Dostupni linkovi

EK: Srbija napredovala u zakonodavnoj i institucionalnoj reformi, neke oblasti još krši


Zgrada Evropske komisije, Brisel

Evropska komisija (EK) je izradila godišnji Izveštaj o stanju vladavine prava u Srbiji, odnosno o stepenu implementacije poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima koji su ključni za napredak u procesu članstva u Evropsku uniju.

U internom izveštaju koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima u uvid, a koji će tek biti predat beogradskim vlastima, stoji da je Srbija postigla napredak u zakonodavnoj i institucionalnoj reformi u nekim oblastima, dok se u drugim suočila sa ozbiljnim kašnjenjima.

"Postoje neke oblasti u kojima rezultati počinju da se primećuju, dok u drugima još nisu opipljivi", stoji u Izveštaju EK u kojem se podvlači da Srbija mora da ubrza reforme u oblastima sudske nezavisnosti i odgovornosti, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala.

U izveštaju EK se ističe da je zaustavljen proces ustavne reforme za jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa.

"Važno je da se ovaj proces nastavi na transparentan i sveobuhvatan način što je pre moguće, uključujući i pripremu potrebnog provedbenog zakonodavstva ("sudski paket")", podvlači se u Dokumentu.

U Izveštaju stoji da postojeći ustavni i zakonodavni okvir i dalje ostavlja prostora za neprikladni politički uticaj na pravosuđe te da javne komentare o sudskim postupcima ili o pojedinim sudijama i dalje daju vladini službenici, "neki na najvišem nivou".

U Dokumentu se upozorava da su se i tabloidi uključili u kampanju, tekstovima koji su bili usmereni na članove pravosuđa koji su bili poznati po kritičkim pogledima na reformski proces pravosuđa.

Izveštaj EK upozorava da Srbija "ozbiljno kasni" u obezbeđivanju efikasne koordinacije svojih antikorupcijskih politika.

"Naročito bi uloge kabineta premijera, Ministarstva pravde i Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta trebalo bolje definisati i uspostaviti jasne vremenske rokove", stoji u Dokumentu.

Ozbiljna kašnjenja EK prepoznaje i u amandmanima Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i u transparentnosti finansiranja političkih aktivnosti.

Ista kvalifikacija "ozbiljnog kašnjenja" se odnosi i na Izmenu i dopunu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Zemlja takođe "ozbiljno kasni" u usvajanju zakona o ombudsmanu, antidiskriminaciji, rodnoj ravnopravnosti i maloletnim prestupnicima.

Posebna zabrinutost se ističe zbog slučajeva pretnji i nasilja nad novinarima. Celokupno okruženje u zemlji, prema izveštaju EK, "nije pogodno za sprovođenje slobode izražavanja u praksi". EK takođe izražava zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na medije u Srbiji.

"Nedostatak transparentnosti u vlasničkim strukturama i finansiranje iz državnih resursa, posebno na lokalnom nivou, bila je odlika (feature) medijskog okruženja još od privatizacije državnih medija", ističe se u Izveštaju.

U Dokumentu se pozitivno ocenjuju koraci koji je zvanični Beograd preduzeo u upravljanju granicama i migracijama, uključujući primenu postupaka azila u skladu sa evropskim standardima, borbu protiv kibernetičkog kriminala, trgovinu ljudima i pranju novca, kao i saradnju u oblasti droge, kontroli vatrenog oružja, kao i pravosudnoj saradnji.

Međutim, upozorava se da Srbija treba da uskladi bezvizni režim sa zajedničkom listom Šengen zone. Stoga, spominju se državljani Azerbejdžana, Indije, Indonezije, Gvineje-Bisao, Surinama i Burundija.

Na osnovu ranijih odluka, stoji u Dokumentu, lista bezviznih zemalja čiji građani ne uživaju bezvizni pristup Šengenskom području uključuje i Bahrein, Belorusiju, Boliviju, Kinu, Kubu, Kazahstan, Kuvajt, Mongoliju, Oman, Katar, Tursku, Tunis i Rusiju.

"Srbija tokom 2019. godine nije ukinula bezvizni pristup građanima bilo koje od tih zemalja, te nije uvela bezvizni režim za druge zemlje, uključujući one koje predstavljaju migracioni ili bezbednosni rizik", podvlači se u Izveštaju Evropske komisije.

XS
SM
MD
LG