Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Macron traži od Putina da utječe na Asada radi primirja

Humanitarni konvoj u Gutu

Francuski predsjednik Emmanuel Macron pozvao je ruskog kolegu Vladimira Putina da utječe na to da Sirija "bez ikakvog dvoumljenja “ prihvati rezoluciju UN-a koja poziva na 30-dnevnu prekid vatre, saopćeno je iz Macronovog ureda.

Tokom telefonskog razgovora s Putinom, Macron je "naglasio da humanitarni konvoji moraju biti u stanju doći do svih bez ikakvog ometanja i bez daljnjeg kašnjenja", kaže se iz Elizejske palače.

Prehodno su deseci kamiona za pomoć ušle u Gutu usprkos nastavku bombardiranja u kojem je ubijeno još 45 civila, objavio je Sirijski opservatorij za ljudska prava iz Velike Britanije.

Međutim, humanitarni ured UN-a izjavio je kako sirijska vlada nije dopustila da se unese 70 posto zdravstvenih potrepština i da im ne dopušta da ih zamijene drugim artiklima.

Sirisjki predsjednik Bašar al Asad je rekao da se" operacije nastavljaju paralelno s otvaranjem koridara za civile."

Sjedinjene Države ranije su optužile Moskvu za "brutalno" sudjelovanje u ubijanju civilau istočnoj Guti.

Rusija je zajedno s Iranom dala Asadovoj vladi ključnu podršku tokom rata, koji je započeo vladinom represijom na mirnim prosvjedima prije sedam godina.

Pogledajte najnovije vesti dana

Lideri EU o dijalogu Prištine i Beograda te postizbornoj situaciji u BiH

Zastava EU

Lideri zemalja članica Evropske unije (EU) raspravljali su o prilikama na Zapadnom Balkanu i dotakli se teme dijaloga između Srbije i Kosova, kao i postizborne situacije u Bosni i Hercegovini.

Temu dijaloga je pokrenuo kiparski predsednik Nicos Anastasiades koji je, prema evropskim izvorima, priznao da je njegova inicijativa rezultat nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Nikoziji.

Kako su objasnili zvaničnici EU, kiparski predsednik je naglasio da situacija u dijalogu "nije dobra" te da carine Kosova "prave nepotrebnu blokadu".

Na raspravi je učestvovala i šefica evropske diplomatije Frederica Mogherini koja je takođe potvrdila da je odluka kosovske Vlade o uvođenju carina na robu iz Srbije i BiH otežala atmosferu u dijalogu.

Mogerini je evropskim predsednicima i premijerima objasnila da na unutrašnjem planu na Kosovu ima političkih problema jer "predsednik i premijer ne govore istim jezikom te da to komplikuje i blokira stvari".

Visoka evropska predstavnica je liderima EU potvrdila da postoji angažovanje u Evropskoj komisiji da se pomogne Prištini i Beogradu da prevaziđu ovu krizu.

Posle nedavne posete Johannesa Hahna srpskoj odnosno kosovskoj prestonici, kako su zvaničnici EU citirali reči Mogherini, u Evropskoj komisiji se intenzivno radi na pokušaju da se stranama ponudi konkretno rešenje te da je u proces uključena i komesarka nadležna za trgovinska pitanja, Cecilia Malmstrom.

Frederica Mogherini je, prema evropskim izvorima, pred šefovima država i vlada zemalja članica EU pokrenula i pitanje najavljenog glasanja u Skupštini Kosova o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u Vojsku Kosova.

Kako se navodi, ona je na raspravi ocenila da transformacija KBS-a u Vojsku Kosova "nije dobrodošla" i ocenila ovo kao nekonstruktivan potez.

O situaciji u Bosni i Hercegovini posle oktobarskih izvora je govorio samo hrvatski premijer Andrej Plenković koji je, prema izvorima, ponovio "već poznate stavove" zvaničnog Zagreba.

Plenković se obratio novinarima uoči sastanka i naglasio da je za njegovu državu sporno da jedan narod drugom bira predstavnika u Predsedništvu BiH.

Hrvatska, prema Plenkovićevim rečima, želi objasniti drugim zemljama tu kompleksnu političku strukturu Bosne i Hercegovine.

"Hrvatska insistira na sprovođenju presude Ustavnog Suda i izmeni Izbornog zakona i od toga neće odustati", izjavio je Plenković, istakavši da EU mora pomoći Sarajevu da reši to pitanje.

Pročitajte:

EU produžila postojeće, bez novih sankcija Rusiji

Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Petro Porošenko, predsednik Ukrajine, i Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta

EU je večeras jednoglasno produžila sankcije Rusiji imajući u vidu da uopšte nije postignut napredak u implementaciji sporazuma iz Minska, objavio je večeras predsednik Evropskog savjeta Donald Tusk.

"EU večeras je jednoglasno produžila ekonomske sankcije Rusiji jer apsolutno nema napretka u primeni sporazuma iz Minska", naveo je on na "Tviteru".

Sporazumi iz Minska odnose se da na dokumenta koje je Moskva potpisala sa Ukrajinom, Nemačkom i Francuskom, a čiji je cilj okončanje sukoba na istoku Ukrajine.

Istovremeno, lideri EU ponudili su Ukrajinu veću pomoć nakon što je Rusija zaplenila ukrajinske brodove nedaleko od Krima.

Brisel je ponudio pomoć ukrajinskim regionima koji posebno trpe posledice smanjene trgovinske razmene zbog postupaka Moskve u Azovskom moru.

"Nema opravdanja za rusku upotrebu sile", navodi se u zajedničkom saopštenju EU. U saopštenju se zahteva i oslobađanje sva 24 ukrajinska mornara, vraćanje tri broda i slobodan prolaz za sve brodove koji prolaze kroz Kerčki moreuz, kojim se kontroliše pristup Azovskom moru, nedaleko od Krima.

Rojters je javio da se lideri nisu mogli saglasiti o uvođenju novih sankcija Rusiji zbog Ukrajine i Kerčkom moreuza, i da su se posebno tome protivile Nemačka i Francuska.

Lideri EU sastaju se danas i sutra u Briselu u okviru poslednjeg ovogodišnjeg samita. Oni će prvenstveno razmatrati "Bregzit", ali i budžet Unije, kao i krizu u Azovskom moru.

Konfiskovan eksploziv kod Gazimestana

Policija Kosova

Policija Kosova je u blizini magistralnog puta Priština - Mitrovica, u ulici koja vodi prema Gazimestanu, konfiskovala "popriličnu količinu eksploziva", veoma rizičnog, i koji je mogao imati velike fatalne posledice. Za sada nema osumnjičenih.

Policija je dobila informaciju o sumnjivom

Sejdi Zećiri, komandant Policije Kosova u Obiliću, izjavio je sa lisa mesta medijima da je policijska patrola u četvrtak oko 14 sati bila obaveštena da se u blizini autoputa, prema Gazimestanu, nalazi kanister, u kojem je bila poprilična količina eksploziva.

"Informisane su sve relevantne jedinice koje su izašle na lice mesta, izvršile pregled, i konfiskovale eksplozivno sredstvo. Nema osumnjičenih u vezi ovog slučaja, nije bio cilj napad na objekat na Gazimestanu. Preliminarna istraga će pokazati šta je bio cilj ovog eksploziva. Radi se o rizičnom sredstvu, a koji je mogao imati velike fatalne razmere", kazao je Zećiri.

Iz bezbednosnih razloga, policija je u nekoliko navrata blokirala saobraćaj.

Eksploziv su primetile dve osobe koje su obavestile policiju.

SAD: Ruskinja optužena za špijunažu priznala krivicu

Marija Butina

Žena osumnjičena da je ruski tajni agent izjasnila se krivom po optužbi za zaveru na osnovu dogovora postignutog s američkim tužiocima.

Marija Butina je optužena da je radila na tome da uđe u političke krugove američke Republikanske stranke preko grupa poput Nacionalnog udruženja za oružje (NRA).

Butina se danas pojavila pred sudom pošto je postigla dogovor s tužiocima.

U okviru dogovora ona je rekla da je pokušala da se ubaci u NRA i prenese obaveštajne podatke o američkim političarima ruskom državnom zvaničniku.

Slučaj Butine, 30-godišnje aktivistkinje u borbi za prava nošenja oružja dalo je uvid u to kako Moskva pokušava da utiče na američku politiku.

Njen slučaj nije povezan s istragom specijalnog tužioca Roberta Mulera o navodnom ruskom mešanju u američke predsedničke izbore 2016.

Neposredno pre ove objave njeni advokati i tužioci podneli su pravna dokumenta u kojima traže da se izmeni njeno prvobitno izjašnjavanje, i rekli su da su "rešili" slučaj.

Ona je u pritvoru od jula, a prvo se izjasnila da nije kriva.

Prema izveštajima ona sarađuje s istražiteljima koji se nadaju da će postignut dogovor da im pruži informacije o ruskim naporima da se mešaju u američku politiku. Ruska vlada je ranije taj slučaj nazvala nameštenim.

Glasanje o sporazumu za Bregzit pre 21. januara

Zastava Evropske unije, London

Britanska premijerka Tereza Mej izneće svoj sporazum za Bregzit na glasanje u parlamentu u januaru, a sigurno pre 21. januara, rekla je njena portparolka novinarima.

"Mogu da potvrdim da glasanja neće biti pre Božića 25. decembra, ali čim donji dom bude ponovo zasedao posle praznika može se očekivati glasanje", rekla je portparolka.

Ona je dodala da će glasanje biti pre 21. januara.

Parlament ponovo zaseda nakon božićne pauze 7. januara.

Pročitajte:

Britanska premijerka na testu Bregzita
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:55 0:00

Kosnet: KBS služi svim kosovskim zajednicama

Pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga, Priština, fotoarhiv

Novi američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet napisao je u poruci na Tviteru da se "danas sreo sa komandantom KBS-a (Kosovske bezbednosne snage) Ramom (Rrahman Rama) kako bih naglasio posvećenost Vlade SAD-a evoluciji KBS-a kao odbrambene sile koja služe svim kosovskim zajednicama i odražava multietnički karakter države.

Pročitajte:

Da li Kosovo dobija svoju vojsku?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:57 0:00

Bolton: Nema susreta Trampa i Putina dok Rusija ne oslobodi mornare

Ukrajinski brodovi koje je zatočila Rusija uz obalu moreuza Kerč, Krim

Američki savjetnik za nacionalnu bezbjednost Džon Bolton rekao je da neće doći do sastanka američkog predsjednika Donalda Trampa i ruskog kolege Vladimira Putina dok god Rusija drži ukrajinske brodove i mornare zarobljene nedaleko od Krima.

