Osnivač svetske mreže Tim Berners-Li (Berners-Lee) pokrenuo je globalni plan za spasavanje interneta od lažnih vesti, kršenja privatnosti, političke manipulacije, balkanizacije i drugih zloupotreba koje prete stvaranjem digitalne distopije, pišu svetski mediji.
Borba protiv digitalne distopije
Berners-Li je upozorio na opasnost digitalne distopije i proćerdanih prilika za internet dok pokreće globalni plan za suzbijanje zloupotreba na svetskoj mreži, ističe londonski Tajms (The Times).
Šezdesetčetvorogodišnji kompjuterski naučnik, ukazuje Tajms, predlaže niz standarda zbog straha od povećanja pretnji na internetu kao što su mešanje stranih sila u izbore, govor mržnje, dezinformacije i ugrožavanje privatnosti.
Berners-Li je smislio svetsku mrežu 1989. s namerom da olakša razmenu informacija među naučnicima, a sada je njegova Vorld vajd veb fondejšn (World Wide Web Foundation) sastavila Ugovor za mrežu (Contract for the Web) koji poziva vlade, kompanije i pojedince da osiguraju da internet bude bezbedna, slobodna i otvorena platforma za sve.
Ugovor, međutim, ukazuje Tajms, ne bi trebalo da bude zamena za oštrije propise za internet kompanije, čije uvođenje obećavaju političari širom sveta.
Berners-Li je u ponedeljak u Berlinu, na predstavljanju Ugovora za mrežu u okviru foruma Ujedinjenih nacija za upravljanje internetom, rekao da je taj dokument "mapa puta za izgradnju bolje mreže", prenosi agencija Frans pres (Agence France-Presse).
On je smislio mrežu – univerzum vebsajtova povezanih internetom – dok je radio u CERN-u, ali je, ukazuje AFP, poslednjih godina sve više uznemiren zloupotrebom tehnologije u društvu, poslovanju i politici.
Njegova fondacija je istakla da je sajber siledžijstvo u porastu, kao i da političari sve više koriste mrežu za manipulaciju medijima. Takođe je ukazala da pristup internetu u zemljama u razvoju zaostaje za pristupom u industrijski razvijenim državama, pri čemu 46 odsto ljudi širom sveta nema pristup internetu.
Devet principa za bolji internet
Ugovor za mrežu, na kojem je 80 organizacija radilo više od godinu dana, izlaže devet centralnih principa za sprečavanje političke manipulacije, lažnih vesti, kršenja privatnosti i drugih malignih sila na internetu, ističe Gardijan (The Guardian), ukazujući da su po tri principa namenjena vladama, kompanijama i pojedincima.
Dokument koji je objavila Veb fondacija Berners-Lija, ima podršku više od 150 organizacija, od Majkrofta (Microsoft), Gugla (Google) i Fejsbuka (Facebook) do grupa za digitalna prava ili Reportera bez granica. Zasad, ukazuje Gardijan, Amazon i Tviter (Twitter) nisu podržali te principe.
Principi ugovora nalažu vladama da urade sve što mogu da osiguraju da svako ko želi, može da se poveže na mrežu i da se poštuje njegova privatnost. Ljudi bi trebalo da znaju koji se njihovi lični podaci čuvaju, kao i da imaju pravo da spreče da se ti podaci procesuiraju.
Kompanijama se nalaže da omoguće dostupan internet, kao i da procene rizike svojih novih proizvoda po širenje dezinformacija ili ugrožavanja dobrobiti ljudi, kao i da pojednostave korisnicima postavke za privatnost što bi doprinelo izgradnji poverenja na internetu. Takođe se pozivaju da diverzifikuju radnu snagu i da se konsultuju sa širim zajednicama, kao i da razvijaju usluge za ljude s posebnim potrebama ili one koji govore manjinskim jezicima.
Principi za pojedince pozivaju korisnike da stvaraju vredan i relevantan sadržaj, grade snažne internet zajednice gde bi se svako osećao bezbedno i dobrodošlo i na kraju da se bore da svetska mreža bude svuda otvorena za sve, ističe Gardijan.
Internet na prekretnici
Berners-Li u tekstu u "Mišljenjima" u Njujork tajmsu (The New York Times) navodi da se pre 30 godina nadao da će stvaranja svetske mreže pomoći čovečanstvu, ali da je realnost mnogo kompleksnija i da se zajednice rasturaju dok se predrasude, mržnja i dezinformacije šire internetom.
