Dva ključna problema reforme javne uprave u Srbiji su netransparentnost rada Vlade i politizacija kadrova na najvišem državnom nivo, pokazalo je istraživanje nevladinog Centra za evropske politike, za projkat WeBer (Western Balkans Enabling Projcet for Civil Monitoring of Public Administration Reform), koji je u ponedeljak predstavljen u Beogradu.
„Ne znamo o čemu je Vlada Srbije odlučivala i šta je sve razmatrala, jer se po pravilu zaključci sa sednica ne objavljuju, što je prosto neprihvatljivo“, istakla je Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike i koordinatorka programa WeBer.
Netransparentnost rada Vlade ogleda se u činjenici da građani nemaju pristup ni dnevnom redovu ni zapisnicima sa sednica, a nije poznat ni proces odlučivanja u Vladi, pokazuje monitoring koji je Centar za evropske politike sproveo uz podršku Evropske unije i Holandije.
Srbija je za izveštavanje o radu Vlade na skali od jedan do pet ocenjena nulom, što je u tom segmentu, uz Albaniju, svrstava među najniže ocenjene države Zapadnog Balkana u regionalnom monitoringu. Od ostalih država regije ocenu jedan su dobili Makedonija i Crna Gora, dok su Bosna i Hercegovina i Kosovo ocenjeni sa trojkom.
Druga ključna oblast u kojoj Srbija ima niske ocene je državno-službenički sistem.
Prema rečima Milene Lazarević, pozicije najviših državnih službenika jako su podložne političkom uticaju, budući da se postavljaju vršioci dužnosti po političkim, a ne po profesionalnim kriterijumima.
’’U proteklih godinu dana u Srbiji doneto čak 691 rešenje o postavljenju visokih državnih službenika, od kojih je 94% u v.d. statusu. Ta praksa stalnih, ponavljanih v.d. postavljenja mora da prestane odmah’’, rekla je Lazarević.
Zvanična statistika o zaposlenima u javnoj upravi je nedostupna, a nepotpuni su i podaci o njihovim kompetencijama i primanjima. Tek 11% ispitanih državnih službenika bi se osećali zaštićeno kao uzbunjivači.
Predstavnici države, sa druge strane, smatraju da je Srbija po reformi javne uprave relativno dobra u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana. Direktor Nacionalne akademije za javnu upravu Dražen Maravić ocenjuje da Srbija odskače u regionu po dijalogu sa poslovnom zajednicom i na polju inspekcijskog nadzora.
Kao uspešne primere naveo je i značajne rezultate u jačanju fiskalne discipline i konsolidacije, kao i racionalizaciju troškova javne uprave.
Ipak, u oblasti upravljanja javnim finansijama u izveštaju je primećeno je da Ministarstvo finansija ne objavljuje polugodišnje i godišnje izveštaje o budžetu. Svi javni izveštaji zasnovani su na ekonomskoj klasifikaciji izvršenja budžeta, bez informacija o vladinom učinku.
Srbija u izveštaju beleži visoke ocene u oblasti dostupnosti informacija, zahvaljujući instituciji Poverenika koji je unapredio
Oblast u kojoj ima napretka je i pružanje javnih usluga, u kojoj je Srbija dobila ocenu 4. Iako građani prepoznaju napore države u oblasti digitalizacije, manje od polovine ispitanika upućeno je na e-usluge, a još manji broj ih koristi. Jedan od mogućih razloga za takav rezultat je to što su smernice za korišćenje e-usluga na sajtovima institucija i dalje retkost.
(Nevena Bogdanović)