"Ja ne vidim okolnosti u doglednoj budućnosti u kojima bi moglo doći do takvog susreta, sve dok Rusija ne oslobodi i brodove i mornare", rekao je Bolton novinarima.

Ruska Federalna služba bezbjednosti (FSB) saopštila je 25. novembra da su ukrajinski ratni brodovi "Berdjansk", "Nikopolj" i "Jani kapu" narušili rusku državnu granicu i pokušali da izvedu ilegalni manevar u teritorijalnim vodama Rusije, na ulazu u Kerčki moreuz.

Ukrajinski brodovi ignorisali su zahtjev Obalske straže pogranične službe FSB-a i Crnomorske flote da se zaustave i prekinu sa opasnim manevrima.

Moskva je zaplijenila brodove i privela ukrajinske mornare.

Pročitajte: Ratni brodovi SAD kreću ka Crnom moru?

Rusija napala i zaplenila ukrajinske brodove
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:10 0:00

Carigradski tomos o autokefalnosti Kijevske patrijaršije 6. januara

Obeležavanje 1030. godišnjice Ukrajinske crkve, jul 2018.

Carigradska patrijaršija dodijeliće Ukrajini takozvani tomos autokefalnosti 6. januara, rekao je arhiepiskop Evstratij Zorja, sekretar za štampu Kijevske patrijaršije.

Poglavar nove ukrajinske crkve biće izabran tokom takozvanog sabora ujedinjenja koji je zakazan za 15. decembar.

"Tomos Vaseljenske patrijaršije biće dodijeljen arhiepiskopu nove Ukrajinske crkve 6. januara", rekao je Zorja.

On je dodao da će tomos biti dat u Carigradu nakon zajedničke liturgije vaseljenskog patrijarha i poglavara nove ukrajinske crkve, navodi TASS.

Tomos je crkveni akt kojim patrijarh i sabor ili sinod jedne pravoslavne pomjesne crkve drugoj crkvi priznaje status autokefalne ili autonomne crkve.

Pročitajte - Kijevski patrijarh: Zaplena crkava bi bila izgovor Kremlju za mešanje

Turistička letelica Virdžin galaktika prešla granicu svemira

Ilustrativna fotografija

Virdžin galaktik (Virgin Galactic) saopštio je da se njegova svemirska letelica namenjena turistima danas dostigla visinu od preko 80 kilometara nad Zemljom, što ta kompanija smatra granicom svemira.

Virdžinov svemirski brod "Juniti" (Unity) je rano jutros po lokalnom vremenu uzleteo pomoću avion nosača nad kalifornijskom pustinjom Mohave posle čega je pokrenuo svoje raketne motore.

Svemirska letelica s dva test pilota je brzo potom poletela uvis i izašla iz vidokruga posmatrača s tla.

Predstavnik misije Enriko Palermo rekao je da je letelica dostigla visinu od 51 milje (82 kilometra) pre nego što je počela da se spušta i potom sletela.

Virdžin galaktik planira da vodi na kratke letove u svemir ljude koji plate kartu.

Plenković: Tražiću od partnera u EU ustavnu ravnopravnost Hrvata u BiH

Andrej Plenković

Hrvatski premijer Andrej Plenković je izjavio da će danas od vođa Evropske unije u Briselu zatražiti da EU pomogne institucijama i strankama u Bosni i Hercegovini da sprovedu odluke ustavnog suda i promene izbornog zakona kako bi se ponovo uspostavila ravnopravnost Hrvata kao konstitutivnog naroda.

"Jer ovako možemo ići u nedogled, biće sve više nezadovoljstva, a tamo (u BIH) će se neko praviti da je sve to normalno", upozorio je Plenković.

"Sporno je to i nije dobro da se događa", kako je rekao, "da kad u Dejtonskom sporazumu stoji da će u Predsedništvo BiH iz Bošnjačko-hrvatske federacije biti birani jedan Hrvat i jedan Bošnjak, jednom narodu iz Federacije drugi narod bira predstavnika u Predsedništvu BiH".

"Smatramo, naglasio je hrvatski premijer, "da za zdravo funkcionisanje institucija BiH, usaglašenost s Ustavom, za ravnopravnost sva tri konstituivna naroda, a osobito hrvatskog koji je objektivno najmanje ravnopravan, nije uopšte dobro da imamo takvu situaciju".

"Ako su Hrvati većinski nezadovoljni takvom situacijom, onda to nije dobro", rekao je Plenković.

Pročitajte:

Ambasada SAD-a osuđuje napade na novinare u Srbiji

Milan Jovanović ispred svoje izgorele kuće

Američka ambasada u Beogradu osudila je danas napade na novinare i izrazila zabrinutost zbog paljenja kuće Milana Jovanovića, novinara Žig Info portala iz Grocke.

"Osuđujemo napade na novinare i zabrinuti smo povodom poslednjeg incidenta u kojem je Milan Jovanović novinar @NasaGrockaInfo izgubio svoj dom", navodi se na Tviter nalogu Ambasade.

Ambasada dalje izražva nadu da će policija počinoce ovog krivičnog dela brzo privesti pravdi.

Nepoznate osobe su u noći između utorka i srede ubacile "Molotovljev koktel" u kuću Jovanovića kome su izgoreli kuća, garaža i automobil, a on i njegova supruga su u bolnici zbog posledica udisanja dima.

