Tekst: Metju Luksmur, Kaisa Alliksaar; Prevela: Jovana Georgievski
Niz postera u Estoniji za koje se čini da pozivaju na etničku segregaciju raspirili su ljutnju među pripadnicima ruske nacionalne manjine i probudili potmule etničke tenzije uoči parlamentarnih izbora koji će biti održani u martu.
Šest postera pojavilo se u noći između 6. i 7. januara na obe strane stajališta tramvaja u centru Talina, prestonice ove bivše sovjetske republike na Baltiku, koja je danas članica NATO-a i EU.
Tri postera sa natpisom "Samo za Estonce" nalepljeni su preko polovine stajališta. Preostala tri, zalepljena na drugoj polovini, poručuju "Samo za Ruse". Stub između staklenih vetrobrana na čeličnim šipkama, koji razdvaja stajalište na dva dela, obojen je u crveno.
U početku nije bilo jasno ko je odgovoran za plasiranje ova dva provokativna slogana, koji su momentalno izazvali reakciju u ovoj zemlji, u kojoj se četvrtina stanovnika po etničkoj pripadnosti izjašnjavaju kao Rusi, i u kojoj međuetničke tenzije i dalje tinjaju.
U dnu svakog postera stoji još po jedna poruka, koja sadrži dva različita broja telefona, jedan za govornike ruskog i drugi za govornike estonskog, a koja - na oba jezika - glasi "Nazovite ako imate pitanja".
Mnogi su nazvali. Kada su reporteri nezavisnog dnevnog lista Postimees okrenuli ovaj broj telefona automatska glasovna poruka na estonskom pomenula je predstojeće glasanje zakazano za 3. mart i završila se sa: "Mi, Estonci, treba da se ujedinimo. Vodite računa da stanete na pravu stranu!". Pozivom na drugi broj telefona dobija se ista poruka na ruskom, samo što se umesto "Estonci" kaže "Rusi", navodi se u izveštaju Postimeesa.
Do 7. januara uveče posteri su prekriveni reklamama za koprodukcijske predstave estonsko-ruskih pozorišta u Talinu. Novi prizor pokazuje dva jezika koja se dodiruju, jedan u bojama ruske, a drugi u bojama estonske zastave, kako piše portal vesti Delfi. Kada je Radio Slobodna Evropa (RSE) nazvao broj telefona sa originalnih postera oglasila se automatska poruka sa informacijom da je broj privremeno neaktivan.
'Kranje relevantno'
Informacija o tome da su kontroverzni posteri delo Eesti 200, nove male partije koja uoči predstojećih izbora zahteva da se više pažnje posveti integraciji govornika ruskog jezika u estonsko društvo, pojavila se 8. januara. Kristina Kalas, lider partije Eesti 200, izjavila je za estonske medije da je potres koji su posteri izazvali dokazao da je ovo pitanje i dalje krajnje relevantno za Estoniju.
Čini se da se ni tamošnji Rusi, ni tamošnji Estonci nisu naročito uzrujali oko ovoga. "Možda treba da podele društvo, kao što je američko bilo podeljeno na crnce i belce", napisao je na ruskom jedan korisnik Fejsbuka.
"Naše društvo je već podeljeno devedesetih, kada su Ruse proglasili građanima drugog reda", napisala je Fejsbuk korisnica Ana Jerofereva.
"Svi su zgroženi. Ako bih morala da stojim tamo i čekam tramvaj gde bi trebalo da stanem?", napisala je na svom Fejsbuk nalogu Ester Vaitma. "U školama i na poslu nema ovakvog etiketiranja, i ova kampanja ne deluje nimalo dobronamerno."
U TV debati od 9. januara, u produkciji dnevnog lista Eesti Paevaleht, predstavnici obe strane političkog spektra iskritikovali su partiju Eesti 200. "Imali smo prilike da vidimo kako se ova provokacija sa ulice prenela na TV ekrane u Rusiji, gde se prikazuje provokativno i bez ikakvog objašnjenja", rekao je tokom debate premijer Estonije Juri Ratas, ispred centralnolevičarske stranke Centralna partija.
U objavi na Fejsbuku, Viktorija Ladinskaja-Kubits, rusko-estonska predstavnica desničarke stranke Pro Partia, napisala je: "Isto tako možete ženu da udarite u lice i da sledećeg dana kažete: 'Vidite, ona je sad povređena, a nasilje u porodici i dalje je društveni problem'".
'Slično nije viđeno od aparthejda'
Ruski državni mediji čvrsto su se dohvatili kampanje sa posterima. "U modernom svetu, u svetu uopšte, ništa slično nije viđeno godinama. Verovatno još aparthejda u Južnoj Africi", rekao je 9. januara prezenter veoma gledanog informativnog kanala Rossia 24. Istog dana incident je provučen kroz "toplog zeca" ruskih informativnih emisija, što je kulminiralo diskusijom u popularnom večernjem tok-šouu "60 minuta".
Ruska manjina živi u Estoniji još od vremena Sovjetskog Saveza, koji je okupirao tri baltičke države nakon Drugog svetskog rata i naselio ih hiljadama Rusa u sklopu kampanje "sovjetizacije" zemlje. Dva etnosa žive u relativnom miru, iako ruski mediji tradicionalno podstiču povremene tenzije.
Tokom 2007, odluka da se spomenik sovjetskom vojniku izmesti iz centra Talina izazvala je proteste širom Estonije u trajanju od nekoliko dana, u kojima je jedna osoba poginula, a više od stotinu ljudi bilo je povređeno.
Pitanje integracije Rusa u estonsko društvo ostaje osetljivo političko pitanje - naročito za vreme izbora.
Desetine hiljada etničkih Rusa u Estoniji i dalje nemaju status građana Estonije, pošto nisu uspeli da ispune uslove za dobijanje državljanstva nakon raspada Sovjetskog Saveza. Obrazovni sistem je u velikoj meri podeljen na estonske i ruske škole.
U TV debati od 9. januara, Kalas, lider Eesti 200, složila se da akcija sa posterima možda nije bila dobro promišljena. "Bilo je mnogo povređenih osećanja među Rusima, slažem se. Tako nešto nismo mogli da pretpostavimo", rekla je. "Ali mislim da ovo pokazuje da su te rane, s obzirom na to kako se zajednice odnose jedna prema drugoj, vrlo duboke i da nisu još uvek zacelile".
Facebook Forum