Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Uspeh levih i desnih ekstremnih partija na istoku Nemačke


Lideri stranke Levica koja je pobedila na izborima u istočnoj nemačkoj pokrajini Tiringija

Trideset godina posle pada Berlinskog zida i dalje postoje značajne podele između istoka i zapada Nemačke, što su pokazali i poslednji izbori u pokrajini Tiringija na istoku zemlje.

Pobeda ekstremnih partija s levice i desnice na izborima u nemačkoj pokrajini Tiringiji ističe sve veću fragmentaciju političke scene u Nemačkoj te slabljenje tradicionalnih partija, ali i podele između istoka i zapada zemlje i 30 godina posle pada Berlinskog zida, pišu svetski mediji.

Ekstremna levica i desnica nadjačali centar

Partije s krajnje levice i krajnje desnice osvojile su više od polovine glasova na izborima u Tiringiji, dok su demohrišćani Angele Merkel pretrpeli velike gubitke završivši na trećem mestu, ukazuje portal Politiko (Politico).

Stranka Levica je obezbedila prvo mesto s 31 odsto glasova, zahvaljujući popularnosti premijera pokrajine Boda Ramelova (Ramelow), dok je ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD) opet dobila veliku podršku na istoku Nemačka, završivši na drugom mestu s 23,4 odsto glasova, što je više nego duplo od rezultata na izborima 2014.

Izborni rezultati su ozbiljan udarac etablišmentu, Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) i njenom koalicionom partneru na saveznom nivou Socijaldemokratskoj partiji (SPD), ističe Politiko.

CDU je završila na trećem mestu s 21,8 odsto, dok je na izborima 2014. bila prva s 31,2 odsto. SPD je završio na četvrtom mestu osvojivši osam odsto glasova u odnosu na 18,5 odsto na prethodnim izborima. Zeleni i liberalne Slobodne demokrate (FDP) su osvojili oko pet odsto glasova čime su prešli izborni cenzus.

Fragmentacija

Tiringija je suočena s političkom pat pozicijom pošto izbori nisu dali većinu koja bi omogućila stabilnu vladajuću koaliciju, što ističe kako je nemački politički pejzaž postao fragmentiran, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Uprkos dobrim rezultatima nije jasno kako će Levica moći da sastavi funkcionalnu vladajuću koaliciju. Ta stranka trenutno vlada u Tiringiji u savezu sa socijaldemokratama i zelenima, ali te tri stranke posle izbora u nedelju više nemaju većinu. CDU kancelarke Merkel je odbila saradnju s Levicom, a većina bi, ukazuje britanski list, mogla biti formirana ako Levica ubedi liberale iz FDP-a da se pridruže vladajućoj koaliciji.

Izbori u Tiringiji su zacementirali ulogu AfD-a kao velike opozicione patrije na istoku Nemačke, pošto je u septembru dobila 27,5 odsto glasova u Saksoniji i 23,5 odsto u Brandenburgu, čime je na drugom mestu u parlamentima te dve pokrajine.

Ekstremno leve i ekstremno desne partije su zajedno dobile 53,5 odsto glasova što će, kako piše britanski list, uzbuniti koridore moći u Berlinu dok se zemlja priprema da obeleži 30. godišnjicu pada Berlinskog zida.

Ekstremna desnica učvršćuje poziciju na istoku Nemačke

Iako je AfD ostvarila dobar rezultat na izborima i učvrstila poziciju na istoku Nemačke, slabi su izgledi da dođe na vlast, pošto su ostale stranke isključile saradnju s ekstremnom desnicom, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).

Ipak, snažni rezultati AfD-a će verovatno odjeknuti na drugačije načine i ishod izbora bi mogao dalje ojačati moći stranačkog lidera u Tiringiji Bjerna Hekea (Bjoern Hoecke), jednog od najozloglašenijih figura nemačke politike.

U AfD-u se vodi borba za prevlast između ekstremne frakcije poznate kao Krilo, koju predvodi Heke, i umerenijeg tabora, koji uglavnom čine razočarani konzervativci koji su napustili stranku Angele Merkel zbog njene liberalne politike oko migracija.

Dok na zapadu Nemačke podrška AfD-u stagnira, na istoku ima značajno veću podršku među biračima, a na izborima u nedelju je dobila najviše glasova mladih, ukazuje Njujork tajms, dodajući da sam Heke dodatno podstiče podelu istok-zapad.