Pročitajte - MUP Srbije: Namerno zapaljena kuća novinara

Vučić: I da vas se 100 miliona skupi, neću popustiti, ali ću vam dati izbore

Aleksandar Vučić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na završnom predizbornom skupu Srpske napredne stranke (SNS) u Guči, da ako se i 100 miliona ljudi skupi, neće pod pritiskom da popušta, ali će opoziciji dati izbore.

Vučić je poručio opoziciji da na silu mogu da pokušaju da nešto urade, ali da neće uspeti i dodao da "neka narod odluči i kaže".

"Možete da vršite pritisak koliko hoćete, 100 miliona da vas se skupi, ja pod pritiskom neću da popuštam, ali ću vam dati izbore", rekao je Vučić.

On je dodao da "sluša samo narod, a narod se najbolje sluša na izborima".

"Izbore možete da dobijete uvek, neka narod odluči i kaže, a to da ćete na silu da dolazite na vlast taj film nećete gledati", rekao je Vučić.

Erdoan: Završetak izgradnje Turskog toka do kraja 2019.

Geografski prikaz Turskog toka

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan izjavio je da je počela izgradnja kopnenog dela gasovoda Turski tok na teritoriji te zemlje i da će projekat biti gotov do kraja 2019. godine.

"Pokrećemo izgradnju kopnenog dela Turskog toka na našoj teritoriji", rekao je Erdoan, prenosi Tass.

Predstavljajući akcioni plan za drugih 100 dana novog kabineta posle prelaska na predsednički sistem vladavine, Erdoan je naveo da se završetak tog projekta očekuje do kraja 2019. godine.

U Istanbulu je 19. novembra održana ceremonija povodom završetka radova na morske deonice gasovoda, u prisustvu Erdoana i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Turski tok, gasovod dužine oko 1.000 kilometara koji zajednički grade Rusija i Turska, dopremaće gas iz Rusije u Jugoistočnu Evropu.

Krak ispod Crnog mora izašao je na tursku obalu, a sledi izgradnja kraka ka Bugarskoj.

Gasovod bi trebalo da prolazi kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku i Slovačku.

Ruska energetska kompanija Gasprom planira da 2020. godine počne isporuke za Bugarsku i Srbiju, 2021. godine za Mađarsku, a za Slovačku u drugoj polovini 2022. godine, što bi omogućilo da se od te godine izbegne isporuka ruskog gasa kroz Ukrajinu.

Pročitajte:

Sudsko vijeće: Branki Milić biće suđeno u odsustvu

Branka Milić

Sudsko vijeće Višeg suda u Podgorici odlučilo je da Branki Milić, jednoj od optuženih za pokušaj državnog udara i terorizam na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. godine, bude suđeno u odsustvu.

"Proces se nastavlja iako optužena Branka Milić nije prisutna, jer, u suprotnom, odužuje se i nije pravedno prema ostalim optuženima", rekla je sudija Suzana Mugoša.

Prethodno su tužioci zatražili da predmet bude izdvojen iz suđenja, što je odbijeno. Mugoša je pročitala medicinsku ekspertizu iz koje se vidi da je Milićeva pregledana 22. novembra i gdje se navodi da ima narušeno zdravlje blažeg stepena.

Pročitajte - Jakšić: Kako rešiti srpsko-crnogorski 'slučaj Asanž'?

Milićeva je u Ambasadi Srbije od 23. novembra, nakon ponižavajućeg odnosa suda i sudskog vještaka Miodraga Šoća prema njoj.

Ona je rekla da će napustiti Ambasadu tek kad joj bude omogućeno fer suđenje, bez maltretiranja, te obezbijeđeno pravo na liječenje.

Današnji pretres obilježio je i skandal, a suđenje je na kratko prekinuto, nakon što je sudija Mugoša optužila Miroja Jovanovića, advokata Milićeve, da je unaprijed znao kad će joj pozliti, na šta je on zatražio njeno izuzeće.

Vještak sudske medicine Miodrag Šoć izjasnio se na primjedbe advokata odbrane na zdravstveno stanje Milićeve i na način na koji je izvršio pregled.

Optuženi Bratislav Dikić zamolio je da se ne oteže sudski postupak, naglasivši da boluje od raka, a da je već dvije godine i dva mjeseca u samici.

Merkel: Bez promene sporazuma o Bregzitu, možda dodatne garancije

Britanska premijerka Tereza Mej i nemačka kancelarka Angela Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da lideri EU neće promeniti sporazum s Velikom Britanijom o Bregzitu, ali da bi mogli da razmisle o "dodatnim garancijama".

Po dolasku na samit EU u Briselu, Merkel je rekla da je veoma dobra vest to što je britanska premijerka Tereza Mej dobila podršku poslanika svoje Konzervativne stranke na unutarpartijskom glasanju o poverenju u njeno vođstvo.

Merkel je upozorila da ne treba očekivati previše kompromisa od EU, navodeći da je "veoma dobro ispregovaran" sporazum o izlasku Velike Britanije iz Unije za koji Mej nastoji da obezbedi podršku britanskog parlamenta.

"Naravno, i mi imamo svoje principe i ne vidim da možemo ponovo da promenimo ovaj sporazum o povlačenju (Velike Britanije). Možemo, naravno, razgovarati da li bi moglo da bude dodatnih garancija, ali 27 (preostalih) članica biće veoma ujedinjene po tom pitanju", navela je nemačka kancelarka.

Ona je dodala da EU želi "veoma, veoma dobre odnose" s Londonom posle povlačenja Velike Britanije iz Unije.

ECB smanjila projekciju ekonomskog rasta evrozone

Evropska centralna banka (ECB) je smanjila predviđanja ekonomskog rasta evrozone za ovu i sledeću godinu.

Banka je danas navela da prognozu rasta evrozone za ovu godinu smanjuje na 1,9 odsto sa 2,0 odsto, koliko je predvidela u septembru.

Projekcija rasta za 2019. godinu smanjena je sa 1,8 odsto na 1,7 odsto.

Rast u 19 članica evrozone je u trećem tromesečju opao za 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok je na kraju prošle godine zabeležen snažniji rast.

Na ekonomske aktivnosti negativno je uticala zabrinutost zbog trgovinskog sukoba SAD i Kine, mogućeg urušavanja finansija italijanske vlade i potencijalnog Bregzita bez dogovora Londona i Brisela.

Istovremeno, predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi izjavio je danas da jaka domaća tražnja i niske kamatne stope podupiru evropsku ekonomiju, uprkos njenom nedavnom umerenom rastu.

Dragi je novinarima rekao da "snaga domaće tražnje nastavlja da podupire ekspanziju evrozone".

On se obratio javnosti pošto je ECB odlučila da na kraju godine obustavi svoj program podsticaja koji je pomogao evropskoj ekonomiji da izađe iz dužničke krize.

Dragi je kazao da je podizanje plata ulilo sigurnost Banci da će ostvariti cilj da inflacija bude blizu nivoa od nešto ispod dva odsto, i posle okončanja programa podsticaja.

ECB je u okviru tog programa upumpala sveže odštampan novac u finansijski sistem, kupujući svakog meseca od banaka vladine i kompanijske obveznice.

Tači: Vojska Kosova, garant mira

Predsednik Kosova Hašim Tači obišao je kasarnu 'Adem Jašari' u Prištini, nekoliko sati pre nego što će Skupština glasati za promenu mandata ovih snaga.

"Naša vojska biće uvek spremna da služi gajenju i jačanju mira u zemlji, regiji ili bilo gde je to potrebno u svetu. Odluka o izmeni mandata KBS-a, tako što će im se dati ovlašćenja vojske, najviše je vaša zasluga, zasluga je svakog građanina Kosova. Prema tome danas, svaki građanin Kosova treba da bude ponosan", kazao je Tači obraćajući se pripadnicima ovih snaga dodajući da su oni od ovog meseca Vojska Kosova.

Tači, koji je inače i vrhovni komadant ovih snaga, istakao je da je KBS razvijen u profesionalne i multietničke snage, u skladu sa NATO standardima.

"Uključenost svake zajednice u ovim snagama šalje najbolju moguću poruku - pokazuje vrednosti i principe našeg društva, kako se zajednice trebaju biti integrisane u institucionalni život. Uveravam sve zajednice na Kosovu, posebno srpsku, da će KBS služiti svim građanima bez obzira na etničke razlike", kazao je Tači.

On je dodao da je transformacija faktor stabilnosti u regionu i šire, te se zahvalio svim saveznicima i partnerima na razumevanju i podršci.

Skupština Kosova će u petak u drugom čitanju glasati za tri zakona koji predviđaju promenu mandata ovih snaga.

Mandat ovih snaga će, očekuje se, u budućnosti biti i odbrana suvereniteta i teritorijalnog integriteta, što do sada nije bio slučaj.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je upozorio je zvaničnu Prištinu da će se suočiti sa ozbiljnim posledicama ako nastavi proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova.

MUP Srbije: Namerno zapaljena kuća novinara

Novinar Milan Jovanović ispred svoje zapaljene kuće

“Sasvim je izvesno da je požar u kući novinara portala Žig info Milana Jovanovića iz Grocke namerno izazvan”, izjavo je Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova.

“Policija i tužilaštvo moraju da dođu do rezultata. Dakle, to su stvari koje su nedopustive u našoj zemlji”, izjavio je je Stefanović.

Ministar policije je rekao da je policija uzela izjavu od Jovanovića. Prema njegovim rečima proveravaju se poznate činjenice, a tokom dana će biti saslušane osobe po zahtevu tužilaštva, kao i neke na koje policija sumnja.

Milan Jovanović, novinar internet portala Žig info iz Grocke, izjavio je da je policija identifikovala da su mu, kako je rekao, dva lica molotovljevim koktelima zapalila garažu porodične kuće u Vrčinu. Jovanović je na konferenciji za štampu u Beogradu rekao da je u četvrtak 13. decembra bio na razgovoru u Policijskoj upravi za grad Beograd i da mu je tom prilikom rečeno da su počinioce i njihovo vozilo snimile privatne nadzorne kamere i da policija traga za napadačima.

„Prvo su mi zapalili garažu koja je u sklopu kuće, a onda je garaža izgorela i zahvatila je i kuću. Kažu da su na tragu i još uvek rade. Obilaze sve kamere po Vrčinu, tamo ima dosta kamera, i skidaju snimke“.

Jovanović je rekao da se ne oseća sigurno i da mu nadležni nisu ponudili policijsko obezbeđenje. Govoreći o mogućim razlozima napada u kom, kako je naveo, izgubio sve što je posedovao jer mu je kuća izgorela do temelja, Milan Jovanović je rekao da mu pretnje stižu od 2012. godine, od kada piše istraživačke tekstove o poslovanju Opštine Grocka, i za napade optužio predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića.

“Dvanaestog decembra 2017. godine meni i Željku Matorčeviću, glavnom uredniku portala Žig info, prećeno je ubistvom. Podneli smo prijave i stanici milicije Grocka. Bio sam zabrinut i išao sam nekoliko puta da intervenišem. Govorili su mi da će biti sve u redu i da ne brinem. Da rade na tome. Eto vreme prolazi i eto dokle je došlo”, kaže Jovanović.

Dragoljub Simonović, predsednik Opštine Grocka, demantovao je za beogradsku Televiziju Prva da je, kako je rekao, pokušao da naruči ubistvo novinara Milana Jovanovića.

“To je potpuno suluda priča čoveka koji je godinama opsednut nekom političkom pričom protiv mene kao predsednika opštine – pa čak i partije. A ovo što je Jovanović rekao se kosi sa zdravom pameću. Nikada mu u životu nisam pretio i nemam razloga da mu pretim. Njegovo je pravo da piše laži o meni i mojoj porodici i opštinskom rukovodstvu”, tvrdi Simonović.

Novinar Milan Jovanović rekao je da je javnost jedino što trenutno štiti njegov život, nakon što mu je u napadu izgorela kuća. On je saopštio da je poslednjih godina, zajedno sa urednikom portala Žig info Željkom Matorčevićem objavljivao podatke o, kako je naveo, "velikim krađama opštinskog rukovodstva Grocke".

Kako je rekao Jovanović, između ostalog su pisali o kradji u Železnicama Srbije dok je direktor tog preduzeća bio sadašnji predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović.

"Sve vreme sam bio zabrinut jer su nepoznate osobe snimale moju kuću i članove porodice. Željka Matorčevića napali su pre dva meseca, a mene su pokušali da ubiju i danas sam beskućnik. O pretnjama i napadima imam sve materijalne dokaze", rekao je Milan Jovanović.

Jovanović je na konferenciji za medije u Beogradu rekao da je pisao i o, kako je naveo, „krađi više od 29 miliona evra namenjenih gasifikaciji u opštini Grocka“ i precizirao da je podatke o tome dobio od članova Nadzornog odbora preduzeća Srbijagas.

"Gasifikacija Grocke trebalo je da bude završena 2014. godine ali do danas nije urađena“, rekao je Jovanović i dodao da su svi materijalni dokazi o tim aferama dostavljeni državnim organima, od javnog tužioca, preko ministara unutrašnjih poslova, pravde, državne uprave i lokalne samouprave, do Agencije za borbu protiv korupcije, kao i da je o malverzacijama u Grockoj pisao i predsedniku Srbije.

Milan Jovanović rekao je da je 33 godine bio zaposlen u MUP-u Srbije, da je u penziju otišao sa mesta šefa smene u Komandno-operativnom centru policije 1998. godine, posle čega je počeo da se bavi istraživačkim novinarstvom.

Kako su preneli beogradski mediji sa lica mesta i novinarska udruženja, u sredu 12. decembra nepoznate osobe su oko 3.30 ujutru ubacile molotovljeve koktele na garažu Milana Jovanovića u Vrčinu nakon čega su u požaru izgoreli kuća, garaža i auto, a on i njegova supruga bili su zbrinuti u bolnici zbog posledica udisanja dima.

Tači pozvao bivše pripadnike OVK da se odazovu pozivu suda

Predsednik Kosova Hašim Tači pozvao je svakog bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova da se odazove Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu. Dodao je da su borci Kosova uvek bili primer u regionu tako što su se odazivali pozivima i nikada nisu bežali od pravde.

“Kosovo veruje u istinu, pravdu i u transparentan proces”, napisao je Tači na Fejsbuku. On je dodao da se samo tako može izgraditi evropsko Kosovo.

Specijalizovano tužilaštvo pozvao je jedan broj bivših pripadnika OVK-a na intervju tokom decembra i januara meseca. Dok su većina potvrdili odlazak u Hag, jedan od njih je kazao da neće da se odazove pozivu.

Tači je u istoj objavi napisao da se na Kosovu desilo etničko čišćenje genocidnih razmera, da je ubijeno preko 13 hiljada albanskih civila, da je silovano 20 hiljada žena, da je nestalo preko 3 hiljada lica.

“Naša borba je bila pravedna i vodila se na osnovu principa slobode i pravde. Pravde mora biti za sve, bez obzira na etničku pripadnost”, dodao je.

Istakao je i da su borci slobode, kako bi dokazali istinu i pravdu svoje borbe, prošli kroz različite sudske sisteme koje je vodila međunarodna zajednica, od UNMIK-a, Haškog tribunala do EULEX-a, "a da bi se sada suočili i sa zahtevom naših saveznika o osnivanju Specijalizovanih veća, što je presedan u odnosu sa ostalim zemljama regiona koje su prošle kroz rat".

Tramp: Nisam rekao Koenu da prekrši zakon

Majkl Koen, bivši lični advokat predsednika SAD Donalda Trampa

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da nikada nije rekao svom ličnom advokatu Majklu Koenu da prekrši zakon. On je na "Tviteru" napisao da je Koen "bio advokat i da on treba da poznaje zakon".

"To se zove 'savet advokata' i advokat snosi veliku odgovornost ukoliko se napravi greška. Zato su plaćeni. Koen je proglašen krivim po mnogim optužbama koje nisu povezane sa mnom", napisao je Tramp.