Dok su, s jedne strane, projekti kao Vikipedija (Wikipedia), Openstritmep (OpenStreetMap) i open sours softver konstruktivna oruđa za koje se nadao da će proisteći iz svetske mreže, na drugoj strani, ukazuje Berners-Li, prevaranti koriste internet za krađu identiteta, žrtve se uznemiravaju, a loši akteri potkopavaju demokratiju digitalnim taktikama.
Osnivač svetske mreže ocenjuje da je svet sada na prekretnici i da će odgovor na zloupotrebe na internetu sada, odrediti da li će svetska mreža ispuniti svoje potencijale kao globalna sila dobrog ili će odvesti u digitalnu distopiju, ocenjuje Berners-Li i ističe da je svetskoj mreži potrebna radikalna intervencija svih koji imaju moć nad njenom budućnošću – od vlada preko kompanija i civilnih grupa do pojedinačnih korisnika.
Ugovor za mrežu, prema rečima Berners-Lija, izlaže načine kako da se poboljša sistem kako bi se iskorenili klikbejtovi ili širenje dezinformacija. Vlade, dodaje on, moraju podržati svoje građane na internetu i osigurati da su njihova prava zaštićene, a kompanije moraju gledati dalje od kvartalnih rezultata i shvatiti da dugoročni uspeh znači pravljenje proizvoda koji su dobri za društvo i u koje ljudi mogu imati poverenja.
Prihvatanjem tog ugovora, vlade i kompanije se obavezuju na konkretne mere po nekoliko pitanja. Za neke promene će biti potrebno duže vreme, ali će se pratiti njihovi napori i ako ne ostvare napredak, izgubiće status potpisnica ugovora, istakao je Berners-Li.
Balkanizacija interneta
Dok Berners-Li objavljuje ambiciozna pravila za upravljanje internetom, jedan od najvećih izazova je, prema njegovim rečima, sve veća balkanizacija interneta, navodi agencija Asošiejtid pres (Associated Press).
Balkanizacija interneta, odnosno deljenje svetske mreže na zasebne celine, povezana je, kako ukazuje AP, s vladama kao u Kini, Rusiji i Iranu koje povećavaju tehničku kontrolu nad domaćim mrežama, pojačavajući cenzuru i nadzor.
"Trend balkanizacije zaista zabrinjava i on je sada ekstreman u Iranu", rekao je Berners-Li, dodajući da snažne vlade dopuštaju da njihovi građani čuju glasove drugih, opozicione glasove, kao i glasove iz inostranstva.
Osnivač svetske mreže je rekao da bi jedan pristup za sprečavanje vlada da ograničavaju internet unutar svojih granica mogao biti finansijski pritisak. Multinacionalne banke bi, prema njegovim rečima, mogle usloviti niže kamate spremnošću neke države da pusti slobodan protok informacijama u okviru domaće mreže.
Izazovi internet džinova
Nije jasno koliko će promena doneti Ugovor za mrežu, ali on dolazi u kritičnom vremenu za velike internet kompanije poput Fejsbuka i Gugla koje su pod povećanim pritiskom regulatora zbog načina na koji rukuju podacima korisnika, ocenjuje američka televizija Si-En-Bi-Si (CBNC).
Prošle godine, ukazuje CNBC, Fejsbuk je bio pod oštrim kritikama zato što je podatke s profila 87 miliona korisnika dao konsultantskoj kompaniji Kembridž analitika (Cambridge Analytica) koja je koristila te podatke za targetiranje glasača na predsedničkim izborima u SAD 2016.
Nedavno je izbila kontroverza s platformama društvenih medija u vezi s prodajom političkog oglašavanja na internetu, dodaje CNBC. Tviter je zabranio političko oglašavanje, dok je Gugl saopštio da će okončati mikrotargetiranje. Fejsbuk je, međutim, ostao pri svojoj politici da dopušta oglase političara i partija, čak i kada sadrže lažne informacije.
S druge strane, kao način da se ograniče internet džinovi, ukazuje CNBC, pojedini političari sve snažnije traže da se velike tehnološke kompanije poput Fejsbuka, Gugla i Amazona razbiju na više manjih usled zabrinutosti zbog stvaranja monopola.
Direktor Vorld vajd veb fondejšn Adrijan Lovet (Adrian Lovett) je, međutim, odbio da kaže da li bi velike tehnološke kompanije trebalo podeliti, navodeći da svaka antimonopolska mera treba da bude u "interesu kreativnosti i preduzetništva, da da svakoj kompaniji šansu da uspe", ukazuje CNBC.