Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Mala većina za velike izazove Fon der Lejen


Nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen

Nova šefica Evropske komisije Ursul fon der Lejen potvrđena je u Evropskom parlamentu tankom većinom koja ističe podele u Evropskoj uniji, kao i teškoće s kojima će se suočiti novo liderstvo u odnosima sa SAD, Kinom i Rusijom, ali i u održanju vladavine prava i demokratije kod kuće.

Tanka većina kojom je u Evropskom parlamentu potvrđen izbor Ursule fon der Lejen (von der Leyen) za šeficu Evropske komisije ističe podele koje razdiru Evropsku uniju, ali i teškoće s kojima će se suočiti novo liderstvo u Briselu u rešavanju izazova u odnosima sa SAD, Kinom i Rusijom, kao i održanju vladavine prava i demokratije kod kuće, pišu svetski mediji.

'Evropski način'

Izbor Fon der Lejen za najmoćniju funkciju u EU potvrđen je neizvesnim glasanjem u Evropskom parlamentu koje je ogolilo evropske podele, ocenjuje Vašington post (The Washington Post), dodajući da rezultat ističe gubitak većine među tradicionalnim partijama levog i desnog centra koje su sada primorane da se bore s nizom novih partija koje traže drugačiji pristup evropskim pitanjima.

Bivša nemačka ministarka odbrane je dobila 383 od 733 glasova, za devet više od minimalnih 374 i to, kako ističe američki list, paradoksalno uz podršku evroskeptične poljske partije Pravo i pravda koja je u poslednjem trenutku najavila da će je podržati.

Prva žena na čelu Evropske komisije i dugogodišnja saveznica nemačke kancelarke Angele Merkel na novoj funkciji će morati da se bavi trgovinskim ratom sa SAD, nepouzdanim odnosom s Kinom, izlaskom Velike Britanije iz EU i nizom evroskeptičnih lidera koji žele da razbiju Uniju iznutra i spolja, ukazuje Vašington post.

Većina evroskeptika je glasala protiv nje, kao i mnogi poslanici zelenih i levog centa koji se žale da evropski lideri potiskuju volju evropskih glasača postavljanjem kandidatkinje koja nije spominjana tokom izbora za Evropski parlament u maju, dodaje list i ističe da zbog toga kritičari upozoravaju da će se evropski građani osećati još udaljenije od moćne Evropske komisije, čiji je unutrašnji način rada i dalje većinom neproziran.

U prvom govoru posle izbora ona je govorila o rivalima EU i u istom dahu je odbacila pokušaje Kine da kupi uticaj i protekcionizam predsednika SAD Donalda Trampa (Trump). "Neki se okreću autoritarnim režimima. Neki kupuju globalni uticaj i stvaraju zavisnost investiranjem u puteve i luke, dok se drugi okreću protekcionizmu. Ništa od toga nisu opcije za nas. Mi želimo multilateralizam. Mi želimo poštenu trgovinu. Mi želimo poredak zasnovan na pravilima zato što znamo da je to bolje za nas. Mi želimo da uradimo to na evropski način", rekla je Fon der Lejen.

Globalistkinja u doba populizma

Fon der Lejen dolazi na čelo Evropske komisije i 32.000 članova osoblja u srcu evropskog projekta, dok je Unija rascepkana unutrašnjim podelama podstaknutim rastom nacionalizma i sve upletenija u borbe moći s Rusijom, Kinom, SAD, Iranom i drugim državama, piše Njujork tajms (The New York Times).

Iako je jedva dobila potvrdu u Evropskom parlamentu, što znači da će u novembru početi posao s hendikepom, dodaje list, Fon der Lejen je zvučala samouvereno i opušteno. "Poverenje koje ulažete u mene je poverenje koje ulažete u Evropu, poverenje u ujedinjenu i snažnu Evropu, od istoka do zapadu, od juga do severa", rekla je ona.

Ipak, mnogi u Evropskom parlamentu, jedinoj instituciji u EU za čiji sastav građani direktno glasaju, smatraju da je nominacija Fon der Lejen ciničan dogovor Francuske i Nemačke – aranžman s ukusom Stare Evrope – što uznemirava nove i manje članice, ocenjuje njujorški dnevnik i ukazuje na ocene stručnjaka da turbulentan proces koji je doveo do izbora Fon der Lejen odražava "realnost Unije", kompromise političkih partija i država članica.

U vreme uspona populizma, dok su pohabani globalni sistem trgovine i liberalna demokratija, Fon der Lejen je strastvena globalistkinja i odbacuje izolacionizam kao neprimeren Evropi, što bi je, prema oceni Njujork tajmsa, moglo dovesti u sukob s pojedinim članicama, posebno na istoku i jugu EU, koji Brisel vide kao nametljivu stranu silu koja dovodi u pitanje njihov suverenitet.

Snažan mandat ili znak za uzbunu

Fon der Lejen je podrškom socijalista i liberala, uz njene konzervativce, dobila snažniji mandat da rešava pitanja kao što su klimatske promene, trgovina i održanje demokratije u EU, ocenjuje Rojters (Reuters).

Podrška od 52 odsto glasova poslanika Evropskog parlamenta je u skladu s nedavnim trendovima, ukazuje agencija. Sadašnji šef Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) je dobio 56 odsto, dok je njegov prethodnik Žoze Manuel Baroso (Jose Manuel Barroso) za drugi mandat dobio 52 odsto, a 56 odsto za prvi mandat.