Tramp je istakao da je Koen priznao krivicu da bi “osramotio predsednika i izdejstovao znatno manju zatvorsku kaznu, koju je i dobio”.

Komentar američkog predsednika usledio je dan nakon što je Koen osuđen na trogodišnju kaznu zatvora zbog krivičnih dela povezanih sa finansijama, uključujući podmićivanje žena pred predsedničke izbore u SAD 2016. godine.

EP traži obustavu dotacija firmi češkog premijera

Češki premijer i tajkun Andrej Babiš

Evropski parlament usvojio je danas zahtev Evropskoj komisiji da obustavi evropske dotacije za preduzeća grupe Agrofert, u vlasništvu tajkuna češke i slovačke agro i hemijske industrije, češkog premijera Andreja Babiša, dok se ne istraži da li je po novim propisima EU, usvojenim u avgustu,

Babiš u sukobu interesa.Babiš je još kao ministar finansija u prethodnoj vladi zbog zakona usvojenog povodom njegovog sukoba interesa u Češkoj, tzv. Leks Babiš, bio prinuđen da Agrofert i izdavačku kuću Mafra čiji je vlasnik prenese u novoosnovani poverenički fond.

Međutim, češka opoziciona Piratska stranka i Transparensi prijavili su letos Evropskoj komisiji da Babiš može biti u sukobu interesa jer sve koristi i prihodi iz fonda idu i dalje upravo Babišu a on kao premijer ima uticaj makar posredni i na dodelu evropskih dotacija, prenosi Beta.

Evropski komesar Ginter Etinger saopštio je da dotacije nisu isplaćivane od početka avgusta a da će već u januaru EK obaviti istragu u samoj Češkoj.

Etingeru je na pismo upozorenja premijeru od EK ove sedmice odgovorio premijer Babiš, naveo je da vlada proučava pismo EK, da prema češkim zakonima on nije u sukobu interesa jer je svoje poslovno carstvo preveo u fond ali da će sarađivati sa EK i postarati se da se problem reši poštujući evropsku legislativu.

"Oni koji me napadaju kod kuće preneli su to u Evropski parlament. Žao mi je što su preneli političku borbu iz češkog parlamenta gde nisu uspeli sa tim pseudoaferama. Prave od toga političku kampanju", optužio je danas Babiš češku opoziciju za istragu ;dodele dotacija Agrofertu od strane EK.

Babiš je takođe optužio predsednicu Odbora za budžet EP Nemicu Ingeborg Grasle da vodi protiv njega kampanju zbog predstojećih izbora za EP naredne godine, međutim danas su za najoštriju verziju rezolucije i poziv da se Agrofertu obustave dotacije a afera hitno istraži glasala čak 434 evroposlanika, dok je protiv bilo svega 64.

"Uveren sam da će se pokazati da nisam ni u kakvom sukobu interesa", kazao je danas Babiš Češkom radiju.

Češko Ministarstvo finansija na čijem čelu je Alena Šilerova iz Babišove stranke ANO saopštilo je danas da će obustaviti privremeno zahteve za isplatu evrodotacija Agrofertu, kako ne bi dalo povoda da se dotacijeobustave celoj Češkoj.

To, međutim, znači samo da će dotacije, i one koje bi normalno platila EU, privremeno plaćati češki poreski obveznici.

Grupa Agrofert je najveća u češkoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji a druga ; najjača u hemijskoj industriji a uoči ulaska u politiku češki tajkun je kupio i dva ugledna češka dnevnika, Mladu frontu Dnes i Lidove novini koji su mu pomogli u predizbornoj kampanji.

Agrofert zapošljava 33.000 ljudi od toga oko 22.000 u Češkoj a kako je objavio češki privredni dnevnik Hospodaržske novini, prošle godine je dobio rekordnih 84 miliona evra samo na raznim mogućim dotacijama, dok je državi platio porez u visini od oko 30 miliona evra u preračunu.

Andrej Babiš je prema listi američkog magazina Forbs bogatiji od američkog predsednika Donalda Trampa a od svog ulaska u politiku i vladu 2013. godine, uspeo je da udvostruči imovinu na ovogodišnjih 4,6 milijardi dolara između ostalog i zahvaljujući dotacijama.

"Problem je evropski i tiče se svih. Evropska komisija mora jasno da kaže da li političari i njihova preduzeća mogu da koriste dotacije EU, objasnio je direktor češke Transparensi internešenel David Ondračka zašto je EK podneo prijavu protiv češkog premijera.

SAD: Mađarska da ne blokira Ukrajinu

Mađarski premijer Viktor Orban

SAD su pozvale Mađarsku da popravi odnose sa Ukrajinom i upozorile da ne pokušava da blokira saradnju Kijeva i NATO saveza.

Iz Vašingtona su poručili da bi Mađarska u slučaju neuspeha Ukrajine "bila na prvoj liniji ruske agresije".

Mađarska je optužila Ukrajinu za kršenje prava na obrazovanje etničke mađarske manjine.

Budimpešta je zapretila da će zauzvrat blokirati napore Kijeva da se više približi NATO-u i EU, čiji je Mađarska član.

Ambasador SAD u Budimpešti Dejvid Kornstajn rekao je parlamentarnoj komisiji da bi Mađarska mogla da uradi više kako bi savezi bili prioritet u, kako je rekao, vremenu kada Rusija predstavlja novu pretnju Ukrajini i Evropi.

