Srbija i Crna Gora su jedine države Zapadnog Balkana koje u Strategiji Evropske komisije dobijaju jasan kalendarski rok o mogućem pristupanju u Evropsku uniju (EU) do 2025. godine, dok se datumi za evropske integracija ostale četiri zemlje regiona ne spominju.
Ovo se navodi u najnovijoj i konačnoj verziji Strategije o kredibilnoj perspektivi Zapadnog Balkana, čiji je tekst usvojen na sastanku šefova kabineta u Evropskoj komisiji.
U dokumentu u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid, Crna Gora i Srbija se ponovo kvalifikuju kao lideri u regionu i njihov prijem u EU se predviđa za sedam godina.
"Pregovori o pristupanju su u toku sa Crnom Gorom i Srbijom. Sa snažnom političkom voljom, pružanjem realnih i održivih reformi i definitivnim rešenjima sporova sa susedima oni bi potencijalno bili spremni za članstvo u perspektivi do 2025. godine", ističe se u konačnoj verziji Strategije Evropske komisije koja je objavljena u Strazburu u utorak.
Ostale zemlje Zapadnog Balkana od ovog dokumenta dobijaju jedino perspektivu za evropske integracije bez izvodljivih kalendarskih rokova u mogućem pristupanju.
"Komisija je spremna da pripremi preporuke za otvaranje pregovora o pridruživanju sa Albanijom i Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, na osnovu ispunjenih uslova. Uz trajne napore i angažman, Bosna i Hercegovina bi mogla postati kandidat za članstvo. Kosovo ima mogućnost održivog napretka kroz implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da napreduje na svom evropskom putu kada to dopuste objektivne okolnosti", navodi se u dokumentu.
Osim ovih suštinskih izmena, strategija Evropske komisije je u međuvremenu doživela i promene u jeziku koji će koristiti ova institucija u dokumentu.
Evropska komisija je u strategiji odustala i od ambicije da se postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova do kraja 2019. godine, kako je isticano u prethodnim verzijama. U strategiji se ipak naglašava da treba "hitno zaključiti sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji".
EU je pooštrila jezik u poglavlju vladavine prava, u tekstu strategije o Zapadnom Balkanu i jasno upozorava da će zemlje regiona postati članice EU, "ali ne u stanju u kojem su one danas".
U najnovijoj verziji Strategije za Zapadni Balkan, u koju Radio Slobodna Evropa ima uvid, navodi se da je politička elita u zemljama regiona povezana sa kriminalnim strukturama.
"Danas, zemlje pokazuju jasne elemente 'zarobljene' države, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom u svim nivoima vlade i administracije, kao i snažno uplitanje javnog i privatnog interesa", ističe se u najnovijoj verziji Strategije i ocenjuje da sve ovo stvara osećaj nekažnjavanja i nejednakosti.
U najnovijoj verziji ovog dokumenta se upozorava da postoji "ekstenzivno političko mešanje u medije i kontrola nad njima".
"Vidljivo osnaženo i nezavisno pravosuđe, kao i odgovorne vlade i administracije, su neophodne za donošenje trajnih društvenih promena koje su potrebne", poručuje se u najnovijem tekstu Strategije.
Oko otvorenih bilateralnih pitanja između zemalja u regionu, tekst Strategije jasno poručuje da se pre prijema zapadnobalkanskih zemalja u EU moraju "pronaći i biti sprovedena" definitivna i obavezujuća rešenja.
"EU ne može i neće uvesti bilateralne sporove", poručuje se u tekstu Strategije.
Kada su u pitanju nerešeni granični sporovi između ovih zemalja, Evropska komsija smatra da bi strane trebale da ih "bezuslovno podnesu na obavezujuću, konačnu arbitražu", kao što je Međunarodni sud pravde.
Odluke arbitraže o granicama bi trebale obe strane da primene i ispoštuju u potpunosti pre prijema u EU, a to bi trebalo da se uzme u obzir i prilikom pripreme Pristupnog sporazuma.
Evropska komisija ima konkretne primedbe i u poglavlju ekonomije gde se takođe ističe da postoji političko mešanje.
"Kritični delovi ekonomije u regionu su nekonkurentni, sa previše nepotrebnim političkim uplitanjem i nerazvijenim privatnim sektorom", navodi se.
Facebook Forum