Izvršna vlast ne pita struku za mišljenje kada donosi ključne zakone, pa čak i Ustav jer zna da im se to mišljenje neće svideti, rečeno je na skupu "Mediji, pravosudje, obrazovanje", koji je u Beogradu organizovala grupa "Za slobodu medija".
U pravosuđu se desilo nešto što nikada ranije nije, a to je da o jednoj stvari struka misli isto, rekla je sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragana Boljević. Stav struke je da amandmane na Ustav u oblasti pravosuđa treba povući jer su nepopravljivi i umanjuju nezavisnost pravosuđa, podsetila je Boljević.
„Kada je vlast videla šta se desilo, onda je shvatila da mora agresivnije da radi ono što je do tada radila, a to je da pravi svoj nevladin sektor“, rekla je ona.
Dodala je da je problem u tome što je ova vlast od 2012. godine zadržala i nadogradila jedan sistem funkcionisanja koji je prethodna vlast imala.
„Nažalost prethodna, demokratska, vlast je u stvari krenula u to da simulira demokratske procese u pravosuđu, a da se u stvari ponaša autoritarno“, navela je Boljević.
Zamenik javnog tužioca Radovan Lazić smatra da izvršnu vlast ne zanima šta misli struka iz dva razloga, što znaju da im mišljenje struke neće odgovorati i što ih to mišljenje i ne zanima.
„Mi smo dobili predlog ustavnih amandmana koji rešavaju problem kao da je pravosuđe potpuno nezavisno ili previše nezavisno, pa je to problem zašto pravosuđe ne funkcioniše i treba ga menjati u tom smeru da se uticaj politike i izvršne vlasti na njega pojača“, kaže Lazić.
Zakon o nacionalnom DNK registru, kojim se utvrdjuje osnivanje tog registra za potrebe vodjenja krivičnog postupka i rasvetljavanje krivičnih dela, utvrdjivanje identiteta nestalih ili nepoznatih lica, usvojen je pre šest dana u Skupštini Srbije i pored toga što su genetičari koji se bave forenzičkom genetikom bili protiv tog predloga zakona, naveo je profesor Medicinskog fakulteta Oliver Stojković. On kaže da su u taj zakon ugrađeni brojni mehanizmi koji omogućavaju zloupotrebu tog zakona na način od koga mu se „diže kosa na glavi“.
„Ne postoji ni jedan razuman razlog zašto bi policija čuvala vašu ili moju pljuvačku. Zamislite da smo vi i ja svedoci nekog krivičnog dela i potrebno je da se vaš i moj uzorak uzmu radi eliminacije da mi nismo ostavili neki biološki trag na mestu zločina jer svi znamo da smo mi samo svedoci. Jednog dana kada mi damo svoj uzorak, i taj uzorak dospe po slovu ovog zakona u policiju, ne postoji nijedan mehanizam na osnovu koga će se vaš biološki uzorak ili vaš DNK profil (kompjuterski zapisan rezultat te DNK analize) izbrisati iz ove baze podataka“, objasnio je Stojković.
U ovom trenutku posao novinara u Srbiji je nažalost da izigravaju Kalimera, smatra novinarka Tamara Skrozza. Umesto da se bave svojim poslom, novinari moraju da se bave odbranom elementarnih vrednosti i elementarnih prava, rekla je Skrozza.
„I mi imamo nešto što bi trebalo da bude nezavisno regulatorno telo, to je taj čuveni REM (Regulаtorno telo zа elektronske medije). REM ne da nije nezavistan nego je leglo korpucije, državnog pritiska, to je jedna crna jama, crna tačka medijske situacije u Srbiji. To je jedno od najvećih zala naše medijske scene. Dakle, telo koje bi trebalo da reguliše medijsku scenu je pod direktnim političkim pritiskom“, navela je Skrozza.
Profesionalna sinergija bi mogla da bude sredstvo za borbu struke, rečeno je na ovom skupu na kome su učestvovali predstavnici pravosudja, obrazovanja i medija.
