Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srpski rijaliti bez granica


U Srbiji je javni prostor kontaminiran sadržajem rijaliti programa u kome obiluju netolerancija, nasilje, jezik mržnje i eksplicitni sadržaji

Ima li granica za rijaliti programe? Ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević ostao je skoro usamljen u stavu da nijedna televizija sa nacionalnom frekvencijom ne bi smela da emituje rijaliti program jer su oni „sramota“ za medijsku scenu Srbije. Televizije pak, koje emituju ovakve sadržaje, upravo na njih računaju kao na program koji im obezbeđuju najveću gledanost.

Praksa u drugim zemljama pokazuje da tako ne mora da bude.

„Pre mesec dana je jedan učesnik u rijalitiju 'Veliki brat', a samim tim i emiter, dobio upozorenje zbog toga što je fizički ćušnuo, gurnuo, ili ako hoćete, udario drugu učesnicu“, prenosi novinarka Danica Ilić iz Londona iskustva Velike Britanije u uređivanju emitovanja rijalitija.

„U drugom slučaju taj isti program ’Veliki brat’ je jednostavno izbacio jednog učesnika zbog upotrebe rasističkih reči i izraza“, dodaje ona.

Osim toga, navodi da emiteri u Velikoj Britaniji rijaliti sadržaje objavljuju isključivo u večernjim satima – nakon 21 sat.

U Srbiji se rijaliti programi na televizijama sa nacionalnom frekvencijom koje proizvode takve sadržaje emituju bez obzira na doba dana, uključujući i prepodne i popodne, čak u nekim segmentima idu i uživo što isključuje mogućnost intervencije u slučaju neprikladnih sadržaja.

„U Srbiji se jezik mržnje, psovanje, vređanje, urlanje, ne smatra sadržajem koji bi bio štetan, poguban ili nedopustiv za emitovanje u programu“, kaže za RSE Dragan Ilić, radijski voditelj i autor kolume i nekadašnje kultne radijske i televizijske emisije „TV manijak“, satirične analize sadržaja objavljivanih u medijima.

U Srbiji se jezik mržnje, psovanje, vređanje, urlanje, ne smatra sadržajem koji bi bio štetan: Dragan Ilić
U Srbiji se jezik mržnje, psovanje, vređanje, urlanje, ne smatra sadržajem koji bi bio štetan: Dragan Ilić

Na upit Radija Slobodna Evropa Regulatornom telu za elektronske medije (REM) da li se i kako rigoroznije mogu kontrolisati rijaliti sadržaji, te zašto se ne emituju u kasnijim večernjim satima i tokom noći do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor.

REM na raspolaganju za sankcionisanje medija koji se ne ponašaju na propisani način, ima nekoliko mera poput opomene, upozorenja, privremene zabrane objavljivanja sadržaja, ili oduzimanja dozvole za rad. Do sada su u pojedinačnim slučajevima izricane mere poput zabrane rijalitija na 24 sata jer sadržaj može „teško da naškodi fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika“, te su zbog psovki, tuče i vređanja izrečene mere upozorenja i opomene da program neprimeren gledaocima mlađim od 12 godina ne emituju pre 22 sata.

„Kod nas postoje zakonski propisi koji su prilično labavi i zahvaljujući tim rupama imamo problem sa rijaliti programima jer nadležno telo koje se bavi regulacijom programa vrlo često je bilo, blago rečeno, slepo prema nekim kršenjima propisa, poput toga da određeni sadržaji ne mogu biti emitovani pre 22 časa, da stoji jasno upozorenje da to nije za publiku mlađu od 18 godina“, kaže Dragan Ilić.

Naš sagovornik ocenjuje da bi rijaliti programi bili neisplativi za autore i svedeni na realnu meru kada bi se ograničilo vreme emitovanja, tj. pomerilo za kasnije sate, te ograničila količina marketinga u tim programima.

