Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Bramerc i Meron: Konačna presuda Karadžiću do decembra, Mladiću do kraja 2020.


Serž Bramerc

Pravosnažna presuda bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću biće izrečena do kraja ove godine, a bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću do kraja 2020. godine.

To su u Njujorku, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj su podneli izveštaj o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma (koji je nasledio Haški tribunal) izjavili Teodor Meron, predsednik sudskog Mehanizma u Hagu i glavni tužilac Serž Bramerc.

Mladić je uložio žalbu na presudu kojom je u novembru 2017. godine osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini.

Karadžića je Haški tribunal u martu 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici, progona bošnjačkog i hrvatskog stanovništva širom BiH, terorisanja stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i uzimanjem pripadnika Unprofora za taoce 1992-95.

Bramerc je najavio i da bi ponovljeno suđenje nekadašnjim funkcionerima Resora državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini trebalo da bude završeno do kraja 2020. godine.

"Posle toga će pred Mehanizmom ostati samo žalbeni postupak u tom predmetu, ukoliko ga bude", naznačio je Bramerc.

Bramerc je ukazao i na problem nestalih lica u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, rekavši da 10.000 porodica još ne zna sudbinu svojih najmilijih. On je naveo da su zemlje bivše Jugoslavije potpisale veći broj sporazuma u vezi zajedničkog traganja za nestalim osobama, ali da obaveza iz tih dokumenata ostaje "mrtvo slovo na papiru".

"Finansijska podrška iz budžeta traganju za nestalim je limitirana i nedovoljna. Politička volja je takođe potrebna kako bi se stvorila klima u kojoj će se svedoci sami javiti s informacijama. Glorifikacija ratnih zločinaca svakako ima suprotan efekat", rekao je Bramerc.

Srbiju je na sednici predstavljala ministarka pravde Nela Kuburović koja je izjavila da Srbija "nema otvorenih pitanja sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove i da se saradnja se odvija bez problema".

Ona je odbacila je Bramercovu ocenu da Srbija nije procesuirala svoje visoko rangirane funkcionere, navodeći da je "veliki broj njih već osuđen u Haškom tribunalu" i ponovila da Srbija je spremna da preuzme slučaj funkcionera Srpske radikalne stranke (SRS) Petra Jojića i Vjerice Radete, koji su u Hagu optuženi za zastrašivanje svedoka u postupku protiv haškog osuđenika i lidera SRS Vojislava Šešelja, osuđenog na 10 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti.

Ona je ponovila inicijativu Srbije da Savet bezbednosti osuđenima u Haškom tribunalu omogući služenje kazne u zemljama porekla.

Ambasador Hrvatske u Ujedinjenim nacijama Vladimir Drobnjak izjavio je na sednici da vlasti Srbije nisu reagovale na poruku Vojislava Šešelja da bi rado ponovio zločine zbog kojih je u Hagu osuđen na 10 godina zatvora.

"Iako je osuđen za zločine protiv čovečnosti počinjene nad vojvođanskim Hrvatima, Šešelj još sedi u srpskom parlamentu, iako je to u suprotnosti sa zakonima Srbije", rekao je Drobnjak.

Upozorio je i da govor mržnje može izazvati nove zločine.

Većina članica Saveta bezbednosti pohvalila je rad Međunarodnog rezidualnog mehanizma zbog efikasnosti.

Američki predstavnik ocenio je da bi Mehanizam trebalo da razmotri politiku ranijeg oslobađanja ratnih zločinaca, jer mnogi od njih po izlasku na slobodu poriču svoju odgovornost. To potkopava institut nekažnjivosti za zločine, ocenio je predstavnik SAD.

Uz konstataciju da "Mehanizam nema ovlašćenje da ocenjuje kvalitet nacionalnih sudova", predstavnik Rusije je rekao da se radi o "privremenoj strukturi, čiji je zadatak da okonča postupke koje nisu završili tribunali za Ruandu i bivšu Jugoslaviju".

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG