Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Iran počinje da priznaje zaboravljene žene rata


Skoro 6.500 žena je ubijeno tokom razornog rata s Irakom od 1980. do 1988.

U Iranu je malo pažnje posvećeno mukama žena koje su ubijene, patile ili podnele ogromne žrtve u ratu te zemlje s Irakom od 1980. do 1988. Međutim, državni zvaničnici su počeli da priznaju ulogu žena u ratu koja je do sada bila "ignorisana".

Šahnaz Hadži Šah je imala 26 godina 1980. kada je ubijena iračkom granatom u lučkom gradu Koramšar na jugozapadu Irana blizu granice s Irakom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Nekoliko dana pre toga, Irak je napao Iran, pokrenuvši vazdušne napade i kopnenu invaziju.

Koramšar je nedeljama bio pod stalnim bombardovanjem pre nego što su ga zauzele iračke snage. Hadži Šah je ostala u Koramšaru i zaklela se da će braniti grad.

Pre nego što je ubijena, Hadži Šah je, prema izjavama, spasila život ranjenog iranskog vojnika.

Prema navodima njenih rođaka, nju je u srce pogodio deo granate dok je trčala ka jednoj kući koja je bila pod artiljerijskom vatrom kako bi pomogla ljudima unutra.

Sahrani Hadži Šah na lokalnom groblju usred borbi prisustvovalo je samo pet ljudi, uključujući njenu majku i braću. Oni su urezali njeno ime na privremenu nadgrobnu ploču, što je omogućilo porodici da pronađu njene posmrtne ostatke kada su iranske snage opet zauzele taj grad 1982. godine.

Hadži Šah se sada u Iranu smatra prvom mučenicom Koramšara.

Zapravo, Hadži Šah je jedna od skoro 6.500 Iranki koje su ubijene tokom razornog rata s Irakom 1980-88. u kojem je s obe strane ubijeno ukupno oko milion ljudi.

Ali dok su iranski mediji dokumentovali i pratili kratak život i hrabrost Hadži Šah, kritičari kažu da je malo pažnje posvećeno mukama hiljada drugih žena koje su bile žrtve rata. Samo nekolicini takozvanih mučenica je zvanično odata počast.

Tradicionalne uloge

U ratnim borbama je, prema izveštajima, učestvovalo oko 500 Iranki. Zvanični podaci koje navode iranski mediji kažu da je na linijama fronta bilo skoro 25.000 lekarki, medicinskih sestara i žena koje su pomagale.

Mnoge Iranke koje su živele u borbenim zonama takođe su, prema izveštajima, bile izložene nasilju iračkih snaga, uključujući silovanja.

Pored toga, stotine hiljada žena su izgubile muževe i decu u ratu.

Šahnaz Hadži Šah se smatra prvom mučenicom Koramšara.
Šahnaz Hadži Šah se smatra prvom mučenicom Koramšara.

Neke udovice iz rata su bile prisiljene da se udaju za braću ubijenih muževa. Mnoge druge su se mučile da sastave kraj s krajem tokom i posle rata podižući decu kao samohrane majke.

Iranski državni mediji su naveli imena pet Iranki koje su zarobile iračke snage, bez navođenja da li su aktivno učestvovale u borbama. Prema nekim izveštajima, do 170 Iranki su bile ratne zarobljenice u iračkim zatvorima.

Na mnogim slikama iz rata koje promoviše konzervativni iranski verski establišment, žene su prikazane u tradicionalnim ulogama – kuvaju ili šiju za vojnike, opraštaju se od muških rođaka koji idu u borbe ili se pojavljuju na državnoj televiziji da izraze zadovoljstvo "mučeništvom" svojih sinova i muževa.

Sada je, međutim, šef iranske državne Fondacije za očuvanje dela i vrednosti Svete odbrane u retkom priznanju ukazao na ulogu žena u ratu koja je bila "ignorisana".

Brigadni general Bahman Kargar je 22. septembra rekao da su neke žene ostvarile "velike podvige" u ratu.

"Spremni smo da imenujemo mesta po mučenicama zato što verujemo da je uloga žena u Svetoj odbrani bila ignorisana", rekao je, kako je prenela poluzvanična novinska agencija ISNA, Kargar na 39. godišnjicu početka rata, koji se u Iranu naziva Sveta odbrana.

Brojni trgovi, putevi, ulice, mostovi, murali i druga javna mesta nazvana su prema nekim od 200.000 iranskih vojnika ubijenih u ratu. Ali broj mesta posvećenih ženama žrtvama rata je zanemarljiv.

Reformistički list Šargh je citirao neimenovanog opštinskog zvaničnika u Teheranu koji je rekao da je od 18.000 ulica u iranskoj prestonici, samo pet nazvano po ženama žrtvama rata. U pitanju su sporedne ili slepe ulice.

Aktivisti kažu da je preovlađujući patrijarhalni sistem, seksizam i diskriminacija žena ono što je dovelo do manjka priznanja patnji i požrtvovanja žena.

Zahtevanje priznanja

Aktivistkinja za prava žena Mahbube Rezaei rekla je da iranske vlasti ne rade "automatski" na nazivanju javnih mesta po ženama.

"To im nije važno i misle da je sve normalno. Na primer, misle da je normalno da imena pesnikinja, sportiskinja ili mučenica nema na znakovima u gradu zato što o tome uopšte ne misle", rekla je Rezaei za Šaragh 23. septembra.

Žene su često prikazane u tradicionalnim ulogama kao što je oproštaj od vojnika.
Žene su često prikazane u tradicionalnim ulogama kao što je oproštaj od vojnika.

Međutim, poslednjih godina su povećane kritike zanemarivanja uloga žena u ratu.

Iranska prva ratna fotografkinja Marjam Kazemzade je na svojim slikama zabeležila užase rata.

Kazemzade se 2018. na seminaru u Teheranu o ženama i ratu požalila što nije bilo profesionalnog istraživanja o ženama žrtvama rata ili njihovog priznanja.

"Naše žene su stajale uz naše muškarce i pružale otpor", rekla je Kazemzade, dodajući da su neke realnosti rata ostale neispričane.

"U Bostanu (u jugozapadnoj provinciji Huzestan) 1986. irački vojnici su silovali i ubijali žene. U nekim oblastima, spomenici su napravljeni za te žene s obeležjima koja kažu da će biti upamćene. Otišla sam tamo da pripremim izveštaj. Kada su moje fotografije objavljene u časopisu Današnja žena, bili smo pod pritiskom", rekla je ona.

Kazemzade je takođe rekla da su svi spomenici koje je zabeležila kasnije uklonjeni iz te oblasti "kao da su sramna ljaga zemlje".

"To pokazuje da ne želimo da pričamo o realnostima", rekla je ona.

Režiserka Tahmine Milani, poznata po bavljenju pitanjem žena, rekla je da je nekoliko godina radila na filmu o ulozi žena u ratu. Na kraju je, rekla je ona, usled protivljenja državnih vlasti, projekat ugašen pošto je uradila nekoliko sati intervjua s heroinama rata.

"Želela sam da prikažem kroz šta su prolazile naše žene u ranim danima rata zato što smo više puta videli kroz šta su prolazili muškarci", rekla je Milani 2018, prema portalu Didarnews.ir.

"Fondacija za očuvanje dela i vrednosti Svete odbrane nije se saglasila sa snimanjem filma i sprečila ga je", rekla je ona.

Milani je u drugom intervjuu rekla da su joj muškarci na vlasti koji rat smatraju "svojim nasleđem" rekli da ne zaslužuje da pravi dokumentarac o ratu.

XS
SM
MD
LG