako nešto uz argument da bi izjašnjavanje o nezavisnosti Škotske bila izdaja rezultata referenduma iz 2014. u Škotskoj kada je odbačena nezavisnost.
Praktične poteškoće verovatno neće utišati secesionističke glasove, ocenjuje Volstrit džurnal. Iako je SNP smatrala da je referendum 2014. bio događaj koji se dešava jednom u generaciji, posle referenduma o Bregzitu 2016. je promenila stav, tvrdeći da je uticaj na Škotsku toliko veliki da je novo glasanje o nezavisnosti opravdano i od suštinskog značaja.
Pat pozicija ili ustavna kriza
Džonson je rekao da su izborni rezultati dokazali da je izlazak iz EU "nepobitna, neumoljiva, nesporna odluka britanskog naroda", ali je to bila volja Engleza koji čine 56 miliona od 66 miliona stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press), ističući da Škotska i Severna Irska takođe nisu prihvatile Džonsonovu Konzervativnu partiju, što ih možda trajno udaljava od Londona.
Liderka SNP-a Nikola Sturdžen je u petak rekla da Džonson "nema nikakav mandat da izvede Škotsku iz EU" i da Škotska mora biti u prilici da odlučuje o svojoj budućnosti na novom referenduma o nezavisnosti.
Sturdžen je najavila da će ove nedelje u Londonu izneti "detaljan demokratski slučaj za prenos vlasti da se omogući referendum".
Politički i pravno, to je pat pozicija, ocenjuje AP, jer bez odobrenja britanske vlade, referendum neće biti pravno obavezujući. London prosto može ignorisati rezultat takvog izjašnjavanja, kao što je uradila španska vlada kada je Katalonija održala neodobreno glasanje o nezavisnosti. S druge strane, dodaje AP, iako nema jasnog pravnog puta ka drugom referendumu, Sturdžen može izvršiti moralni i politički pritisak.
Analitičari upozoravaju na "ustavnu krizu bez presedana" ako Džonson odbije drugi škotski referendum, što bi takođe moglo ojačati pokret za škotsku nezavisnost, ukazuje AP.
SNP je zasad isključila mogućnost organizovanja referenduma o nezavisnosti bez odobrenja centralnih vlasti, kao što je to bilo u Kataloniji, premda nije isključila ideju da se pravno ispita predlog da škotski parlament ozakoni drugo glasanje bez saglasnosti centralne vlade, navodi francuska televizija Frans 24 (France 24).
Ipak, štagod da se desi kada Sturdžen predstavi svoje zahteve Džonsonu ove nedelje, to će biti spor proces, navodi francuska televizija, dodajući da će ona verovatno nastaviti da radi na referendumu iako to neće doneti trenutni rezultat.
Kolika je podrška nezavisnosti?
Mada rezultati izbora možda mogu pojačati argumente za novi referendum o nezavisnosti, nije izvesno da bi pristalice odvajanja Škotske od Ujedinjenog Kraljevstva pobedile na tom glasanju, ocenjuje časopis Ekonomist (The Economist).
SNP je od neuspelog referenduma 2014. gradila slučaj za novo glasanje. Prošle nedelje je sa 35 na 48 povećala broj svoj poslanika od ukupno 59 iz škotskih izbornih jedinca i uz sve veći jaz između engleske i škotske politike, to je, ističe časopis, dodatni osnov za još jedan referendum o škotskoj nezavisnosti.
Sada su unionističke partije u Škotskoj skoro nevidljive, dok je na referendumu o Bregzitu 2016. godine 62 odsto glasača iz tog regiona bilo za ostanak u EU. S druge strane, na referendumu o nezavisnosti je 55 odsto bilo za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu, a 45 odsto za izlazak. Iako se izgleda javno mnjenje pomerilo ka nezavisnosti, ankete sugerišu da je sada po tom pitanju odnos 50:50.
S druge strane, SNP je svom biračkom telu poručivala da je glasanje za nju najbolji način da se izbegne Bregzit. Utoliko je pitanje, ukazuje Ekonomist, da li je dobar rezultat te stranke na izborima prošle nedelje posledica taktičkog glasanja da se izbegne Bregzit ili predstavlja promenu u škotskoj javnosti o budućem odnosu s ostatkom Ujedinjenog Kraljevstva.
Mada zasad put do novog škotskog referenduma o nezavisnosti deluje nejasno, situacija bi mogla delovati drugačije posle sledećih škotskih izbora 2021. godine, ističe Ekonomist.