Trudnoća u 'nezgodno' vreme

"Hoće da rade na natalitetu i da podstiču mlade žene da rađaju, a usvajaju ovakav Zakon. Pa, ja ne znam kako se to može uklopiti", kaže trudnica Stefana Zarić, diplomirani filolog, komentarišući za Radio Slobodna Evropa (RSE) rasprave koje su se otvorile o, prema mišljenju mnogih, nedopustivo niskim nadoknadama za trudnice i porodilje u Srbiji.

Zarić predaje španski jezik u jednoj školi stranih jezika, i to na crno. Osim toga ima zasnovan stalni radni odnos, te je, kako kaže, do sada skupila 18 meseci radnog staža sa uplaćenim obaveznim doprinosima. Na trudničkom je bolovanju, ali od 13. jula nije, kaže, primila nikakvu naknadu, pri čemu za to nije odgovoran poslodavac, koji je redovno slao doznake, nego država.

Za RSE ona ocenjuje da je novousvojeni Zakon o finansijskoj podršci porodici loš.

"Ja sam, recimo, diplomirala sa 23 godine, počela sam master studije, ali ih nisam završila. Da sam ih dovela do kraja imala bih već 24 i, prosto, dok bih našla posao sa ugovorom, dok bih ispunila tih 18 meseci, ostala trudna – već više ne bih bila baš u cvetu mladosti. Ja ne znam da li ti ljudi koji su smislili tih 18 meseci znaju kako se ostaje u drugom stanju, da to ne može kad mi smislimo i da to često ne ide lako i onako kako smo isplanirali", kaže ova mlada žena.

Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom, usvojen pre mesec i po dana, nije u skladu sa tekućim kampanjom vlasti u Srbiji za povećanje nataliteta, ocenjuje za RSE i Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac.com, specijalizovan za pomoć mladim roditeljima.

"Prema tom novom zakonu, ako se žena zaposli i ako zatrudni odmah čim počne da radi – neće imati platu. Da bi imala punu zaradu na porodiljskom ili trudničkom bolovanju – limit je, doduše, trostruka prosečna plata u zemlji – ona mora da ima najmanje 18 meseci radnog staža. A ako je, recimo, radila šest meseci i otvorila trudničko bolovanje, njoj se računa iznos koji se dobija kada se šest plata – na primer, 30.000 dinara (oko 250 evra) – podeli na 18 meseci. Dakle, ona će umesto 30.000 dobijati mesečno samo 8.000 dinara (blizu 70 evra). Ako je radila šest meseci, zagarantovanu minimalnu zaradu ima samo prva tri meseca, a posle toga joj sledi pomenuta naknada od 8.000 dinara", pojašnjava Mihnjak.

Pročitajte i ovo:

Rađaj po sugestiji

Rasprava o pitanju trudnica dodatno se zakomplikovala nakon izjave Milene Antić Janić, angažovane u Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, da nijedan poslodavac neće zapošljavati ženu koja se "danas zaposli, a sutra ostane trudna i ode na bolovanje".

Od ovih reči zapalile su se društvene mreže, a usledio je čitav niz negativnih komentara kako iz javnosti, tako i iz institucija.

"Njemu je žena potrebna da radi. Zasnivate radni odnos da biste radili, a ne da biste sutradan otišli na bolovanje", kazala je Antić Janjić prilikom gostovanja na Javnom servisu.

Jasmina Mihnjak pak kaže da nije iznenađena. Prema njenom mišljenju ministar za rad u Vladi Srbije Zoran Đorđević ju je i poslao u medije da novi zakon brani, a ne da ga osporava. Zato smatra da je licemerna njegova izjava da će svoju zaposlenicu adekvatno kazniti zbog izjave koju je ocenio kao skandaloznu.

Prema sudu Biljane Stepanović, direktorke Biznis info grupe, reakcije na izjavu Milene Antić Janić licemerne su – bilo da dolaze od kritičara vlasti ili same vlasti, koja je najavila da će svoju službenicu kazniti.

"Faktičko stanje je sledeće: poslodavci zaista izbegavaju da zapošljavaju žene koje će sutra da im odu na porodiljsko bolovanje jer hoće da prime osobu, bilo ženskog ili muškog pola, koja će da radi. Dakle, poslodavac ne može da preuzima socijalnu ulogu države. Niko se ne bi bunio da zaposli i ženu koja će da ode na porodiljsko odsustvo kada bi to bilo regulisano kako treba. To znači da država treba da plaća nadoknadu toj ženi i da poslodavac ne snosi trošak ni time što će da isplaćuje plate zaposlenoj ženi koja je otišla na porodiljsko, a onda mesecima da čeka da mu država taj novac refundira", smatra Stepanović.

Pročitajte i ovo:

Rešenja umesto uvreda za žene

U pogledu velikih razlika u naknadama porodiljama koje predviđa pomenuti Zakon tokom trudničkog i porodiljskog odsustva i čestim objašnjenjima nadležnih da su limitirani budžetom, Stepanović ocenjuje da se i tu može prepoznati licemerje vlasti. Ako se kaže da nema dovoljno novca u budžetu za pristojne naknade porodiljama, kako ga onda ima za neke druge, potpuno beznačajne, stvari, podvlači sagovornica RSE.

"Ako mi sada predstavnici vlasti kažu da za to nema novca, ja bih onda postavila pitanje: koliko to novca mesečno prema sadašnjem natalitetu iznosi, a koliko mi novca potrošimo na neke jarbole, na neke fontane, na uličnu novogodišnju rasvetu koja se postavlja u septembru i košta, kako čujemo i čitamo, pet miliona evra, i na razne, usuđujem se reći, nenormalne načine na koji se novac troši. A sa druge strane, nemate za elementarnu egzistenciju i to podsticanje nataliteta za koje se deklarativno borite", konstatuje Biljana Stepanović.

Ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović ocenila je da je nezapošljavanje žene koja planira da bude trudna najteži oblik diskriminacije, kao i da je namera države da se stimuliše upravo rad i roditeljstvo, a poslodavci da vide roditelje kao najbolje radnike.

Dejanović je rekla i to da se radi na predlogu da donji limit naknada za trudničko i porodiljsko odsustvo treba da bude nešto veći i da će se to primeniti kada finansije to dozvole.