Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Dug put sna o mapiranju univerzuma iz vremena Gorbačova


Zvezde u maglini Tarantula

Ruska raketa ponela je ruske i nemačke rentgenske teleskope na oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje u pionirskom pokušaju da se mapiraju crne rupe, prouče galaktički klasteri i ponovo ispiše istorija univerzuma. Tu viziju su prvi put izneli sovjetski naučnici pre tri decenije.

Kada se, ovog meseca, jedna od mašina ruskog svemirskog programa vinula u nebo s kosmodroma u Bajkonuru noseći ruske i nemačke svemirske teleskope, sa sobom je ponela jedan od najodvažnijih napora čovečanstva da mapira univerzum, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Za oko 100 dana, kada se inženjeri nadaju da će se oprema potpuno probuditi kao dvostruka opservatorija s pogledom u duboki svemir, eROSITA i ART-XC rendgenski teleskopi bi trebalo da počnu zajedno najmanje četiri runde pionirskog ispitivanja kosmosa x-zracima.

Oni će posmatrati klastere galaksija, milione superdžinovskih crnih rupa i bezbrojne druge "stanovnike" udaljene do 10 milijardi svetlosnih godina na način koji može mnogo otkriti o evoluciji i budućnosti univerzuma.

Podaci s tih teleskopa takođe mogu dati ključ postojanja tamne energije i tamne materije, koja čini većinu mase univerzuma, ali čije postojanje je uglavnom izvedeno zaključcima na osnovu njenih gravitacionih efekata koje vidimo.

To je veliki pohod Rusije u svet posmatranja dubokog svemira, uznet ruskom raketom posle niza nedavnih neuspeha svemirskog programa te zemlje.

Raketa Proton M poleće s ruskog svemirskog centra u Bajkonuru u Kazahstanu 13. jula, noseći sa sobom misiju Spektr-RG.
Raketa Proton M poleće s ruskog svemirskog centra u Bajkonuru u Kazahstanu 13. jula, noseći sa sobom misiju Spektr-RG.

Astrofizičari, kosmolozi i drugi naučnici širom sveta jedva čekaju da vide rezultate.

Ali daleko duže od tromesečnog puta od 1,5 miliona kilometara u "halo orbitu" oko L2 Lagranžove tačke koja je štiti od Sunca, jedan od bivših sovjetskih arhitekata ruskog ambicioznog projekta na taj trenutak već čeka tri decenije.

Vodeći cilj misije – "tvrde" rendgenske opservacije u svemiru – prvobitno je zamislila grupa vodećih sovjetskih naučnika pre 32 godine.

Navodno predvođena astrofizičarem iz Taškenta Rašidom Sunjajevim, grupa je uključivala Jakova Zeljdoviča, fizičara rođenog u Minsku koji je bio ključni arhitekta sovjetskog programa nuklearnog oružja, kao i nuklearnog fizičara i sovjetskog aktivistu za ljudska prava Andreja Saharova.

Oni su predstavili ideju Mihajlu Gorbačovu 1987. i onda su krenuli međunarodni napori za njenu realizaciju.

Sovjetski lider Mihail Gorbačov stoji s francuskim predsednikom Fransoaom Miteranom pored simulatora svemirske stanice MIR 1986.
Sovjetski lider Mihail Gorbačov stoji s francuskim predsednikom Fransoaom Miteranom pored simulatora svemirske stanice MIR 1986.

Ali plan za ovu vrstu opservacije inspirisane Sovjetima, prema rečima Sunjajeva, je umro kada se Sovjetski Savez raspao 1991.

Sunjajev, sada vodeći naučnik s ruske strane misije Spektr-RG, jedini je od trojice sovjetskih inicijatora koji je doživeo da vidi njeno lansiranje.

RSE je kontaktirao Sunjajeva, sada u Maks Plank institutu za astrofiziku u Garhingu u Nemačkoj, ali je on odbio da iznese komentar za ovaj članak osim što je rekao da je veoma sretan posle lansiranja.

Rašid Sunjajev govori pored instrumenata Spektr-RG u radionici Naučno-proizvodnog instituta Lavočkin u Himkiju, pored Moskve, u aprilu 2019.
Rašid Sunjajev govori pored instrumenata Spektr-RG u radionici Naučno-proizvodnog instituta Lavočkin u Himkiju, pored Moskve, u aprilu 2019.

Nova pretnja

Još pre pet godina, dok je zajednička rusko-nemačka misija već bila pokrenuta, nova neizvesnost je zapretila da zadrži projekat na Zemlji.

Ruska invazija i aneksija ukrajinskog Krima i, kako se sumnja, umešanost Moskve u tekućim sukobima sa separatistima na istoku Ukrajine, donela je sankcije i političku izolaciju Rusije od Nemačke i Zapada.

"To me je unervozilo", rekao je za RSE Peter Predel (Predehl), šef nemačkog tima eROSITA (ROentgen Survey with an Imaging Telescope Array).

Nemačka je bila posvećena projektu, ali je zavisila od ruske raketne moći kako bi odnela svoju eROSITA misiju u duboki svemir i počela da gleda u crne rupe i tamnu materiju.

Mase od skoro tonu i nakrcana naprednom elektronikom otpornom na radijaciju i ogledalima visoke preciznosti što ne liči ni našta na svetu, eROSITA je nezgrapna struktura s tehnologijom koja ima potencijalno dvostruku upotrebu.

