Autonomna oblast Bugenvil u Papua Novoj Gvineji mogla bi postati najnovija zemlja u svetu pošto su žitelji grupe ostrva na referendumu skoro jednoglasno glasali za nezavisnost, dok postoje strahovanja da bi njihov uspeh mogao podstaći i druga pacifička ostrva na sličan pokušaj, ali i da će zakomplikovati odnose u regionu, pišu svetski mediji.
Ubedljiva pobeda
Nezavisnost Bugenvila podržalo je oko 98 odsto glasača na referendumu koji je trajao od 23. novembra do 7. decembra.
Mada je referendum odobrila vlada Papua Nove Gvineje, rezultat nije obavezujući, što znači da nezavisnost neće automatski biti proglašena, već će uslediti razgovori s vladom Papua Nove Gvineje kada će ili da li će početi tranzicija ka potpunoj nezavisnosti, navodi BBC.
Ipak, ukazuje BBC, ubedljiva pobeda pristalica nezavisnosti će izvršiti pritisak na centralnu vladu da prihvati odvajanje Bugenvila koji je tražio nezavisnost još 1975. u vreme nastanka Papua Nove Gvineje, ali je taj zahtev ignorisan.
Od oko 300.000 stanovnika Bugenvila za glasanje se prijavilo nešto više od 200.000. Glasači su imali dve opcije – veću autonomiju ili punu nezavisnost.
Glasalo je ukupno 181.067 ljudi, od čega se 176.928 opredelilo za nezavisnost, a 3.043 za veću autonomiju, dok je 1.096 glasova nevažeće.
Rezultat je u gradu Buka objavio predsednik bugenvilske referendumske komisije, bivši irski premijer Berti Ahern (Bertie), posle čega je predsednik regionalne autonomne vlade Džon Momis (John) rekao: "Sada se, makar psihološki, osećamo oslobođeno".
Ako Bugenvil postane najnovija zemlja u svetu, imaće površinu manju od 10.000 kvadratnih kilometara, čime bi bio nešto veći od Kipra, a nešto manji od Libana, ukazuje BBC i dodaje da će i njegovo stanovništvo takođe biti među najmalobrojnijim u svetu.
Neobavezujući referendum je ključni deo mirovnog sporazuma iz 2001. kojim je okončan građanski rat na grupi ostrva zapadno od Papua Nove Gvineje.
Nasilje u Bugenvilu je počelo krajem 80-ih godina, posle sporova oko ogromnog rudnika bakra na ostrvu, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Iako su prinosi iz tog rudnika bili veliki izvor zarade Papua Nove Gvineje, mnogi žitelji Bugenvila, ističe AP, smatrali su da nemaju nikakve koristi od njega dok se suočavaju sa zagađenjem i ometanjem svog tradicionalnog načina života.
Strahovi i zabrinutost
Uprkos ubedljivoj pobedi pristalica nezavisnosti, put do odvajanja od Papua Nove Gvineje bi mogao biti dug, pošto će lideri Bugenvila morati da pregovaraju s centralnim vlastima, dok konačnu reč o nezavisnosti tih ostrva ima parlament zemlje, ukazuje Gardijan (The Guardian).
Ministar za Bugenvil u vladi Papua Nove Gvineje, Puka Temu, posle objavljivanja rezultata u gradu Buka rekao je da je rezultat referenduma kredibilan, ali je tražio od glasača da ostatku Papua Nove Gvineje daju dovoljno vremena da prihvati rezultat, ukazujući da parlament ima konačnu reč.
Strahuje se da bi vlada Papua Nove Gvineje, koja ne želi da izgubi deo države i da postavi presedan za druge provincije koje naginju nezavisnost, mogla da odugovlači period konsultacija, za šta, kako ukazuje Gardijan, neki posmatrači procenjuju da bi moglo trajati deset godina.
S druge strane, ističe list, postoji zabrinutost da bi odlaganja mogla da izazovu nezadovoljstvo u Bugenvilu i da dovedu do nemira koji bi mogli ugroziti mir na ostrvima.
Dug put do nezavisnosti
Istorijsko glasanje je usledilo posle višedecenijskog mirovnog procesa i dugog oporavka od brutalnog građanskog rata između bugenvilskih pobunjenika s jedne strane, i bezbednosnih snaga Papua Nove Gvineje i stranih plaćenika, s druge strane, od 1988. do 1998. u kojem je umrlo 20.000 ljudi ili 10 odsto stanovništva, ukazuje agencija Frans pres (Agence France Presse).
Otkada je francuski istraživač Lui de Bugenvil (Louis de Bougainville) stigao do malajskog arhipelaga pre više od dvesta godina, kontrolu nad Bugenvilom su imale Nemačka, Australija, Japan, Ujedinjene nacije i Papua Novu Gvineju.
Mnogi stanovnici Bugenvila osećaju se kulturno bliži stanovnicima obližnjih Solomonskih Ostrva, sa snažnim identitetom koji se razlikuje od ostalih regiona Papa Nove Gvineje u kojoj inače postoje raznovrsne lingvističke i plemenske grupe.
Rat od 1988. do 1998. imao je koren u sporu oko prihoda iz sad ugašenog rudnika bakra koji je svojevremeno pokrivao 40 odsto izvoza Papua Nove Gvineje. AFP navodi da u tom rudniku, prema procenama, ima više od pet miliona tona bakra i 19 miliona unci zlata, što vredi milijarde dolara po sadašnjim cenama.
Regionalna pitanja
S druge strane, rezultat referenduma podstakao je trku za uticaj među regionalnim silama Kinom, SAD i Australijom, ukazuje francuska agencija.
Viši zvaničnici pokreta za nezavisnost Bugenvila su, ističe AFP, već pokušali da pokrenu rat za nadmetanje - s upozorenjem da bi nova država mogla da se okrene Pekingu ako zapadne zemlje ne odigraju kako treba i ne ponude finansijsku pomoć.
Skoro jednoglasni rezultat referenduma na pacifičkim ostrvima je prevazišao očekivanja regionalnih analitičara, što bi pored ubrzanja procesa ka nezavisnosti, moglo i da zakomplikuje odnose u regionu, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).
Ubedljivo glasanje za nezavisnost Bugenvil je, ističe američki list, postala vidljiva inspiracija za druge pokrete za nezavisnost u Tihom okeanu od Zapadne Papue koja nastoji da se odvoji od Indonezije do Nove Kaledonije koja sledeće godine održava referendum o mogućem odvajanju od Francuske.
Dok analitičari kažu da će vladi Papua Nove Gvineje biti teško da razvlači proces za nezavisnost Bugenvila, Njujork tajms ocenjuje i da će pod pritiskom biti i zemlje poput Australije i Novog Zelanda, jer će se verovatno suočiti s molbama da pomognu Bugenvilu da razvije svoje institucije i otporom iz Papua Nove Gvineje koja nikada nije bila preterano voljna da pomaže tim ostrvima.
Ipak, zaključuje Njujork tajms, Bugenvil sad ima potencijal da postane najnovija svetska država i da odredi svoju sudbinu i otvori se za diplomatska partnerstva s državama koje u poslednje vreme pokazuju povećano interesovanje za Pacifik, uključujući SAD i Kinu.