Dostupni linkovi

Abas izdao dekret protiv društvenih mreža


Dekret je najznačajniji korak koji je preduzela Abasova (na fotografiji) vlada da ograniči slobodu izražavanja

Palestinski predsednik Mahmud Abas izdao je dekret u nastojanju da se usprotivi društvenim mrežama i veb sajtovima, koji će omogućiti vladi, kako kažu protivnici takve mere, da uhapsi svakoga pod optužbom da nanosi štetu nacionalnom jedinstvu.

Aktivisti koji se bore za ljudska prava rekli su da je dekret koji je izdat pre javne debate prošlog meseca, možda najznačajniji korak koji je preduzela Abasova vlada da ograniči slobodu izražavanja u autonomnim palestinskim enklavama na okupiranoj Zapadnoj obali.

Palestinski tužilac porekao je da se dekret koristi da uguši svako protivljenje, insistirajući da je novi zakon o elektronskim medijima bio potreban kako bi se zatvorile rupe u zakonu koje su ranije omogućavale da hakeri prodju nekažnjeno.

U julu je vlada blokirala 30 veb sajtova, navodi Palestinski centar za razvoj i medije-Mada. Većina th sajtova bila je povezana sa dva glavna Abasova rivala, bivšim saradnikom koji je postao njegov neprijatelj Muhamedom Dahlanom ,i islamskinm Hamasom, navodi taj centar. Nekoliko blokiranih sajtova podržavalo je ekstremističku Islamsku državu u Iraku i Siriji.

Petoro novinara koji su radili za medije povezane s Hamasom pritvoreno je ove nedelje i optuženo za kršenje novog zaona, rekli su advokat jednog od uhapšenih i zvaničnik u udruženju palestinskih novinara.

Organizacije za ljudska prava su više puta optuživale Abasa i njegovog prethodnika, dugogodišjeg palestinskog lidera Jasera Arafata, da ograničavaju slobode i krše ljudska prava, arbitrarnim hapšenjem političkih protivnika, maltretiranjem u pritvoru i suzbijanju mirnih protesta.

Abas, koji ima 82 godine, izdao je dekret u vreme kada je suočen sa izazovima svojoj vladavini jer su Dahlan, bivši zvaničnik Abasovog Fataha u pojasu Gaze, i esktremistički Hamas prevazišli staro rivalstvo udružili se protiv njega i pripremaju sporazum o podeli vlasti na toj teritoriji kojom vladaju hamasovci već jednu deceniju otkako su pobedili snage lojalne Abasu.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da dve trećine Palestinaca želi da Abas podnese ostavku. On je izabran za predsednika na pet godina 2005. ali je ostao na toj funkciji, tvrdeći da je političko neslaganje sprečilo nove izbore. Pošto je rad parlamenta paralisan, kao rezultat političke podele, Abas je vladao dekretima.

Abas nije ostvario glavno obećanje da će u pregovorima s Izraelom postići dogovor o stvaranju nezavisne Palestine. Mirovni pregvori su u zastoju od 2014. godine, na vlasti u Izraelu je od 2009. godine Benjamin Netanjahu, lider konzervativnog Likuda. Obećanje admistracije predsednika SAD Donalda Trampa da će te pregovore oživeti, izgleda da neće biti ispunjeno.

XS
SM
MD
LG