"Koristimo ultimativnu tehnologiju", rekao je Predel, koji takođe predvodi grupu za astrofiziku visoke energije u Maks Plank institutu za vanzemaljsku fiziku u Garhingu u Nemačkoj.

Član izvršnog odbora Nemačkog svemirskog centra Johan-Ditrih Verner (Johann-Dietrich Woerner), na potpisivanju sporazuma u Moskvi 2009. s ruskom svemirskom agencijom Roskosmos da se eROSITA pošalje u svemir, rekao je da je misija Spektr-RG "svetionik naučne saradnje u svemiru između Rusije i Nemačke".

Oprema teleskopa Spektr-RG u Himkiju u aprilu.
Oprema teleskopa Spektr-RG u Himkiju u aprilu.

Ali s komešanjem političkih i trgovinskih odnosa, Nemci su morali da pažljivo postupaju u želji da eROSTIA dođe do Rusije i onda u Kazahstan, radi lansiranja.

"Pitali smo nadležne u SAD za izvoz, kao i one u EU: 'Da li imamo šansu ili nam je dozvoljeno da izvezemo eROSITA'", rekao je Predel. "Na kraju smo dobili dozvolu".

Do kraj maja, Predel je bio u Bajkonuru da gleda prvi od, kako će se na kraju ispostaviti, tri lansiranja "naše bebe" u svemir.

Predel je čak objavio redak tvit sa slikom dok su on i drugi članovi tima ulazili u kosmodrom da se oproste od eROSITA, koja je u tom trenutku stajala uz ruski teleskop ART-XC i satelit Navigator na gornjem nivou rakete Proton.

"To je bilo uzbuđenje, čisto uzbuđenje. Zato što kada smo napravili eROSITA – to je ogroman instrument – to je kao automobil. Ima skoro jednu tonu i veoma je komplikovana stvar. Visoka je skoro četiri metra, s dva metra u prečniku. Ali onda, postavljena na svemirsku letelicu zajedno s ruskim teleskopom, postala je manja. A onda, podignuta na gornji nivo (Protona M), postala je zaista mala. Ogromno je. Sve što smo videli je ogromno".

Datum lansiranja je odlagan najmanje dva puta.

"Bajkonur u Kazahstanu postao je moj treći dom", rekao je on povodom svojih putovanja u očekivanju lansiranja.

Izveštaji, prema TASS-u, sugerišu da je lansiranje 13. jula prošlo bez problema, uprkos odlaganjima koja su uključivala pad pritiska u drugom nivou rakete.

Uspeh je došao kao olakšanje za ruski svemirski program koji je pretrpeo nekoliko neuspeha poslednjih godina, uključujući umalo izbegnutu katastrofu za ruske i američke astronaute kada se u oktobru pokvarila njihova raketa Sojuz tokom puta na Međunarodnu svemirsku stanicu.

Mihail Pavljanski, šef za astrofiziku visoke energije u Institutu za istraživanje svemira na Ruskoj akademiji nauka u Moskvi, rekao je za časopis Nejčr (Nature) da je Spektr-RG ruska "nova šansa za povratak u prvoklasnu nauku".

Željno iščekivana… i dočekana?

Izveštavanja posle lansiranje odrazila su ogromno očekivanje onoga što će svet saznati posle, kako je rekao Predel, "svetog trenutka za teleskop i njegovog 'GI'" ili glavnog istražitelja – u ovom slučaju njega.

Astronomi i drugi naučnici žele da posmatraju svemir kroz sočiva Spektr-RG-a – zamislite infracrvene slike ili slike noćnog osmatranja nasuprot običnim slikama snimljenim po danu – s ambicioznim ciljem na umu kada budu mogli da, u suštini, gledaju pet do deset milijardi godina nazad u prošlost.

Jedinstvenost misije Spektr-RG leži u osetljivosti njenih instrumenata na takozvane tvrde rendgenske zrake – nasuprot zračenju niže energije – i njenoj mogućnosti da posmatra celo nebo odjednom.

"Biće revolucionarno u smislu brojeva", citirao je portal ScenceMag.org astronoma Džordža Lansberija (George Lansbury) s Instituta za astronomiju u Kembridžu, koji je govorio o novom "režim velikih podataka" rentgenskog proučavanja svemira.

Rentgenski snimak s "Neutron star Interior Composition Explorer" (NICE) na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Rentgenski snimak s "Neutron star Interior Composition Explorer" (NICE) na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Neće, međutim, svi zaključci iz tih podataka izaći glatko kao slike kompletnog neba koje Spektr-RG treba da napravi.

Časopis Nejčr je kao "neobičan" opisao dogovor o rukovanju podacima, za koje Sunjajev kaže da treba da podrže rusku malu astrofizičku zajednicu. Podeliće nebo na nemačku polovinu zapadno od Galaktičkog centra i na rusku polovinu istočno od Galaktičkog centra, naveo je časopis.

Sunjajev ponovo nije hteo da da komentar za ovaj članak, između ostalog o aranžmanu o podeli.

Vodeći nemački naučnik Predel je razjasnio da će obe strane dobiti sve podatke i da će ih "svariti" softver koji su razvili Nemci.

Ali takozvana naučna upotreba, uključujući objavljivanje nalaza, zapravo će biti podeljena – makar neko vreme – prema partnerskom sporazumu.

"To je od početka bila cena koju smo morali da platimo – polovina neba, 50 odsto podataka", rekao je Predel za RSE. "To je cena koju smo morali da platimo od početka da bi lansirali eROSITA".

XS
SM
MD
LG