Poslovne veze Kine sa Iranom su otvorene, transparentne i zakonite, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Pekingu u sredu nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da će kompanijama koje posluju sa Iranom biti zabranjeno poslovanje u SAD.
Peking neguje bliske trgovinske veze sa Tehranom, posebno u energetici.
“Kina se dosledno suprotstavlja jednostranim sankcijama“, navodi su u odgovoru njenog ministarstva inostranih poslova Rojtersu na pitanje o Trampovim pretnjama firmama koje posluju sa Iranom. “Trgovinska saradnja Kine sa Iranom ne ugrožava nijednu rezoluciju Saveta bezbednosti UN. Naša zakonita prava trebalo bi da se zaštite“.
Kina je najveći kupac iranske nafte u iznosu od 650 hiljada barela na dan, ili 7 odsto od svog ukupnog uvoza. Po trenutnim cenama, njen uvoz nafte iz Irana godišnje vredi 15 milijardi dolara.
Kineske državne energetske firme CNPC i Sinopec su investirale milijarde dolara u ključna iranska naftna polja kao što su Jadavaran i Severni Azadegan.
Uz Kinu, i Nemačka brani svoje poslovne veze sa Iranom.
Vlada u Berlinu je saopštila da se američkim sankcijama protiv Irana koje imaju uticaj preko državnih granica, krši međunarodno pravo. Nemačka očekuje od Vašingtona da uzme u obzir evropske interese.
Komentari iz Pekinga i Berlina signaliziraju rastuće nevolje za partnere Vašingtona, koji je u utorak ponovo uveo sankcije Iranu, precizirajući da će kažnjavati i kompanije iz trećih zemalja koje tamo nastave da posluju.
Evropske zemlje, koje se nadaju da će ubediti Teheran da i nadalje poštuju nuklearni ugovor, obećale su da će pokušati da umanje posledice sankcija tražeći od svojh firmi da se ne povlače iz Irana. No, to čini teškim zadatkom jer su pojedine evropske kompanije odustale od poslovanja sa Iranom sa argumentom da ne mogu da rizikuje odnose sa SAD-om.
Među kompanijama koje obustavljaju poslove u Iranu su francuski Reno i nemački Dajmler.
Danska inženjerska kompanija Haldor Topsoe, najveći svetski proizvođač industrijskih katalizatora, saopštila je u sredu da će otpustiti 200 od 2.700 zaposlenih zbog novih sankcija SAD-a, koje će otežati finansiranje novih projekata u Iranu.
S druge strane, Turska je saopštila da će nastaviti da kupuje naftu iz Irana.
Svega nekoliko američkih kompanija posluje u Iranu, stoga da će efekat sankcija najviše zavisiti od sposobnosti Vašingtona da blokira evropske i azijske firme da trguju sa Islamskom Republikom.
Iranski ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif je izjavio da neće uspeti američki plan da svede izvoz iranske nafte na nulu.
Predsednik Irana Hasan Rohani je nagovestio prošlog meseca da bi njegova zemlja mogla da blokira Ormuški moreuz, ključnu svetsku rutu za transport nafte, ako SAD pokuša da zaustavi izvoz nafte Islamske republike. Na to je Tramp odgovorio da će se Iran morati suočiti sa ozbiljnim posledicama, ako bude pretio SAD.
Iran je odbacio poslednju ponudu Trampove administracije za pregovore, saopštivši da to nije moguće sve dok se Vašington ne bude pridržavao sporazuma iz 2015., kojim je predviđeno ukidanje sankcija Irana za njegovo odustajanje od nuklearnog programa.
Tramp se povukao iz pomenutog ugovora, uprkos molbama drugih svetskih sila potpisnika – Britanije, Francuske, Nemačke, Rusije i Kine.
