U Banjaluci je održan skup pod nazivom "Pitanje sloboda u akademskom i javnom diskursu" na kojem je rečeno da su akademske slobode ugrožene, ne samo u regionu Zapadnog Balkana, već u čitavoj Evropi.
Miroslav Galić sa Filozofskog fakulteta u Banjaluci kazao je da je Evropski parlament 29. novembra prošle godine donio preporuke o odbrani akademskih sloboda.
„Ono što je zanimljivo tu da se 2018. godine tretira pojam koji nije tako mlad. Akademska sloboda je daleko starija. Dakle mi već uveliko na pragu treće decenije 21. vijeka moramo da donosimo preporuke, dakle neke političke akcije, da bismo odbranili akademske slobode”, kaže Galić.
Kao jedan od osnovnih razloga što je sve manje akademskih sloboda, Marko Konjović, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, vidi u sve većem miješanju države u rad Univerziteta.
„Država nam daje pravo da slobodno predajemo i istražujemo neke stvari, ali ta ista država mora da prihvati i to da je podložna kritici. Akademske slobode su nešto što je prvo na udaru autokratskih režima. Vidimo da se to dešava u Turskoj (zatvaranje pojedinih univerziteta i progon Gulenovih pristalica), Mađarskoj (zabrana rada Centralnoevropskom univerzitetu (CEU) koji je osnovao američki finansijer Džordž Soroš ), Srbiji (davanje otkaza profesorima). Mislim da smo na jako dobrom putu ka autokratskom režimu. Prva linija napada je napad na akademske slobode kako građani ne bi uvidjeli da država ne radi neke stvari kako treba“, kaže Konjović.
Kao jedan od najboljih primjera gušenja akademskih Sloboda u Srbiji, Željko Šarić sa Filozofskog fakulteta u Banjaluci, naveo je slučaj kada je, zbog potpisivanja peticije protiv ukidanje učenja teorije evolucije, dvanaest profesora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sankcionisala Srpska pravoslavna crkva razrješenjem sa dužnosti,a neki od njih su dobili i otkaze na fakultetu.
„Kada ljudi iz akademske zajednice počnu govoriti o nekim kontraverznim temama ili nekim politički osjetljivim temama onda je svaki govor označen. Videli smo to iz ovog slučaja u Srbiji. Iako ne znam da je je neko ostao bez posla zbog svog javnog govora, mislim da situacija kod nas nije ništa bolja. Ljudi baš zbog toga što vide primere u regionu da neko može da izgubi neku svoju funkciju zato što se javno zalaže za neke stvarise pribojavaju da izlaze u javnost”, smatra Šarić.
Politički pritisci koji se sprovodi u Srbiji prema akademskim institucijama ugrožavaju njihovu samostalnost i dugoročno urušavaju akademsku zajednicu u cjelini, zaključeno je na skupu u Banjaluci.
Ne propustite pročitati:
