Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Da li će Rusija uskoro imati uvid u tajne bezbednosne podatke Srbije, pitanje je oko kog se spore vlast i opozicija u Beogradu. Povod je Sporazum o saradnji i zajedničkom delovanju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) i Federalne službe obezbeđenja Ruske Federacije (FSO) koji je dospeo na ratifikaciju u parlament.

Obezbeđenje štićenih lica i objekata, razmena informacija i odbrana od kompjuterskih napada, neke su od ključnih stavki ovog dokumenta.

„Problematično je što se čini da će Rusija ovako imati pristup svim informacionim sistemima koji su od vitalnog značaja za Srbiju. To na neki način ugrožava nacionalnu bezbednost, ako pre toga nisu razjašnjeni kanali komunikacije i zaštita pristupa tim dokumentima,“ kaže Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), ocenjujući da je način saradnje u ovom sporazumu nejasno definisan.

Nastajanje ovog dokumenta, kako smatraju kritičari, ima neobičnu i relativno dugu istoriju. Najpre ga je u oktobru 2016. tokom posete Beogradu, pominjući ga kao pravno neobavezujući memorandum o razumevanju, najavio Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije, kog su domaći mediji predstavili kao šefa ruskih obaveštajaca.

Potom su u maju 2017. sporazum o saradnji i zajedničkom delovanju, koji predstavlja međunarodni ugovor, u Moskvi potpisali ministar unutrašnjih poslova u tadašnjoj tehničkoj Vladi Srbije Nebojša Stefanović i Dmitrij Viktorovič Kočnev, prvi čovek ruske Federalne službe obezbeđenja (FSO). Ovaj dokument postao je javan tek krajem prošle godine.

Nikolaj Patrušev na sastanku sa tadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, Beograd, 26. oktobra 2016.
Nikolaj Patrušev na sastanku sa tadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, Beograd, 26. oktobra 2016.

Za srpsku opoziciju jedno od pitanja je zbog čega su dokument potpisale strane na različitim nivoima, odnosno srpsko ministarstvo i ruska služba za obezbeđenje, za koju tvrdi da bi joj pandan bio Jedinica za obezbeđenje u okviru MUP-a Srbije.

Zoran Živković, poslanik Nove stranke i nekadašnji premijer Srbije, je u Skupštini Srbije tokom diskusije o sporazumu tvrdio da je najveći problem što se na ovaj način Rusiji na uvid daju strogo poverljivi podaci:

“Ovde se pominje i zajednička odbrana od sajber napada. Ko nas napada kompjuterski? I da li ova potencijalna saradnja znači da mi nismo sposobni da se odbranimo od tih napada? Ako nismo sposobni, zašto nas brane Rusi?”

Kako je zvanično objašnjeno, predmet sporazuma je saradnja sa vrhunskim ruskim stručnjacima u oblasti bezbednosti štićenih lica i objekata, zajednička obuka, korišćenje oružja, materijala, opreme, uređaja za vezu, tehničkih i prevoznih sredstava prilikom obavljanja poslova zaštite, kao i informatička sigurnost.

Pomenute zajedničke aktivnosti, između ostalog, sprovode se radi zaštite najviših zvaničnika prilikom međudržavnih poseta i diplomatsko-konzularnih predstavništava ali se, kako tvrdi srpska opozicija, ne regulišu međunarodnim ugovorima, već uglavnom samo tehničkim memorandumima nadležnih službi.

Nema ovde ništa ispod žita, nema ništa nevidljivo: Nebojša Stefanović
Nema ovde ništa ispod žita, nema ništa nevidljivo: Nebojša Stefanović

Ministar policije Nebojša Stefanović, argumentujući da mesta sumnjama nema, citirao je deo sporazuma koji glasi – u skladu sa domaćim zakonodavstvom.

“Nema ovde ništa ispod žita, nema ništa nevidljivo. Mi nikome ne dajemo ništa što može da ugrozi bezbednost Republike Srbije. Pa nismo mi ta vlada koja je uselila NATO pakt u sedište svojih ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova. Bile su nekada vlade koje su sa jednog na drugi sprat bez ikakvih papira slale državne tajne”, rekao je Stefanović tokom skupštinske rasprave prošle sedmice.

Pojedini stručnjaci koji su nezadovoljni ovim sporazumom kao kritično navode da je rusko-srpska saradnja preširoko postavljena, da ide ka tome da Srbija ovlašćenja iz domena takozvanog monopola sile deli sa drugom državom, čime se gubi bezbednosni suverenitet.

U šta bi konkretno Rusija mogla da ima uvid, navodi Saša Đorđević, teško je reći.

“To su tajni podaci kojima nemamo pristup. Ali mogu da pretpostavim da su to planovi na osnovu kojih se štite neki objekti i lica čija bezbednost može biti ugrožena. Dakle, planovi na osnovu kojih se čuvaju”, kaže Đorđević.

Rusija je samo jedna od zemalja sa kojima Srbija ima bezbednosne ugovore. Između ostalih, sporazumi iz te oblasti potpisani su sa Ministarstvom spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država, sa Vladom Savezne Republike Nemačke i drugim zemljama Evropske unije.

Vladimir Đukanović, poslanik vladajuće koalicije u skupštinskom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, kaže da to pokazuje da u ovoj priči nema politike:

“U našem je interesu da imamo najbolju moguću obuku sa svima. Sve te bezbednosne službe imaju različite pristupe. Na primer, Amerikanci strahovito bacaju akcenat na tehniku. A Rusi idu sistem ‘na čoveka’. Uvek treba primeniti ono što je najbolje. U tom segmentu dobro je da se ima i najbolja obuka iz informacionih tehnologija.”

Ovaj sporazum ni formalno ni suštinski nije po zakonu niti odgovara interesima Srbije: Zoran Živković
Ovaj sporazum ni formalno ni suštinski nije po zakonu niti odgovara interesima Srbije: Zoran Živković

Sa druge strane, za kritičare je sporan izbor Rusije u paketu bezbednosne saradnje i zbog toga što je strateški cilj Srbije ulazak u Evropsku uniju, zajednicu zemalja koja Moskvu drži pod sankcijama.

“Podvlačim još aktuelnu situaciju o kontroverznom uticaju ruskih službi bezbednosti na izbore u nekim državama. Definitivno je da ovaj sporazum ni formalno ni suštinski nije po zakonu niti odgovara interesima Srbije,” naveo je poslanik Zoran Živković.

Saša Đorđević, iz BCBP-a, smatra da će Evropska unija ipak pomno pratiti realizaciju ovog ugovora:

“Jednog trenutka Srbija će morati, ako želi da postane punopravna članica, u potpunosti da uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom. A ovo sedenje na dve stolice jednostavno ne pije vodu.”

Iz vrha Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije objašnjeno je da je sporazum sa Rusijom dobar jer će, između ostalog, pripadnici srpske policije dobiti vrhunsku obuku za kvalitetnije i profesionalnije obavljanje posla u obezbeđivanju domaćih i inostranih štićenih ličnosti, kao i objekata državne infrastukture.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG