Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kurt Volker upozorava na opasnosti po demokratiju u Gruziji


Kurt Volker, bivši ambasador SAD u NATO, izrazio je zabrinutost od "nazadovanja" u Gruziji.

Kurt Volker, ambasador SAD u NATO u vreme rusko-gruzijskog rata, upozorava na opasnosti po demokratiju u Gruziji i poziva da se podeljene političke stranke ujedine oko pitanja od višeg nacionalnog interesa, kao što su ulazak u EU i NATO.

Bivši američki diplomata rekao je da nikada nije video Gruziju toliko politički podeljenu i upozorio da bi u toj zemlji moglo doći do uzmicanja od demokratskog napretka koji je ostvarila, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

"Postoji opasnost od nazadovanja. Predsednički izbori održani prošle godine bili su dosta nedostataka", rekao je 23. septembra na konferenciji u Vašingtonu Kurt Volker, koji je bio ambasador SAD u NATO tokom rusko-gruzijskog rata u avgustu 2008. godine.

Volker, izvršni direktor Instituta Mekejn (McCain Institute), trenutno je specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu na dobrovoljnoj bazi.

On je rekao da se Gruzija suočava s istom vrstom podela u društvu koje izazivaju odnarođene elite, kao i u drugim demokratskim državama. Bivši diplomata je rekao da Gruzija ima dovoljno vremena da reši politička previranje pre nego što se održe parlamentarni izbori sledeće godine.

"Gruzija ima mogućnost da to uradi kako treba", rekao je Volker. Do izbora ima godinu dana i Gruzija ima novog premijera, što, prema njegovim rečima, "svakom daje priliku da udahne i fokusira se na nekoliko stvari".

Zemlju na jugu Kavkaza je potresao talas antiruskih protesta pošto je jedan ruski poslanik seo na mesto predsednika gruzijskog parlamenta dok se obraćao grupi zvaničnika iz pravoslavnih zemalja.

Hiljade ljudi su izašle na ulice, poslednji put 20. septembra, na protest protiv Bidžine Ivanišvilija, biznismena milijardera i bivšeg premijera kojeg kritičari optužuju da vlada zemljom iza kulisa. Ivanišvili je zaradio novac u ruskom metalskom i bankarskom sektoru.

Nezadovoljstvo opozicije, antivladinih aktivista i njihovih pristalica dodatno je povećano ranije ovog meseca kada je vladajuća partija Gruzijski san imenovala ministra unutrašnjih poslova Georgija Gaharija za novog premijera.

Gaharija je na meti opozicije otkada je policija pod njegovom kontrolom u junu upotrebila gumene metke i vodene topove protiv demonstrante koji su pokušali da upadnu u parlament, povredivši mnoge.

Nijedna partija u Gruziji nema podršku više od petine građana, pokazuju rezultati ankete koju je 20. septembra objavio Nacionalni demokratski institut (National Democratic Institute). Gruzijski san ima podršku 19 odsto ispitanih, a Ujedinjeni nacionalni pokret, vodeća opoziciona grupa, devet odsto. Skoro šest od 10 građana je neopredeljeno. Parlamentarni izbori bi trebalo da se održe u oktobru 2020.

"Mislim da su to najveće podele koje sam video u toj zemlji", rekao je Volker, koji se upravo vratio s put iz gruzijske prestonice Tbilisi.

On je na konferenciji, kojoj su prisustvovali zapadni politički savetnici, zvaničnici i analitičari, rekao da SAD i Evropa moraju upozoriti gruzijske političare – i provladine i opozicione – da ne zapadnu u "tribalizam" i da ih ohrabre da održe čiste izbore.

"Treba osigurati da parlamentarni izbori budu najslobodniji, najpravičniji, najčistiji od svih dosad održanih u Gruziji. To treba da bude cilj", rekao je Volker publici.

Volker je rekao da unutrašnje razmirice u Gruziji otežavaju njenim saveznicima da joj pomognu u ciljevima i spoljnim problemima. Gruzija nastoji da vrati kontrolu nad dva otcepljena regiona koji čine oko 20 odsto njene teritorije. Te regione podržava i štiti Rusija.

"Zaista je zabrinjavajuće kada imate zemlju s tako važnim spoljnim izazovima, tako važnim težnjama i potrebom za prijateljima, podrškom i angažovanjem. Onima spolja je teško da to urade kada su (Gruzijci) tako podeljeni", rekao je Volker na skupu koji je organizovao Centar za analize evropske politike (Center for European Policy Analysis).

Volker je rekao da bi Zapad trebalo da ohrabri gruzijske poslanika da rade na pitanjima na kojima mogu postići veću saglasnost, poput težnji za ulazak u EU i NATO, kao i na izbornoj reformi.

"Trebalo bi da navijamo za taj proces. Mislim da želimo da vidimo da partije u parlamentu rade zajedno na nekim pitanjima od višeg nacionalnog interesa iako će se nadmetati na izborima po mnogim drugim pitanjima", rekao je on.

XS
SM
MD
LG