Deonica puta koja povezuje Opštinu Medveđa, udaljeno trista kilometara južno od Beograda na samoj granici sa Kosovom, i obližnje selo Putinovo, koje ovo ime nosi u čast predsednika Rusije Vladimira Putina, svečano je otvorena juče (25. septembar 2018.) u prisustvu ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Čepurina. Izgradnju ovog puta finansijski je pomogla nevladina organizacija “Ruska humanitarna misija”.
Predstavnici “Ruske humanitarne misije” svoju organizaciju predstavljaju kao nezavisnu i nepolitičku. Njen direktor Jevgenij Aleksandrovič Primakov, međutim, ima visoku političku karijeru. Bio je poverenik Vladimira Putina na predsedničkim izborima ove godine, na kojima je Putin osvojio većinu od 76,67% glasova građana Rusije, i savetnik je predsednika Ruske dume Vjačeslava Volodina.
Takođe, Primakov je bio uhapšen u Kijevu 26. juna 2018. godine sa obrazloženjem da predstavlja pretnju za nacionalnu bezbednost Ukrajine i vraćen je u Rusiju.
Primakov je, inače, novinar i unuk bivšeg premijera Rusije Jevgenija Maksimoviča Primakova, čije ime nosi. Na sajtu Ruske humanitarne misije, u jednom od tekstova, Primakov mlađi navodi da je njegov deda dobro razumeo značenje „meke moći”, pogotovo za državu poput Rusije i istakao da je u tom kontekstu veoma važno humanitarne aktivnosti sprovoditi na Balkanu i u Srbiji.
Kako se navodi na sajtu „Ruske humanitarne misije“ motiv ove organizacije da učestvuje u izgradnji dela puta Medveđa-Putinovo je „poboljšanje uslova života stanovnika sela Putinovo i susednih zaselaka opštine Medveđa”.
Na pitanje Radija Slobodna Evropa koliko je „Ruska humanitarna misija“ opredelila sredstava za asfaltiranje puta ka Putinovu i kako je odlučila da izdvoji sredstva baš za put ka ovom selu, iz „Ruske humanitarne misije“ do zaključenja ovog teksta nam nisu odgovorili.
Na sajtu „Ruske humanitarne misije“ precizira se da je završena je prva etapa projekta - probijanje, trasiranje i nasipanje puta, a u narednom periodu bi trebalo da se izvedu završni radovi asfaltiranja puta ka Putinovu.
Selo Putinovo to ime nosi od 2016. godine, kada su njegovi meštani interno odlučili da mesto Adžinci preimenuju, te da ga nazovu po ruskom predsedniku. Kao jedan od razloga za promenu imena, neki od meštana su Radiju Slobodna Evropa ranije naveli da žele da privuku pažnju Opštine Medveđa i investitora kako bi se asfaltirao put koji povezuje selo sa opštinom.
Rad Ruske humanitarne misije na Balkanu
Ovo nije prva donacija „Ruske humanitarne misije“ opštini Medveđa. Prošle 2017. godine ova organizacija je u Rusiji organizovala sakupljanje sredstava za kupovinu i opremanje sanitetskog vozila namenjenog Domu zdravlja u Medveđi.
Uoči svečanog događaja povodom uručenja ovog vozila Domu zdravlja, direktor „Ruske humanitarne misije“ Jevgenij Primakov posetio je i selo Putinovo, kako je izveštavao list Politika. Svečanom uručenju vozila prisustvovao je i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin.
Ruska humanitarna misija realizovala je još jednu donaciju u Srbiji u oblasti zdravstva na Balkanu. Donirana su sredstva za takozvanu „Mobilnu kliniku“, ambulatno vozilo koje je tokom jula i avgusta 2018. godine obilazilo udaljena sela u opštini Požega na zapadu Srbije zajedno sa srpskim i ruskim lekarima radi vršenja preventivnih pregleda. Vozilo je nakon dvonedeljnog obilaska predato na trajno korišćenje Domu zdravlja Požega.
Iz Regionalnog predstavništva „Ruske humanitarne misije“ na Balkanu naveli su za Radio Slobodna Evropa da je vozilo Opštini Požega donirano na molbu te opštine.
