Predsednik Brazila Žair Bolsonaro naredio je da se u kasarnama obeleži 55. godišnjica puča od 31. marta 1964, kojim je na vlast došla vojna hunta koja je vladala zemljom 21 godinu.
"Naš predsednik je naredio Ministarstvu odbrane da organizuje komemoracije povodom događaja od 31. marta 1964", rekao je Bolsonarov portparol Otavio Rego Baroš.
Upitan kako će te proslave izgledati, Baroš je rekao da će o tome "odlučivati komandanti garnizona, u okviru konteksta koji treba pratiti".
Bolsonaro, nekadašnji padobranski kapetan u čijoj vladi među 22 ministra sedi osam vojnika, otvoreni je obožavalac vojne diktature.
"Predsednik ne smatra 31. mart 1964. za vojni udar. Smatra da se tada društvo okupilo, osećajući opasnost u kojoj se država nalazi, ujedinivši tog dana civile i vojnike da povrate zemlju i pokrenu je", naveo je Baroš.
Bez toga, izjavio je on, Brazil bi danas "imao tip vlade koji ni za koga nije dobar".
Osim vojnog režima u Brazilu, Bolsonaro se pozitivno izražavao i o drugim latinoameričkim diktaturama, poput one Alfreda Štresnera koji je od 1954. do 1989. vladao Paragvajem i Augusta Pinočea u Čileu od 1973. do 1990.
Ti režimi su učestvovali u takozvanom "Planu Kondor", koordinisanoj represiji nad levičarima u Južnoj Americi, uz Argentinu, Boliviju, Urugvaj i Brazil. Pre prošlonedeljne Bolsonarove posete Čileu, jedna opoziciona levičarska partija je zahtevala od predsednika Sebastijana Pinere da brazilskog kolegu proglasi personom non grata, zbog govora mržnje i divljenja prema Pinočeovom režimu.
Bolsonaro to nikada nije krio, a popularnost je stekao delom i imidžom autoriteta, kao i brojnim kontroverznim izjavama. Tako je u junu 2016. rekao da je "greška diktature bila što je mučila ljude, a nije ih ubijala".
Na glasanju u aprilu 2016. o smeni tadašnje predsednice Dilme Rusef, nekadašnje gerilke koju je vojna vlast mučila, Bolsonaro je svoj glas posvetio šefu tajne policije iz vremena diktature, optuženom za šest ubistava mučenjem. "U spomen na pukovnika Karlosa Alberta Briljantea Ustru, Rusefinog užasa (...) glasam za", rekao je tada sadašnji predsednik države.
Rusef je 2011. zabranila svim vojnim jedinicama da na bilo koji način obeležavaju sećanje na diktaturu.
Prema podacima Nacionalne komisije za istinu, tokom vladavine vojne hunte u Brazilu je izvršeno 434 političkih ubistava, kao i stotine arbitrarnih hapšenja i mučenja opozicionara.
Dokumenta s kojih je u SAD prošle godine skinuta oznaka poverljivosti pokazuju da je vrh države odlučivao o uklanjanju disidenata. Nakon što je 1964. zbačen predsednik Žoao Gulart, na čelu hunte se do 1985. smenilo pet generala.
Režim je 1968. zabranio okupljanja i zaveo cenzuru a od tada su političkim zatvorenicima sudili vojni sudovi. Opozicionari i umetnici su hapšeni a mnogi su pobegli iz zemlje.
