Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Prvo svetlo' s rusko-nemačkog teleskopa u dubokom svemiru


Prve kompozitne slike s nemačkog teleskopa eROSITA pokazuju susednu galaksiju Veliki Magelanov oblak i dva galaktička jata na udaljenosti od oko 800 miliona svetlosnih godina od Zemlje

Projekat mapiranja univerzuma u saradnji ruskih i nemačkih naučnika doneo je prve rezultate tri meseca posle lansiranja. Naučnici se nadaju da će slike iz dubokog svemira pomoći u rešavanju misterija porekla i budućnosti univerzuma.

Rusko-nemačka misija za mapiranje univerzuma iz dubokog svemira predstavila je svoje prve rentgenske snimke objekata udaljenih više stotina miliona svetlosnih godina. Slike su stigle posle tromesečnog puta u orbitu 1,5 miliona kilometara od Zemlje, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Opservatorija Spektr-RG u kojoj se nalaze rentgenski teleskopi – nemački eROSITA i ruski ART-XC – trebalo bi makar naredne četiri godine da pravi slike kosmosa milijardama godina unazad.

Neke od prvih slika masivnog prostranstva, koje su stigle 22. oktobra, pokazale su ekstremne fluktuacije intenziteta supermasivne crne rupe i brzo pulsiranje neutronske zvezde. Takođe su potvrdile interakciju para galaktičkih jata i ostatke od eksplozije zvezde, odnosno supernove.

Naučnici se nadaju da će slike sa Spektr-RG-a razmrsiti misterije o poreklu i budućnosti univerzuma.

"Sada smo u orbiti oko L2 (druga Lagranžova tačka koja štiti teleskop od Sunca) i radi svih sedam kamera eROSITA", rekao je za RSE 22. oktobra Peter Predel (Predehl), šef nemačkog tima eROSITA.

On je rekao da je njegov tim video prve naučne podatke – ili "prvo svetlo" – čime je označen kraj faze puštanja u rad opservatorije 18. oktobra, više od tri meseca pošto je ruska raketa Proton-M lansirana iz Bajkonura u Kazahstanu s teleskopima eROSITA i ART-XC u svemirskoj letelici Navigator.

Ruski i nemački zvaničnici predstavili su slike na sinhronizovanoj konferenciji za novinare u Moskvi i prostorijama Maks Plank instituta za astrofiziku kod Minhena 22. oktobra.

Izvor uključen u projekat rekao je za RSE da ruska platforma Navigator i teleskop ART-XC takođe deluju da rade kako treba.

Jedinstvenost Spektr-RG-a – koji je delom nastao kao rezultat ideje iz sovjetskog doba da se koriste "tvrdi" rentgenski zraci za mapiranje kosmosa – leži u osetljivosti na visokoenergetske rentgenske zrake i njegovu mogućnost da osmatra celo nebo odjednom.

'Tvrdi' rentgenski zraci

Takvi "tvrdi" rentgenski zraci bi trebalo da pomognu u uočavanju miliona supergigantskih crnih rupa, praćenju brzine i kretanja galaktičkih jata, istraživanju binarnih zvezda i traganju za ostacima supernova.

Astrofizičar rođen u Taškentu Rašid Sunjajev, jedan od ljudi koji su projekt mapiranja rendgenskim zracima predložili sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu 1987, predvodi ruske naučnike u Spektr-RG.

Rusija se nada da će uspeh s opservatorijom poboljšati njen prestiž u svemirskim istraživanjima i astrofizici posle niza problema poslednjih godina, među kojima je i gubitak misije Spektr-R za mapiranje radio talasa u januaru, delom zbog njenog planiranog životnog veka od pet godina.

Nemci su se 2009. godine obratili ruskoj svemirskoj agenciji Roskosmos za pomoć u lansiranju svog teleskopa.

Spektr-RG združuje Roskmos, nemački nacionalni svemirski centar poznat kao DLR, kao i naučne institute i univerzitete u obe zemlje.

Rusi su pristali, mada su postavili uslov da se nebo praktično podeli na nemačku i rusku polovinu, kad je reč o objavljivanju nalaza.

Predel je rekao da se pokazalo da nisu utemeljeni izveštaji koji sugerišu mogućnost defekta u snabdevanju energijom tokom pokretanja sedam kamera eROSITA.

"Nikad nije bilo defekta, niti u sistemu snabdevanje energijom niti drugde u elektronici", rekao je on za RSE. "Imalo smo nekoliko 'događaja' koje nismo razumeli, ali smo ih smatrali potencijalno štetnim za instrumente. Toga više nema".

Ruski naučnici se, prema navodima na portalu nasaspaceflight.com, nadaju da će 2025. godine lansirati još jedan satelit, poznat kao Spektr-UF, za osmatranje vidljivog i ultraljubičastog svetla.

XS
SM
MD
LG