„Nakon upoznavanja sa materijalno-tehničkom bazom i proučavanja informacija o zoni, veličini teritorije i kvalitativnim i kvanitativni pokazateljima rada ovog Doma zdravlja, te je na osnovu toga i donesena odluka o realizaciji ovog projekta“, piše u odgovoru.
Sredstava za dva ambulatna vozila, opštini Medveđa i Požega, obezbeđena su delom iz Fonda „Umetnost, nauka i sport“ ruskog miljardera Ališera Usmanova, potvrdili su iz „Ruske humanitarne misije“ za Radio Slobodna Evropa.
Planirana je i jedna donacija u Republici Srpskoj - Memorandumom o saradnji u realizaciji humanitarnih i dobrotvornih programa koji su 13.marta 2018.godine u Banja Luci potpisali izvršni direktor humanitarne organizacije Ruska humanitarna misija Aleksej Polkovnikov i ministar zdravlja Republike Srpske Dragan Bogdanić, dogovorena je izgradnja sunčanih kolektora na Domu zdravlja u Bileći, koji bi trebalo da toj zdravstvenoj ustanovi smanje izdatke za struju.
Najviše donacija u Srbiji realizovano je u oblasti kulture i obrazovanja. Ruska humanitarna misija otvorila je takozvani ruski kulturni kutak, književni kutak gde su dopremljena dela ruskih autora, u Zrenjaninu, Medveđi, Kruševcu, Nišu, Kovinu i Bavaništu. Osim toga, ova organizacija opremila je i renovirala nekoliko učionica ruskog jezika – u školama u Kruševcu, Bačkoj Palanci i Nišu.
(Ne)politička pozadina „Ruske humanitarne misije“
Ruska humanitarna misija je, prema podacima na njihovom sajtu, neprofitna humanitarna organizacija osnovana u Rusiji koja se bavi pružanjem pomoći stradalima u socijalnim, nacionalnim, religioznim i vojnim konfliktima, žrtvama represije, izbeglicama, privremeno raseljenim licima. Sprovodili su humanitarne akcije, između ostalog, u Uzbekistanu, Siriji, Jemenu, a imaju svoje regionalno predstavništvo na Balkanu, sa sedištem u Beogradu.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa u junu 2018. godine rukovodilac Regionalnog predstavništva „Ruske humanitarne misije“ na Balkanu Branimir Nešić rekao je da ta organizacija nema finansijsku pomoć Ruske Federacije.
„Finansijska pomoć ruske države ne postoji u pravom smislu te reči, postoji moralna: Ambasada Ruske Federacije u svim državama u kojima realizujemo naše projekte pruža podršku logističku, moralnu, učestvuju zajedno sa nama, ali finansijsku pomoć nemamo“, naveo je Nešić.
On ističe i da „Ruska humanitarna misija“ nema za cilj širenje političkog uticaja Rusije.
„Mi smo nepolitička organizacija, mi se zaista trudimo maksimalno da se distanciramo od bilo kakve politike, to što se zovemo 'ruska' neko može da stavi u politički kontekst“, naveo je on.
I partner „Ruske humanitarne misije“ na Balkanu Fond „Umetnost, nauka i sport“, koji je obezbedio sredstva za dvoje ambulantnih kola (u Požegi i Medveđi), prema podacima institucija Sjedinjenih Američkih Država, povezan je sa ruskim političkim vrhom. Osnivač ovog fonda je ruski milijarder Ališer Usmanov koga je Ministarstvo finansija SAD stavilo na listu oligarha bliskih Kremlju.
Usmanov je od februara 2000. do oktobra 2014. godine bio je generalni direktor “Gazprom investholdinga”, jedna od ćerki firmi državne ruske kompanije “Gazprom”, koja se bavi realizacijom njenih većih investicionih projekata.
„Gazpromnjeft“, ćerka firma kompanije „Gazprom“, većinski je vlasnik Naftne industrije Srbije od 2008. godine kada je ova ruska kompanija otkupila 51% akcija NIS-a.
