Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Šetnja za Zorana' na petnaestu godišnjicu Đinđićevog ubistva


"Šetnja za Zorana" koju je centralnim gradskim ulicama u pomen na Zorana Đinđića organizovala Liberalno demokratska partija

U Beogradu je, centralnim gradskim ulicama, na trasi Simina - Terazije - dvorište Vlade Srbije - Aleja zaslužnih građana održana “Šetnja za Zorana” koju je organizovala Liberalno-demokratska partija povodom petnaeste godišnjice ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića.

Kolonu od više desetina građana predvodi predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović.

Prethodno su porodica i rukovodstvo Demokratske stranke položili su vence i cveće na grob Zorana Đinđića u Aleji zaslužnih građana, na petnaestu godišnjicu ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke – DS. Među okupljenima su bili njegovi najbliži supruga i deca, kao i stranačke kolege, između ostalih, Dragan Šutanovac, Branislav Lečić i Slobodan Milosavljević.

Porodica i prijatelji u Aleji velikana u Beogradu
Porodica i prijatelji u Aleji velikana u Beogradu

U ponedeljak ranije ujutru, u dvorištu zgrade Vlade Srbije na mestu gde je pre petnaest godina Zoran Đinđić ubijen, isto učinili članovi Vlade Srbije. Polaganju venaca prisustvovali su premijerka Srbije Ana Brnabić i članovi njenog kabineta koji su nakon polaganja venaca minutom ćutanja održali poštu Zoranu Đinđiću i potom se udaljili.

Inače, Vlada Srbije odobrila je sumu od 13,2 miliona dinara za podizanje spomenika ubijenom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, saopšteno je nakon sednice održane u ponedeljak ujutru.

Nakon polaganja venaca premijerka Brnabić i ministri su minutom ćutanja održali poštu Zoranu Đinđiću i potom se udaljili.
Nakon polaganja venaca premijerka Brnabić i ministri su minutom ćutanja održali poštu Zoranu Đinđiću i potom se udaljili.

"Vlada smatra svojom obavezom da finansira izradu spomenika čoveku koji je ubijen kao predsednik Vlade, kako je predložio predsednik Republike Vučić. Grad Beograd će odmah po dobijanju ovog transfera, potpisati ugovor sa autorom Mrđanom Bajićem i njegovom timom, kako bi izrada spomenika počela odmah", navodi se u saopštenju.

Skupština grada Beograda donela je na sednici 8. juna 2016. godine odluku da u Beogradu bude podignut spomenik Djindjiću koji je ubijen 12. marta 2003. godine.

Novi Sad: Oštećene table ulica koje nose ime Zorana Đinđića

Tri table ulica koje nose ime Zorana Đinđića i nalaze se na području Novosadskog univerziteta isprskane su crvenom bojom, objavio je portal 021.rs. Crvenom farbom su obojene table od kojih se dve nalaze na Filozofskom fakultetu, a jedna na pomoćnom objektu Poljoprivrednog fakulteta.

Jedna od oštećenih tabli
Jedna od oštećenih tabli

Na mesto događaja u okviru Filozofskog fakulteta izašla je patrola policije, objavila je agencija Beta.

Manifestacije sećanja na Đinđića

Članovi bivše Đinđićeve vlade, na čelu sa Zoranom Živkovićem koji je nakon njegove smrti obavljao funkciju premijera, će cveće i sveće u dvorištu Vlade Srbije položiti tokom poslepodneva.

U čast Zorana Đinđića u Dvorani Kulturnog centra Beograda biće održano finalno takmičenje u besedništvu "Besede u Zoranovu čast", koje Demokratska stranka organizuje trinaesti put sa Fondacijom dr Zoran Đinđić.

Takođe, u Domu omladine biće predstavljena knjiga "Portret političara u mladosti" u kojoj autor Dragan Lakićević Lakas prikazuje karijeru Zorana Đinđića od njegovog dolaska u Beograd do ulaska u politiku.

Neotkrivena politička pozadina

Zbog organizovanja ubistva Zorana Đinđića na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant Jedinice za specijalne operacije - "Crvenih beretki". Milorad Ulemek. Na istu kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik.

Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena.

Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine saopštio je da je zbog prošlosti, ali još više zbog budućnosti Srbije, izuzetno važno da bude razotkrivena puna politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića, a nalogodavci izvedu pred lice pravde.

"I danas je čudno to što je (bivši predsednik SRJ i Demokratske stranke Srbije) Vojislav Koštunica poziv da bude svedok na suđenju za ubistvo Đinđića doživljavao kao kampanju protiv njega i što je vajni legalista to na kraju i izbegao uz pomoć nekakve peticije nekolicine intelektualaca i nacionalista. Nije kasno da Koštunica pred nadležnim organima odgovori na pitanja o svemu što bi možda moglo bolje da osvetli političku pozadinu tog atentata", naveo je Čanak u saopštenju.

Prema njegovim rečima, ni 15 godina nije bilo dovoljno da se utvrde i procesuiraju politički nalogodavci ubistva Zorana Djindjića.

Dodao je da je atentat na Djindjića bio pokušaj državnog udara i prvo u nizu planiranih ubistava, koja je sprečio samo brz odgovor države i hapšenje ubica.

"Milorad Luković, Zvezdan Jovanović i svi drugi učesnici atentata, ubice su kojima je mesto u zatvoru. Mesto im je u zatvoru i večnoj sramoti", naveo je Čanak.

Zalaganje za promene

Zoran Đinđić bio je prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Vlada na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine.

Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

Izlažući ekspoze u Skupštini Srbije Đinđić je rekao da je dobio mandat ne da vlada, već da menja.

Kao kandidat koalicije “Zajedno” februara 1997. bio je izabran na poziciju gradonačelnika Beograda. Sa dužnosti je smenjen sedam meseci kasnije, na zahtev koalicionog partnera Srpskog pokreta obnove.

Bio je jedan od osnivača DS-a u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva bio je predsednik te partije.

XS
SM
MD
LG