On je u saopštenju naveo da Rusija sada više nego ikad testira Zapad. "Kao saveznik u NATO-u, smatramo da je najbolji način za sprovođenje reformi u Ukrajini razgovor sa Kijevom, a ne blokiranje saradnje sa Alijansom", istakao je Kornstajn.

On je upozorio da se Mađarska, koja se u velikoj meri oslanja na rusku naftu, gas i nuklearnu ekspertizu, igra vatrom zbližavanjem sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

"Moramo da sagledamo širu sliku. Putin nije zainteresovan za nacionalni suverenitet. Njegova vizija je neoimperijalna. Ukoliko Ukrajina ne uspe, Mađarska će biti prva na udaru ruske agresije", rekao je Kornstajn.

Borko Stefanović obelodanio imena uhapšenih

Lider Levice Srbije, koja deluje u okviru opozicionog Saveza za Srbiju, Borko Stefanović objavio je danas identitet uhapšenih zbog napada na njega u Kruševcu 23. novembra.

Stefanović je novinarima u Beogradu rekao da su to Danijel Gmijović, Marko Živković i Marko Šaponjić, za koga je kazao da je bio pripadnik Žandarmerije do 2008. godine.

"Oni su označavani do sada inicijalima, očigledna je namera da se oni zaštite", smatra Stefanović i dodaje da ne tvrdi da su oni krivi pre no što se završi krivični postupak.

Pokazao je fotografije uhapšenih, za koje tvrdi da su u "poslovnim, poluposlovnim i privatnim vezama s Goranom Makragićem, biznismenom iz Kruševca, s upravnikom Kazneno-popravnog doma Ivanom Mijailovićem i s radnikom Gradske uprave u Kruševcu Sašom Delićem".

Takođe je izneo uverenje da su ti ljudi viđani na skupovima vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) po Srbiji.

Stefanović je dodao da su lideri Saveza za Srbiju smatrali da su dužni da objave identitet osumnjičenih.

Stefanović fizički je napadnut uoči tribine tog opozicionog bloka, a povređena su još dva člana Levice Srbije.

Taj događaj bio je povod demonstracijama pod nazivom “Stop krvavim košuljama”, koje su usledile.

Gutereš: Dogovoreno primirje u delu Jemena

Grad Hodeida u Jemenu

Zaraćene strane u jemenskom građanskom ratu dogovorile su se posle jednonedeljnih mirovnih pregovora u Švedskoj da obustave borbe u provinciji Hodeida i da povuku vojnike iz istoimene luke na Crvenom moru, izjavio je danas generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

On je zahvalio delegacijama iz Jemena za, kako je rekao, "važan korak i stvarni napredak ka budućim pregovorima o okončanju sukoba", prenosi Asošiejted pres.

"Hvala vam što ste došli ovde da razgovarate o boljoj budućnosti za Jemen", rekao je Gutereš na završnoj ceremoniji pregovora u švedskom gradu Rimbo.

Generalni sekretar UN je dodao da se sledeća runda pregovora očekuje krajem januara.

U jemenskom sukobu pobunjenici iz pokreta Huti, koje podržava Iran, ratuju protiv međunarodno priznate vlade Jemena, koja ima podršku međunarodne koalicije na čelu sa Saudijskom Arabijom.

Sukobi u Jemenu počeli su 2014. godine, kada su Huti zauzeli veći deo zemlje, a nasilje je eskaliralo 2015. godine kada se Rijad sa svojim sunitskim saveznicima umešao u rat.

Više od 10.000 ljudi je poginulo, a milioni su raseljeni u tom ratu koji je doveo do teškog razaranja najsiromašnije zemlje arapskog sveta.

Hamas i Fatah pozdravili napad na Izraelce

Gaza

Palestinski radikalni pokret Hamas je danas pohvalio jutrošnji oružani napad na Zapadnoj obali u kojem je ubijeno dvoje Izraelaca, a dvoje ranjeno.

Palestinski napadač je pucao na vojnike i civile na autobuskoj stanici i pobegao, te se za njim traga.

Napadu je prethodilo ubistvo dva Palestinca, optužena za napade na Izraelce.

"Hamas pohvaljuje mnogobrojne napade otpora kao i građane na okupiranoj Zapadnoj obali i revolucionarnu omladinu", rekao je portparol te ekstremističke islamske organizacije Abdel Latif al- Kanu.

On je rekao da je napad kraj jevrejskog naselja Givat Asaf bio "odgovor na zločine cionističkog okupatora na okupiranoj Zapadnoj obali", najavivši da će se pripadnici njegove organizacije "usprotiviti okupaciji i pružati otpor dok se ne završi".

Umereniji Fatah, rival Hamasa, koji dominira na Zapadnoj obali, za napad je okrivio Izrael.

"Kada okupatorska vojska nanosi štetu i uništava palestinsku zemlju i izraelski vojnici pogube tri Palestinca u prekom sudu, moraju razumeti da će palestinski odgovor biti proporcioanalan agresiji", rekao je portparol Fataha Munir Džaghub, preneli su izraelski mediji.

On je istakao da "Izrael nema drugog načina da zaštiti svoje vojnike i naseljenike - ubice, osim povlačenja na linije pre juna 1967." godine kada je u ratu rata Izrael osvojio Zapadnu obalu s istočnim Jerusalimom i pojas Gaze.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG