Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Optužnice članovima ekspedicije za odavanje počasti Staljinovim žrtvama


Učesnica ekspedicije "Rekama sećanja", Teplaja Gora u maju 2017.

Ruska NVO Memorijal je 20 godina organizovala ekspedicije za istraživanja i odavanje počasti istočnim Evropljanima koji su deportovani u Permsku oblast pod Staljinovom vlašću. Dva krivična slučaja protiv učesnika nedavne ekspedicije podstakla su strahove od širih mera protiv aktivnosti Memorijala.

Došli su, kažu, da očiste groblje u napuštenom selu u kojem su nekad živeli Litvanci proterani u tu oblast u doba Josifa Staljina i da odaju počast preminulim rođacima. Sada su optuženi, navode vlasti, za uništavanje tog prostora i izvrdavanje ruskih migracionih zakona, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Tužioci Permske pokrajine, na zapadu Urala, podigli su krivične optužbe protiv članova komemorativne ekspedicije koju je ovog meseca organizovao Memorijal, ruska NVO koja dokumentuje žrtve represije iz Staljinovog doba i organizuje redovne posete spomenima širom zemlje.

"Šokirani smo. Zaista smo šokirani", rekao je lokalnim medijima Vladas Ulinskas, Litvanac koji je bio član grupe.

Prema Robertu Latipovu, koji je na čelu permskog ogranka Memorijala i koji je 2000. pokrenuo ekspedicije, nazvane "Rekama sećanja", volonteri obilaze region svakog leta tražeći mesta gde su živeli ljudi proterani u okviru deportacija iz Staljinovog doba. Postavljaju krstove, male obeliske i podižu ploče s ono malo podataka o tim naseljima i ljudima koji su ih nastanjivali 40-ih i 50-ih godina 20. veka.

Ove godine, grupa od 10 ljudi - petoro Litvanca, četvoro Rusija i jedan Italijan – otputovala je u selo Galjašor sa sličnim ciljem. Nekoliko stotina etničkih Litvanaca naselilo se u Galjašora i oko tog sela pošto je Staljin deportovao hiljade s teritorija koje je zauzeo Sovjetski Savez posle pobede nad nacističkom Nemačkom. Pedesetih godina Litvanci su počeli da odlaze i selo je 1974. bilo napušteno.

Spomenik litvanskim građanima u Galjašoru, leto 2016.
Spomenik litvanskim građanima u Galjašoru, leto 2016.

Dobrovoljci su, rekao je Latipov, proveli nekoliko dana čisteći oblast oko lokalnog groblja kod Galjašora koje su pogodile nedavne oluje. Uklonili su trulo drveće, pokosili travu, podigli oborene nadgrobne spomenike i razgovarali sa starijim stanovnicima drugih sela o njihovim odnosima s nekadašnjim litvanskim izgnanicima. To je bila peta takva ekspedicija organizovana u Permu ovog leta.

"Prethodna četiri puta prošla su bez problema", rekao je Latipov u telefonskom intervjuu. "Takođe smo imali internacionalne grupe, takođe smo imali intervjue, takođe smo stavljali spomen obeležja. Vlasti nam nikad nisu postavljale prepreke - čak su nam zahvaljivale".

Ovaj put je, međutim, bio drugačiji.

Poslednjeg dana čišćenja, dok se grupa pripremala za povratak na spavanje u obližnje selo Velva-Baza, grupa policajaca, carinika i zvaničnika Permskog ministarstva za životnu sredinu došla je da ih ispita o njihovim aktivnostima.

Sledećeg jutra, došli su Velva-Bazu da optuže jednog člana grupe za nelegalno sečenje drveća, što nosi kaznu do tri godine zatvora. Drugi član ekspedicije, lokalni penzioner Leonid Ladanov, optužen je za kršenje carinskih propisa jer je registrovao jednog Litvanca na svojoj adresi, dok je ta osoba provela noć drugde. Po ruskom zakonu, "lažna registracija stranih državljana" nosi moguću kaznu od tri godine zatvora.

"To je očigledno nameštaljka", rekao je Latipov za RSE. "Vlasti su odlučile da tu ekspediciju treba zaustaviti i da neko treba da bude kažnjen".

Menjanje istorije?

Osnovan u poslednjim godinama Sovjetskog Saveza, Memorijal sada ima podršku niza velikih međunarodnih nevladinih organizacija koje redovno napada ruska vlada kao lice navodne kampanje Zapada za destabilizaciju Rusije. Sam Memorijal je u državnim medijima prikazan kao da radi na podrivanju patriotizma među ruskom omladinom i na diskreditovanju zemlje. Poslednjih godina, Kremlj ga je proglasio za "stranog agenta" i predmet je neprijatnih inspekcija i ograničavanja svog rada.

Dok je ruska vlada optužena da pokušava da umanji značaj staljinističke represije zarad iznošenja pozitivnog narativa o sovjetskoj ulozi u Drugom svetskom ratu, mreža NVO aktivista širom zemlje se suočava sa sve većim otporom lokalnih vlasti prema njihovom radu.

U Čečeniji je aktivista Memorijala Ojub Titijev uhapšen prošle godine uz optužnicu za posedovanje droge, za šta NVO navodi da je izmišljena s ciljem da se ograniči njegov rad na ljudskim pravima na ruskom Severnom Kavkazu. U junu je dobio prevremeno puštanje iz zatvora pošto je ranije ove godine dobio četvorogodišnju kaznu.

A u Kareliji je šefu odeljenja Memorijala suđeno po optužnicama za seksualno zlostavljanje usvojene ćerke, za šta njegove pristalice kažu da je fabrikovano. Juri Dmitrijev je u tom regionu 1997. otkrio mesto za pogubljenja iz Staljinovog doba; dok čami u istražnom zatvoru, tu oblast sada prekopavaju vlasti u nastojanju da promene njegovog poreklo i, tvrde kritičari, razvodne njegovo mesto u široj istoriji staljinističke represije.

Latipov je rekao da ne sumnja puno da je pritisak na ogranak Memorijala u Permu pokušaj da se blokiraju njegove ekspedicije i da je "povezan sa širim naporima za pritisak na Memorijal i mešanje u njegov rad".

U komentaru za ruski dnevnik Komersant, permske vlasti su negirale da ometaju aktivnosti Memorijala i drugih organizacija civilnog društva. "Ali taj rad ne bi trebalo da krši norme ruskog zakona", naveo je predstavnik permskih vlasti.

XS
SM
MD
LG