Dostupni linkovi

EU: Zeleno svetlo za Bregzit i odbranu, sukob oko imigracije


Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk dolazi na samit.

Vođi Evropske unije počeli su danas u Briselu dvodnevno zasedanje na kojem se očekuje da daju odobrenje za prelazak u drugu fazu "razdruživanja" s Velikom Britanijom, za dalje korake za stvaranje evropske odbrambene strukture, ali će veoma teško prevazići sučeljene stavove oko problema imigracije, prenosi Beta.

Francuska i Italija će, pišu italijanski listovi, poslati zajedničku vojnu jedinicu u Libiju da bi tamo i vojnom silom slomile otpor bandi krijumčara migranata u Evropu.

Ali su i francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Paolo Đentiloni upozorili da se dugoročno, uz zaštitu spoljnih granica, mora izdejstvovati solidarnost među članicama EU oko sveukupne politike imigracije, a to znači i obaveze da sve zemlje prihvate deo od 160.000 migranata koji su već ilegalno došli mahom u Italiju i Grčku.

Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani u uvodnoj reči na susretu šefova država ili vlada evropske 28-orice upozorio je da građani EU više nikako ne prihvataju nekontrolisani priliv ilegalnih migranata, njihovu pogibiju u pustinjama ili moru, uz "zastrašujući prizor pijaca gde se oni prodaju kao roblje".

Zemlje Višegradske grupe, Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, čiji su vođi održali poseban sastanak uoči zasedanja svih lidera EU, odlučno se protive obavezi da sve zemlje Unije primaju izbeglice, s obrazloženjem da one nisu izazvale migrantsku krizu i da bi dolazak naročito muslimanskih izbeglica ugrozio njihov identitet.

Ove zemlje smatraju da obaveza prihvatanja migranata u suštini znači samo poziv i ohrabrenje i drugim izbeglicama, posebno krijumčarima i islamskim teroristima koji uz veliku dobit organizuju njihov šverc, da ka Evropi kreću novi talasi imigranata.

Većina vođa EU, rekli su izvori na zasedanju, smatra da je solidarnost temeljna vrednost EU i da zemlje Višegradske grupe ne mogu da samo očekuju novac iz budžeta ili druge privilegije Unije, a ne žele da solidarno pomognu u tako teškoj nevolji u kojoj su se svi našli.

EU će pomoći da se talas ilegalne imigracije preseče u korenu i tako će, kazao je Tajani, afričkim zemljama odakle dolaze migranti biti pružena sva moguća pomoć, uključujući sredstva za ekonomski i socijalni boljitak, za šta je EU već izdvojila fond od tri milijarde i 400 miliona evra, a na umu se ima i investicioni fond od 40 milijardi evra.

Višegradska grupa ipak tvrdo stoji iza svojih stavova, a predsednik Evropskog saveta, tela u kojem deluju vođi Unije, Donald Tusk ocenio je da je nužan politički dogovor oko politike imigracije, jer je očigledno da ona ne funkcioniše.

To je naišlo na ljutit odgovor naročito Evropske komisije, ali je i nemačka kancelarka Angela Merkel dolazeći na samit rekla da "selektivna solidarnost ne može postojati".

Evropska odbrambena struktura, uz neku vrstu sopstvenog združenog centra komandovanja i udruživanja u proizvodnji najsavremenijeg naoružanja, dobila je opštu podršku i političara i građana EU koji, kako je naglasio Tajani, "smatraju da mi više ne možemo da se oslanjamo na tuđu vojnu moć".

Jasno je da se time misli na Ameriku, ali da evropska odbrana neće biti samostalna vojna sila, dokaz je i učešće generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga na samitu EU, budući da su EU I NATO potpisali veoma temeljit program saradnje i neke vrste savezništva.

Evropska odbrana, vojna industrija, u čiji razvoj će se uložiti desetine milijardi evra, jedan od temelja "evropske obnove" koju je predložio i danas ponovo obrazložio francuski predsednik Makron, zajedno s planom za preuređenje zone evra i uvođenje zajedničkog budžeta i neke vrste ekonomske vlade evrozone.

To tek treba da dobije podršku svih članica, a naročito Nemačke, što zasad nije izvesno jer u Berlinu tek treba da se formira nova koaliciona vlada.

Kancelarka Merkel o tome pregovara s prvakom socijaldemokratske SPD stranke Martinom Šulcom koji je još ambiciozniji u podršci Makronovoj "renesansi Evrope" i traži da se politički oroči i stvaranje "Sjedinjenih evropskih država".

Makronu i pristalicama obnove evrozone na ruku ide činjenica da je došlo do ekonomskog oporavka u svim zemljama zone evra, ali će bez sumnje morati da se sačeka na formiranje nove nemačke vlade.

Vođi EU će razmotriti i ključna međunarodna pitanja, uključujući odnose s Amerikom i Rusijom, a moraju i da se dogovore, što je izgledno iako ima oprečnih mišljenja, oko produženja sankcija Moskvi.

XS
SM
MD
LG