Najveći problemi zemalja regiona Zapadnog Balkana su nedostatak kapitala i niska zaposlenost, rekao je viši regionalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za centralnu i istočnu Evropu Nadim Ilahi.
On je, govoreći o stabilnosti finansija i ekonomskom rastu na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava u Bečićima, rekao da je potrebno pre svega unaprediti i poslovno okruženje jer su Mađarska, Poljska i Slovačka postigle uspeh zahvaljujući tome.
"Veliko ograničenje regiona Zapadnog Balkana je slaba infrastruktura što odbija investitore da ulažu jer su loši putevi i ima mnogo graničnih prelaza", rekao je Ilahi.
Dodao je da je "ključno pitanje regiona što prolazi kroz demografske promene i što se smanjuje radno aktivno stanovništvo zbog manjeg priraštaja i iseljavanja mladog i obrazovanog stanovništva, a što negativno utiče da privredni rast".
Član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije i bivši ministar finansija Srbije Dušan Vujović istakao je da "region Zapadnog Balkana raste brže nego zemlje evrozone ali da taj rast nije zasnovan na faktorima koji su održivi na duži rok".
On je rekao da su ostvarene "neke rezerve, ali ih ne treba olako trošiti već ih treba povećavati za loša vremena".
- Ko kontroliše novac građana Srbije
- Da li bi recipročne takse BiH za Kosovo bile 'pucanj u prazno'?
- EBRD je najavio veća ulaganja u regionu
Direktor korporativnih poslova i komunikacija kompanije Japan tobako internešenel (JTI) za Zapadni Balkan Goran Pekez kazao je da su pojačana saradnja državnih organa u regionu Zapadnog Balkana, pojačana kontrola i akcizna politika usklađena sa kupovinom moći stanovništva preduslovi za predvidive državne prihode, kao i za smanjenje nelegalne trgovine duvanom.
"Duvanska industrija je jedan od najvećih poreskih obveznika u regionu, samo je JTI platio porez u regionu više od 606 miliona evra", rekao je Pekez.
U zemljama Zapadnog Balkana duvanska Industrija, prema njegovim rečima, čini 11 odsto ukupnih budžetskih prihoda.
Svi regionalni kandidati za članstvo u EU imaju kako je rekao izgrađenu praksu akciznih kalendara i veoma je važno pridržavati se toga.
"Tako se vodi računa o kupovnoj moći stanovništva i sprečava rast ilegalne trgovine", rekao je Pekez.
Kazao je da je Bosna i Hercegovina podigla akcizu sa 28 evra na 1.000 cigareta u 2010. godini na 90 evra na 1.000 cigareta u 2018. godini što je povećalo ilegalnu trgovinu sa šest na više od 50 odsto.
"Takav porast akciza i cena duvanskih proizvoda bio je prevelik teret za potrošače pa su se okrenuli ilegalno tržištu", rekao je Pekez i apelovao na još veću saradnju vlada regiona na suzbijanju sive ekonomije na tržištu duvanskih proizvoda.
