Dostupni linkovi

Vanredna vijest

U Beogradu otvorena izložba 'Kraj Velikog rata'


Sa izložbe u Beogradu

U Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu otvorena je izložba „Kraj Velikog rata 1917–1918”, koja autentičnim materijalima, scenografijom, zvučnim i svetlosnim efektima, te tehnologijama virtuelne stvarnosti približava publici događaje iz poslednjih ratnih godina.

Obilazak izložbe počinje ulaskom u „rov“, mračan tunel okružen vrećama peska, fotografijama i video zapisima, koji posetioce vode od 1914. do 1917. godine.

Postavku čine i segmenti (prostorije), posvećene bitkama na Dobrom polju, Sokolu i Veterniku, gde je probijen Solunski front. Uz lutke vojnika, ali i interaktivni karakter izložbe, cilj je da posmatrač stekne verodostojnu sliku tog vremena.

„Mislim da će publici biti jako zanimljivo, i naći će se u sredini onakvoj kakva je zaista bila 1917. i 1918. godine na Solunskom frontu. Sve je u scenografiji, a pored nje imamo brojne originalne predmete. Neke od fotografija na ovoj izložbi javljaju se prvi put i nisu do sada viđene“, rekla je direktorka Istorijskog muzeja Srbije i koautorka izložbe Dušica Bojić.

Jedan od segmenata prikazuje svakodnevni život u Solunu tog vremena, te Solunski proces 1917. godine (suđenje Dragutinu Dimitrijeviću Apisu).

„Kroz virtuelnu stvarnost posetioce uvodimo u zatvorsku ćeliju i poslednju Apisovu noć“, navodi Bojić.

Nakon dela koji prikazuje Solunski front, posetioci prolaze kroz „kapije“ oslobođenih gradova, i dolaze do segmenta koji prikazuje ujedinjenje u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Kraj postavke dovodi ih do „Trijmfalne kapije“ u Parizu.

Postavku, koja je deo programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, otvorila je predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, koja je rekla da je izložba „ne samo podsećanje na slavnu prošlost, nego istovremeno i opomena, upozorenje i lekcija o tome šta treba da budu prioriteti“.

„Zato nam, imajući u vidu takvu stvarnost, jedino preostaje da čuvamo mir, i tako čuvamo živote koje smo u prošlosti lako gubili“, rekla je Gojković.

Otvaranju izložbe prisustvovao je i ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni koji je ponovio da je prilikom učešća predsednika Srbije Aleksandra Vučića u ceremoniji obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata u nedelju u Parizu došlo do protokolarne greške.

„Ponavljam da nije bilo nikakve namere da se uvredi predsednik Vučić ili sprski narod. Radi se o nespretnosti koja je za žaljenje i molim predsednika Vučića i građane za izvinjenje“, rekao je Mondoloni i dodao da „Francuska ne zaboravlja srpske žrtve tokom Prvog svetskog rata“.

Pisma i ostala svedočanstva o Prvom svetskom ratu
Pisma i ostala svedočanstva o Prvom svetskom ratu

Materijal za izložbu pozajmile su, uz različite institucije iz Srbije, i porodice generala, pukovnika i vojnika, koji su u svojim arhivama sačuvale fotografije, ordenje i medalje svojih predaka.

U posebnoj galeriji muzeja prezentovana su dva tematska dodatka: „Đorđe Čarapić Fusek, sekretar Kancelarije kraljevskih ordena – Život i delo” i „Znamenja i ordenja Prvog svetskog rata iz zbirke Istorijskog muzeja Srbije”.

Uz Dušicu Bojić, autori izložbe su Nebojša Damnjanović, Tijana Jovanović Češka i Andrej Vujnović. Producenti su Marko Savić i Stanislav Saša Tomić, dok je za interaktivne instalacije bio zadužen Marko Todorović.

Izložba je za posetioce otvorena od utorka, 13. novembra.

XS
SM
MD
LG