Među pristalicama AfD-a postoji osećanje frustracije zbog, kako smatraju, manjka razumevanja političara za poremećaje i ekonomske teškoće koje su mnogi trpeli posle pada komunizma, ukazuje Njujork tajms.

Pojedine pristalice kažu da im je dosta vlade koja ne može da obezbedi dobre penzije ili dovoljno nastavnika u školama, a nalazi novac za integraciju migranata. "Izgubili smo sve jednom ranije i nikada nismo tražili pomoć", rekla je penzionisana frizerka Barabara Fidler (Fiedler). "Sada u penziji posle 40 godina rada, jedva mogu da platim osnovne stvari, dok se pridošlicama daje toliko mnogo. To nije u redu. To zaista ljuti ljude".

Povećanje jaza

Pored toga što su nastavili višegodišnji trend ka fragmentaciji političkog spektra, izbori u Tiringiji su potvrdili još jedan razvoj – proširenje političkog jaza između istoka i zapada Nemačke, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Trideset godina posle pada Berlinskog zida i potonjih decenija ekonomske i političke konvergencije zapada i istoka Nemačke, generalni trend ka podeljenom političkom pejzažu sa slabljenjem mejnstrim partija i jačanjem marginalnih grupa, ide mnogo brže na istoku, navodi konzervativni njujorški list.

Levica, radikalna stranka s korenima u istočnonemačkoj Komunističkoj partije, sa skoro trećinom osvojenih glasova je zacementirala svoju poziciju dominantne partije u Tiringiji, ističe Volstrit džurnal.

I AfD i Levica su mnogo snažnije u oblastima koje su bile pod uticajem bivšeg Sovjetskog Saveza, dodaje list, ukazujući da je AfD u Tiringiji na čelu s Hekeom radikalniji nego u ostatku zemlje. Heke je jedna od najkontroverznijih figura AfD-a i vodio je kampanju protiv imigranata i političke korektnosti, kritikovao je nemačku kulturu sećanje na holokaust kao samobičovanje i ismevao ekološke mere.

Skoro 30 godina posle pada Berlinskog zida 9. novembra 1989, psihološka podela i dalje postoji između istoka i zapada, ističe agencija Rojters (Reuters) i ukazuje da ljudi na istoku veruju da su na drugom mestu.

Bivši kancelar Helmut Kol (Kohl), arhitekta reunifikacije, istočnim Nemcima je 1990. godine obećao procvat, ali je ekonomski oporavak istoka bio daleko sporiji i bolniji nego što je zamišljao, ocenjuje Rojters.

Dva miliona ljudi, posebno mladi i žene, otišlo je iz tog regiona posle ujedinjenja, dok je malo velikih globalnih kompanija došlo.

Posle injekcije od dve hiljade milijardi evra u poslednje tri decenije, bruto domaći proizvod na istoku je i dalje na tri četvrtine nivoa na zapadu, pri čemu je produktivnost niža, dok je nezaposlenost dva odsto veća nego na zapadu.

Mnogi Nemci na istoku nezadovoljni su kako se reunifikacija odvijala i kažu da podele u društvu i dalje postoje, što neke razočarane na istoku gura ka političkom ekstremizmu, ukazuje Rojters.

Prema prošlomesečnom izveštaju savezne vlade o stanju nemačkog jedinstva, 57 odsto istočnih Nemaca se osećaju kao građani drugog reda. Tek 38 odsto na istoku smatra da je ujedinjenje bilo uspešno, uključujući samo 20 odsto mlađih od 40 godina.

Osećaj na istoku o inferiornosti plodno je tlo za ekstremne partije, podvukla je agencija u tekstu uoči izbora u Tiringiji.

AfD je usvojio slogane korišćene na protestima 1989. koji su doveli do pada Berlinskog zida, čime je pozivao glasače da završe promene koje su počele padom Zida, s retorikom protiv vodećih partija u stilu "isušimo močvaru".

Izveštaj instituta ZEW ranije ove godine pokazao je da je verovatnoća da tražioci azila budu žrtve zločina iz mržnje 10 puta veća na istoku Nemačke nego na Zapadu. Autor knjige o ujedinjenju Ilko-Saša Kovalčuk (Ilko-Sascha Kowalczuk) rekao je da je ekonomski šok reunifikacije poremetio celo društveno tkanje istoka Nemačke. Posle 1990. mnogi istočni Nemci pokušavali su da budu veći Nemci, što je rezultiralo u otvorenom nacionalizmu i rasizmu, ukazao je Kovalčuk.

XS
SM
MD
LG