Kuća u kojoj se nalazi zvanični ukrajinski institut za "nacionalno sećanje" videla je srećnije dane, ali i mračnija vremena, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Nekada rezidencija kijevske grofice, dvospratna kuća u bulevaru s drvoredom u starom centru grada svojim ukrašenim pozlaćenim plafonima, dorskim stubovima i mermernim kaminima bila je otelotvorenje bogatstva carevine.
Posle boljševičke revolucije je zapuštena, a njena istoriju nosi i ožiljke nacističkih pogubljenja, kao i navodnih mučenja i ispitivanja koja je u vpodrumima sprovodio sovjetski KGB.
Od 2006. u njoj se nalazi Institut nacionalnog sećanja koji ima cilj da "obnovi istorijsku istinu i preciznost u proučavanju ukrajinske istorije" – zadatak koji je stavljen na ispit 2014. Euromajdan pobunom i tekućim ratom protiv separatističkih snaga koje podržava nekadašnji vladar Kijeva, Rusija.
Sada, posle nedavnog otpuštanja direktora poznatog po nacionalističkim tendencijama, institut se pojavio kao simbol šire borbe oko pitajnja šta tačno znači biti Ukrajinac.
'Gledati unapred, ne unazad'
To pitanje je dospelo u središte ukrajinskog društva posle prolećne pobede Volodimira Zelenskog na predsedničkim izborima. "To je komplikovanije, to pitanje: šta znači biti Ukrajinac", rekao je za RSE Georgij Kasjanov, istoričar iz Nacionalne akademije nauka.
Zelenski je na popularnosti komičara koji je igrao fiktivnog televizijskog predsednika postao pravi ukrajinski predsednik, odnevši u aprilu ubedljivu pobedu nad dotadašnji predsednikom Petrom Porošenkom.
Mnogi njegovi savetnici, kao i članovi njegove stranke Sluga naroda, dolaze iz mlađeg, urbanijeg dela stanovništva, s manje političkog prtljaga u odnosu na tradicionalne ukrajinske partije i veterana u politici.
Zelenski je takođe u središte svoje izborne platforme stavio okončanje rata na istoku Ukrajine. "Mi smo mladi ljudi. Mi ne želimo, da budem iskren, da vidimo sve iz prošlost u našoj budućnosti – u budućnosti naše zemlje", rekao je Zelenski posle pobede u prvom krugu glasanja u martu.
U mesecima posle izbora, administracija Zelenskog je pokušala da pojača njegov imidž kao nekoga ko više gleda unapred nego unazad.
Njegov poslednji takav pokušaj dogodio se 10. oktobra, kada je održao nekonvencionalnu konferenciju za novinare u novoj, popularnoj hali s restoranima, odgovarajući na pitanja male grupe novinare oko 14 sati. Nekoliko puta su ga ometali ljudi koji su vikali ka balkonu gde je stajao.
Kada ga je jedan čovek glasno optužio da "širi homoseksualnost", Zelenski se strastveno založio za uključivanje gejeva i lezbejki u ukrajinsko društvo, što je stav koji nije opšte prihvaćen u zemlji, ali su ga pozdravili ukrajinski aktivisti.
"Ne želim da kažem ništa negativno zato što svi mi živimo u otvorenom društvo, gde svako može birati jezik kojim će govoriti, svoju nacionalnost i (seksualnu) orijentaciju", rekao je Zelenski. "Ostavite ih na miru, za ime Boga".
Ukrajinski 'branitelji'
Takva vizija ukrajinskog društva ne nailazi na dobar prijem kod mnogih nacionalističkih i desničarskih grupa koje imaju glasno i uticajno prisustvo u ukrajinskoj politici usred menjanja i formiranja identiteta, što je izazvano pobunom 2014.
Mnogi od onih koji su učestvovali u uličnim borbama kasnije su se pridružili istim dobrovoljačkim milicijama i paramilitarnim grupama koje su pohitale da ojačaju ukrajinske slabo naoružane i loše opremljene snage kada je u istočnom regionu Donbas izbio rat podstaknut separatistima koje podržava Rusija.
Neke – Azovski bataljon, Desni sektor, Nacionalni korpus – zastupaju konzervativnu, nacionalističku ideologiju. Druge, poput C14 – koju je Stejt department SAD označio kao "nacionalističku grupu koja promoviše mržnju" – otvoreno zastupaju antisemitske, rasističke ideje.
Tri dana posle konferenciji za novinare Zelenskog, premijer Oleksej Hončaruk pojavio se na večernjem okupljanu veterana sukoba koje je organizovao C14.
Prisustvo vladinog zvaničnika na događaju, na kojom je nastupao hevi metal bend koji svira muziku s neonacističkim temama, doveli su u pitanje neki Ukrajinci.
Hončaruk se kasnije opravdavao u objavi na Fejsbuku (Facebook) u kojoj je optužio kritičare da politizuju njegovo prisustvo na događaju i rekao da nije znao da će svirati rok grupa Sokira Peruna. Takođe je rekao da ne prihvata "ideologiju ispunjenu mržnjom: niti nacizam, niti fašizam, niti komunizam".
Ali je takođe tvrdio da nije na vladi da "diktira našim braniteljima koje pesme treba da pevaju".
Sledećeg dana, na nacionalni praznik Dan branitelja 14. oktobra, hiljade Ukrajinaca marširale su kijevskim ulicama, mnogi pod barjacima desničarskih grupa, kao i nacionalističke partije Svoboda.
Drugi su marširali pod barjakom Organizacije ukrajinskih nacionalista ili njenog vojnog krila Ukrajinske pobunjeničke armija (UPA) koja se borila i protiv nacističkih i protiv sovjetskih trupa u Drugom svetskom ratu. Sprovodila je etničko čišćenje u delovima današnje zapadne Ukrajine i izvodila krvničke kampanje u kojima su mete bili Jevreji i Poljaci. Prihvatanje te grupe među Ukrajincima u prošlosti je izazivalo ljutnju Poljske i Rusije.
Uprkos bučnom i odlučnom prisustvu na marševima kao na obeležavanju Dana branitelja i generalno u ukrajinskom javnom životu, konzervativne i nacionalističke grupe su loše prošle na izborima. Na julskim parlamentarnim izborima, partija Svoboda je uspela da osvojio samo jedno mesto, dok je na prethodnim izborima 2014. dobila tek šest.
Mnogi među okupljenima na Trgu Majdan – gde su ulični protesti kulminirali u nasilju u februaru 2014. dovevši do svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča – pridružili su se u pevanju nacionalne himne i uzvikivanju slogana iz ratnog vremena: "Slava Ukrajini, smrt njenim neprijateljima".
Gubitak kontakta?
Ipak, pored nacionalističkih i radikalnih grupa, hiljade drugih Ukrajinaca su takođe prisustvovale proslavama praznika i mnogi su nezadovoljni nedavnom izjavom Zelenskog da će podržati plan koji je pomogla Nemačka i koji polaže osnove za širi mirovni dogovor za okončanje rata na istoku Ukrajine.
Veteranske i nacionalističke grupe optužile su Zelenskog za "kapitulaciju", tvrdeći da to znači da Ukrajina daje dobitke teško stečene na bojnom polju ili čak teritoriju Rusiji.
"Mislim da u slučaju da se izbori održe sutra, Zelenski ne bi pobedio", rekao je Jevgen Černec, programer iz Kijeva. "Problem je što je njegova popularnost zasnovana na televizijskoj seriji. Ljudi koji su ga izabrali... to nisu ljudi koji su spremni da idu na front i stave svoja tela na liniju vatre".
"On ne razume to. I on ne razume našu istoriju", rekao je Černec.
Čovek koji je u septembru otpušten iz Instituta nacionalnog sećanja je saglasan. Volodimir Vjatrovič je optužio Zelenskog da ne želi da "očuva ukrajinski identitet" i da ne razume posledice rata.
"Tokom prošlih pet godina, u Ukrajini je došlo do ubrzanja procesa formiranja ukrajinskog nacionalnog identiteta", rekao je on. "Rat je zapravo bio katalizator produbljivanja našeg nacionalnog identiteta. Ljudi koji nisu imali jasnu predstavu svog identiteta, usled činjenice da je Rusija agresor, da Rusija ubija Ukrajince, da Rusija uzima našu teritoriju, počeli su da se pitaju 'Šta ja nisam?' To jest 'Nisam Rus'".
"Ukrajinci žele da gledaju u svoju istoriju ukrajinskim očima", rekao je on, dodajući da ne žele više da je gledaju ruskim očima.
Takvo razmišljanje je, argumentuje Kasjanov, istoričar u Nacionalnoj akademiji nauka, bilo razlog zašto je bilo opasno da Vjatrovič vodi institut koji je pod nadležnošću Ministarstva kulture.
Institut je pod Vjatrovičem bio u središtu napora za preimenovanje ulica i trgova, uklanjanja imena iz sovjetskog doba i njihove zamene ukrajinskim imenima ili imenima ukrajinskih istorijskih ličnosti. Između 2015. i 2017. godine, više od 50.000 ulica i više od 1.000 lokaliteta je preimenovano pod "dekomunizacijom".
Budžet instituta je skočio s 8,7 miliona grivni (409.000 američkih dolara) 2015. na predloženih 129 miliona grivni (5,2 miliona američkih dolara) za 2020. godinu, s većinom projektovanog budžeta namenjenog novom memorijalu posvećenom revoluciji iz 2014.
Institut je takođe tražio zakon kojim bi bilo nelegalno omalovažavati grupe koje su se borile za ukrajinsku nezavisnost, i ranije u istoriji i skorije.
Problem je što su Ukrajinci koji imaju više ambivalentna osećanja u vezi sa sovjetskom istorijom otuđeni ili uvređeni tim naporima, rekao je Kasjanov. U Poljskoj, gde sada žive hiljade ukrajinskih imigrantskih radnika koji kući godišnje šalju milione dolara, ljudi su gnevni zbog primećene heroizacije UPA.
Kasjanov kaže da je izbor Zelenskog pokazao da veliki broj Ukrajinaca zapravo nije zainteresovan za više nacionalistička osećanja koja je pojačavao institut.
"Zelenski je dobro prošao na izborima, ali su izgubili tu liniju komunikacije s ljudima koji su glasali za njih. Oni zapravo ne komuniciraju o tome zašto rade to što rade", zaključio je Kasjanov.