Navršilo se pet godina od smrti analitičara i publiciste Mirka Đorđevića. Tim povodom pod nazivom "O Mirku Đorđeviću i njegovom optimizmu", a u organizaciji pokreta Novi optimizam i Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), organizovana je sinoć u tribina u Novom Sadu.
Đorđević je sve manje prisutan u javnom diskursu, ali je njegovo ime odigralo važnu ulogu tokom devedesetih, kada je hrabro govorio protiv rata, kazala je istoričarka Latinka Perović.
"Govorio je otvoreno i nije u tome nalazio neku posebnu ličnu hrabrost. Prosto je smatrao da je dužan da svedoči o događajima i da upozorava na njihove teško popravljive posledice", kazala je Perović.
Ona je dodala da je sa Đorđevićem radila zajedno na knjizi "Srpska strana rata - trauma i katarza u istorijskom pamćenju", koja je prema njenim rečima postala kultna, a oslikava duboku podeljenost sprskog društva oko uzroka rata i odgovornosti srpske elite i posledica:
"Očekivalo se da će i sa druge strane doći neka replika na srpsku stranu rata, da će doći slične knjige iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, te da će svako pokušati da osvetli svoju stranu rata, ali ta očekivanja nisu ostvarena, kao da se podrazumevalo da ključna odgovornost za rat, a svaki rat ima hronologiju, pripada Srbiji."
Đorđević svojim radom zadužio nekoliko oblasti, bio je prevodilac, novinar kolumnista, publicista, a objavljivao je za časopise Republika, Autonomija, Peščanik i mnoge druge medije u Srbiji i celom regionu bivše Jugoslavije.
Bio je i čest sagovornik Radija Slobodna Evropa (RSE).
Politikolog Pavel Domonji, objašnjava da je jedna od najvažnijih Đorđevićevih uloga u javnom diskursu, bila da govori o temama koje su vezane za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).
"Veoma kritično je govorio o SPC. Imate u njegovim tekstovima i privatno niz mesta u kojima govori o tome da SPC neprastanno podbacuje, da je njoj više stalo do politike nego do spasenja, do finansija nego do jevanđelja, te da je postala prepreka modernnizacijskim procesima u Srbiji. Kritikovao je i pravoslavlje, i govorio da je pravoslavlje na Balkanu skrenulo u etno-filetizam, dakle u crkveni nacionalizam i da jepostalo retrogradno i nazadno", objašnjava Domonji.
Dodao je da je Đorđević tokom života napisao 12 knjiga, ali da je objavio deset, od čega je jedna njegov doktorat od kojeg je odustao i bacio taj rukopis, a druga je njegova monografija o svetosavlju, koja je bila kritički intonirana. Kada se taj njegov rukopis pojavio nakon njegove smrti, dodaje Domonji, nije izazvao velike turbulencije.
Novinar i pisac Teofil Pančić, ocenjuje da je nakon smrti Đorđevića u javnosti Srbije ostalo upražnjeno mesto komentatora o ovako delikatnim pitanjima, koje još uvek nije popunjeno.
"Držao je do svojih merila i kriterijuma. Govoreći o srpskom društvu, o srpskoj kulturi, o naravno crkvi i drugom, on je zapravo imao ta merila. Po tim merilima je bio istovremeno i vrlo strog sudija ali nikada arogantan", kazao je Pančić.
