Tokom predstojećeg vikenda u Novom Sadu nizom koncerata i drugih događaja biće obeležena stota godišnjica prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji.
Pre sto godina u Novom Sadu održana je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji na kojoj je proglašeno prisajedinjenje vojvođanske oblasti Kraljevini Srbiji. 25. novembar, prvi put će ove godine biti obeležen kao Dan Vojvodine.
Predlog odluke o usvajanju tog datuma kao praznika Vojvodine, izazvao je različite reakcije u pokrajinskom parlamentu, ali je on na kraju ipak usvojen u junu ove godine.
Predsednik poslaničkog kluba vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), partije predsednika države Aleksandra Vučića, u Skupštini Vojvodine Milenko Jovanov kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je proslava godišnjice prilika da se društvo priseti, „slavnih“ momenata u istoriji. Na molbu da prokomentariše stav nekih od predstavnika manjinskih zajednica koji na ovaj istorijski događaj gledaju drugačije, Jovanov kaže da ima mesta i tim pogledima.
„Kada Mađari u Srbiji imaju svoj praznik oni ga obeležavaju kako oni misle da treba, kada Slovaci, Rusini, Rumuni imaju svoje praznike, mogu da obeležavaju kako oni hoće, ne vidim šta je problem da srpski narod obeležava praznik kako mi smatramo da dolikuje, naravno poštujući činjenicu da svi ti ljudi žive sa nama, a ne pored na i to želim da podvučem, kao i to da ničije osećanje ne želimo da povredimo. Ne želimo nikom da uradimo nešto zbog čega bi se osećao nelagodno, a i ne vidim da se iko oseća nelagodno“, rekao je on.
Da ovaj datum ipak izaziva nelagodu pokazuje i ranija izjava predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), stranke predsednika Skupštine Vojvodine, Ištvana Pastora tokom skupštinske rasprave o novom Danu Vojvodine, kada je rekao da mađarska zajednica taj događaj „ne slavi, već ga samo obeležava“. SVM je tada glasao za, a Pastor dodao da će ga zbog te podrške deo vojvođanskih Mađara žigosati kao „nacionalnog izdajnika“.
Od ove stranke uoči proslave nismo uspeli da dobijemo komentar, jer kako nam je rečeno, Pastor je na službenom putu, a ostali članovi stranke ne žele da govore na ovu temu.
Pomešana osećanja ima i opoziciona Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Potpredsednik te stranke Robert Kolar kaže da LSV-u nije sporno obeležavanje stote godišnjice, već činjenica da naglašenim isticanjem tog događaja Srpska napredna stranka „želi da izmeni istoriju“.
„Srpska napredna stranka zapravo radi na zameni teza, i na brisanju dela istorije ovih prostora koji njina ne odgovara. Jer ako ćemo istorijski gledano 1918. godine Vojvodina nije ni postojala i formalno na toj skupštini 1918. godine se nije prisajedinila Vojvodina već vojvođanske oblasti, jer je Vojvodina 1860. godine prestala da postoji i obnovila se tek 1945. godine“, rekao je on.
Kolar je dodao da je zapravo reč o „prikrivanju nečinjenja Srpske napredne stranke“, koja uporno izbegava da reši finansiranje pokrajine i usvoji zakone koji su neophodni za funkcionisanje njene autonomije.
Građani sa kojima smo razgovarali imaju podeljeno mišljenje o obeležavanju godišnjice.
Aleksandar Savić kaže za RSE da nema mnogo vremena da razmišlja o ovom događaju, dok Jovana Zdjelarević ističe neke po njoj čudne odluke vezane za samu proslavu. Novosađanin Aleksandar Milanović misli da je najveći problem u tome što ljudi ne znaju dovoljno o tom događaju.
Pisac Laslo Vegel u svojim knjigama često se bavi pitanjem Vojvodine. On za RSE ističe da je sasvim prirodno da postoje različiti pogledi na ovaj događaj, ali da prema njegovom mišljenju on ne može da se posmatra kao dan Vojvodine.
„O tom danu može se govoriti iz istorijskog ugla, ali ja mislim da se danas o ovom događaju priča kao da je nešto što je aktuelno, kao da on određuje današnju svest, svest u 21. veku. Naravno, da to srpski narod slavi, to je normalno, ali je pitanje da li to može da bude Dan Vojvodine. Ja mislim da bi bilo bolje da sa nađe neki drugi datum koji može da se slavi zajedno sa svima“, rekao je Vegel.
Program proslave je obiman i odvija se na dve lokacije, u glavnom gradu Vojvodine Novom Sadu i u trideset kilometara udaljenoj Rumi, gde će na centralnom trgu nastupiti, između ostalih, i folk pevačica Svetlana Ražnatović. Iza programa stoji višemesečna produkcija filmova i pozorišnih predstava, izložbi i postavljanja Muzeja Prisajedinjenja u Novom Sadu.
U tom gradu planirano je otkrivanje spomenika kralju Petru Prvom Karađorđeviću na Trgu republike i svečana akademija u Srpskom narodnom pozorištu. Proslava će trajati tokom celog vikenda.
Facebook Forum