Zeleni, međutim, nisu bili ubeđeni planovima Fon der Lejen i doveli su u pitanje mogućnost da ispuni svoja obećanja, pošto, kako ukazuje Rojters, neki od njenih planova treba da dobiju podršku članica koje su obično podozrive prema prepuštanju ovlašćenja izvršnom telu EU.

Fon der Lejen je iznela ciljeve klimatske politike, koji idu dalje od sadašnjih mera kako bi pridobila socijaliste i liberala. Njeni planovi uključuju da Evropa bude prvi ugljenično neutralan kontinent u svetu do 2050, pokretanje Zelenog dogovora za Evropu u prvih 100 dana mandata, kao i pretvaranje delova Evropske investicione banke u Klimatsku banku.

S druge strane, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial times), glasanje u Evropskom parlamentu, gde su izgleda antiestablišmentske grupe donele većinu novoj šefici Komisije, ističe političke teškoće pred administracijom Fon der Lejen.

Na neki način sada Brisel ima bolji osećaj izazova s kojim se suočava sledeća Komisija u izgradnji većine u parlamentu i usvajanju zakona, ocenjuje britanski list, dodajući da Fon der Lejen jeste dobila podršku lidera političkih blokova koji teoretski imaju više od 500 glasova, ali i da činjenica da je dobila samo 383 glasa predstavlja razlog za uzbunu.

Pažnja je inicijalno na partijama izvan evropskog mejnstrima čiji su glasovi napravili razliku – oko 40 poslanika poljske Pravo i pravda i italijanskog Pokreta pet zvezda – i pitanje je da li Fon der Lejen ima obavezu prema njima, ističe Fajnenšl tajms. Zabrinutost oko glasanje je bila tolika da je Merkel pozvala poljskog kolegu da izrazi žaljenje što poslanici Prava i pravde nisu dobili visoke funkcije u parlamentu i Varšava možda očekuje više kada se budu delile funkcije komesara, dok su neki poslanici izrazili bojazni da bi to moglo doneti mekši pristup vladavini prava u odnosima s iliberalnim režimima u Poljskoj i Mađarskoj.

Veća dugoročna briga bi mogla biti aritmetika moći, pošto je Evropski parlament sada fragmentiraniji nego ranije sa slabim naznakama stabilne koalicije tri ili četiri proevropske grupe, a bez funkcionalnog aranžmana, ambicije Fon der Lejen će biti ograničene, ukazuje list.

Biće teško napraviti operativnu većinu s četiri proevropske grupe u parlamentu, ali će ta većina zavisiti od pitanja koja nisu spominjana u poslednje dve nedelje, podvlači Fajnenšl tajms. Fon der Lejen je izbegavala da zauzme stav po nekim od najvažnijih i najosetljivijih pitanja s kojima će se EU suočiti u narednim godinama i njen program je uglavnom prenebregao kako EU treba da se postavi između SAD i Kine u globalnom trgovinskom ratu, da li treba reformisati industrijsku i konkurentsku politiku, prihvatiti dalje proširenje Unije ili kako naći konsenzus u pregovorima o budžetu.

Može li Fon der Lejen da premosti razlike

Fon der Lejen je pokušala da napravi široku koaliciju u Evropskom parlamentu, što je trebalo da bude lako budući da proevropski desni centar, liberali, socijalisti i zeleni imaju 518 od 751 mesta, ali nije uspela, ocenjuje časopis Ekonomist (The Economist), ukazujući da je sada najvažnije pitanje da li nova šefica Komisije može da premosti razlike u EU.

Ona je pokušala je da privuče glasove liberala govorom o strategiji veštačke inteligencije i završetku unije kapitalnih tržišta, socijalista obavezivanjem na osiguranje za nezaposlenost i minimalnim platama, a zelenih obećanjem o Zelenom dogovoru i ambicioznijim ciljevima za smanjivanje emisija gasova s efektom staklene bašte, ukazuje časopis.

Takođe je iznela i duge predloge, kao što su pravo parlamenta da predlaže zakone, ubrzanje poboljšanja kontrole granice, uvođenje kvalifikovane većine umesto dosadašnjeg konsenzusa u spoljnoj politici, kao i novog mehanizma za kršenja vladavine prava.

Sada, daleko od toga ima ubedljivu centrističku većinu, Fon der Lejen se suočava s mogućnošću da je dužna nekim neprijatnijim i nepredvidivijim elementima evropske desnice. Ali, i da je imala ubedljiviju većinu, to bi, kako piše Ekonomist, samo zamaskiralo podele, pošto bi takva koalicija pokrivala širok opseg gledišta – od zelenih do desničarskih nacionalista.

Bitnije od te većine je da li Fon der Lejen može da gradi mostove, jer će usvajanje mera koje mogu pridobiti više strana u podeljenom parlamentu zahtevati veštu diplomatiju, pravljenje dogovora i ubeđivanje, ističe časopis. Prvi sledeći test Fon der Lejen biće sastavljanje Komisije i insistiranja na kandidatima – na osnovu predloga nacionalnih vlada - koji će činiti sposoban tim.

XS
SM
MD
LG