„Ja sam nedavno boravio u Holandiji, koja je kolevka rijaliti programa, tamo je da podsetim ’Endemol’ koji proizvodi formate za ceo svet. Trenutno sam u Holandiji video pet-šest programa na raznim televizijama, nijedan od tih programa bez obzira na sadžaj niste mogli da vidite u dnevnom terminu“, kaže Dragan Ilić navodeći da su među njima bili programi u kojima se poznati bave grnčarijom, sa pevačkim nadmetanjima do izolacije učesnika u nekom prostoru.

U okruženju, na primer u Crnoj Gori, rijaliti programi (čiji je produkcijski epicentar uglavnom u Srbiji) na televizijama sa nacionalnom frekvencijom mogu se emitovati isključivo od 23 časa do šest sati ujutru.

„Što se tiče plaćenih programa, znači u kablu, tu je već odgovornost onih koji su se pretplatili na određene programe. Znači mi tu nismo pravili ograničenja“, kaže za Radio Slobodna Evropa Abaz Džafić, direktor Agencije za elektronske medije AEM Crne Gore.

U Bosni i Hercegovini za gledanje rijaliti programa tokom dana (odobreno vreme emitovanja je od ponoći do šest sati ujutru) potrebna je šifra, slično metodi „plati pa gledaj“, ali bez direktne naplate, kaže Helena Mandić, pomoćnica direktora za emitovanje u tamošnjoj Regulatornoj agenciji za komunikacije.

„Kazna za prvo kršenje – može biti izrečena do 150.000 konvertibilnih maraka, što je oko 75.000 evra. Za ponovljeno kršenje do 150.000 evra i moguće je da je to dovelo do poštivanja tog ograničenja“, kaže za RSE Mandić.

U Evropskoj uniji u Direktivi o audiovizuelnim medijskim servisima precizirano je da je odgovornost države da obezbedi uslove da programi televizijskih kuća nemaju sadržaje koji mogu ozbiljno naštetiti fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika, posebno programe koji sadrže pornografiju ili neopravdano nasilje.

Žeron Deprater iz Evropske asocijacije javnih servisa kaže za RSE da je posredno teret regulacije na plećima državnog regulatora, a neposredno na savesti samih emitera.

„To je vrlo izazovna oblast jer ne može se baš reći da postoje jasna pravila regulacije. Dosta toga zasnovano je na principima slobode izražavanja. Dosta toga zavisi od lokalnih propisa. Šta je dozvoljeno emitovati na televiziji, a šta ne. Takođe dosta toga zavisi i od lokalnog poimanja tolerancije i nekih drugih tema. Koliko ste spremni daleko da idete. Uvek će postojati provokativni programi koji sežu do krajnjih granica što nužno ne mora izazvati krajnje dobro ili krajnje zlo. Uostalom zato i mi, kao predstavnici javnih servisa promovišemo sistem vrednosti koji uključuje odgovornost i pouzdanost za ono što emitujemo“, kaže Deprater.

Na primeru Velike Britanije Danica Ilić ukazuje da su i privatne televizije uređene regulativom, propisima, pravilima kojih moraju da se drže jer time što emituju sadržaj učestvuju u javnoj medijskoj medijskoj sceni i samim tim pristaju na pravila.

Ona kao dobru britansku praksu, za koju misli da nedostaje na Zapadnom Balkanu, navodi da gledalac ima pravo da se žali i da zna da će na tu žalbu neko reagovati.

„Ako se recimo, nalazite među 11 hiljada gledalaca koji su se bunili protiv toga što je jedan od učesnika ’Velikog brata’ koristio rasističke izraze onda znate da će zbog toga emiter i da trpi sankcije“, kaže Danica Ilić.

U Srbiji je pak, javni prostor kontaminiran sadržajem rijaliti programa u kome obiluju netolerancija, nasilje, jezik mržnje i eksplicitni sadržaji.

„Ovde (Velika Britanija) vam je najveća kazna da se pojavite u novinama u kojima će ime vašeg programa i vašeg kanala da bude stavljeno na stub srama“, prenosi Danica Ilić govoreći o nekim od mera za kažnjavanje emitera zbog nepoštovanja propisa.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG