Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Ministarski sastanak o Ukrajini 29. novembra u Minsku

Šefovi diplomatija Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine održaće u utorak, 29. novembra u Minsku sastanak posvećen primeni mirovnog sporazuma o Ukrajini, saopštilo je francusko Ministarstvo inostranih poslova.

"Cilj sastanka predstavlja nastavak primene mirovnog procesa", navodi se u saopštenju.

Na sastanku će biti ministri Žan-Mark Ero, Frank-Valter Štajnmajer, Sergej Lavrov i Pavlo Klimkin.

Predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Petro Porošenko, dogovorili su se na samitu u Berlinu održanom u oktobru da će do kraja novembra pokušati da pronađu rešenje za zastoj u okončanju ukrajinskog sukoba.

U Minsku je 2015. postignut sporazum koji je doprineo okončanju oružanih borbi ukrajinske vojske i propruskih pobunjenika, ali su sporadični sukobi nastavljeni, dok je u zastoju politički proces koji je deo rešenja krize.

Pogledajte najnovije vesti dana

Stoltenberg: Evropski planovi odbrane samo unutar NATO

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozdravio je veće napore za odbranu Evropske unije, ali i ocenio da se evropski planovi odbrane moraju realizovati unutar Alijanse.

"Mislim da smo iz dva svetska rata, ali i iz Hladnog rata, naučili koliko su važni transatlanski odnosi. Zato moramo da se postaramo za to da se Evropa i Severna Amerika drže zajedno", rekao je Stoltenberg je u intervjuu za Dojče vele.

Nemačka kancelarka Angela Merkel juče je u Evropskom parlamentu rekla da Evropska unija mora što pre izgraditi "istinsku evropsku armiju", pošto je prethodno Francuska pokrenula raspravu da li EU treba da ima svoju vojsku.

Stoltenberg je rekao da pozdravlja "jače napore u odbrani EU", jer veruje da će to osnažiti odbrambene snage Evrope i otvoriti mogućnost za nove investicije u odbranu.

"Ne pozdravljam, međutim, opciju da radimo dupli posao. Zato se evropski planovi odbrane moraju realizovati unutar NATO, i u tom okviru bi morao da se radi na jačanju evropskog stuba NATO. Ako se to uvaži, onda pozdravljam takve evropske napore na polju odbrane", rekao je Stoltenberg.

Povodom namere SAD da se povuku iz sporazuma s Rusijom o nuklearnim raketama srednjeg dometa (INF), Stoltenberg je rekao da su članice NATO godinama zabrinute zbog novog ruskog raketnog sistema i da je još administracija Baraka Obame pozivala Rusiju da se u potpunosti pridržava sporazuma.

"Rusija bi morala da pokaže da se pridržava sporazuma. Sve članice NATO slažu se da je novi ruski raketni sistem razlog za zabrinutost. Taj sistem ugrožava sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa. Nove ruske rakete su mobilne, teško se otkrivaju i konstruisane su tako da mogu da nose nuklearne bojeve glave. One povećavaju stepen spremnosti upotrebe nuklearnog oružja u sukobu, a domet im je toliki da mogu da stignu i do evropskih gradova, uključujući i Berlin", rekao je on.

Kuvajt posle Igoa cenzurisao i Dostojevskog

Fjodor Dostojevski

Kuvajtske vlasti su na književnom festivalu koji danas počinje u toj zemlji cenzurisale skoro hiljadu knjiga, među kojima je i klasik Fjodora Dostojevskog "Braća Karamazovi", naveli su organizatori.

Direktor Kuvajtskog međunarodnog književnog festivala Saad al-Anzi rekao je da je ministarstvo informisanja zabranilo 948 naslova.

Prema njegovim rečima, među zabranjenim delima su i "Braća Karamazovi", delo Dostojevskog iz 1880, u kom se prikazuje Rusija iz 19. veka, i postavljaju pitanja o moralu, slobodnoj volji i postojanju boga.

Dostojevski se tako pridružio sve dužem spisku pisaca čija dela su zabranjena u Kuvajtu, zemlji koja važi za umerenu u Persijskom zalivu, ali u kojoj je konzervativna struja sve jača u političkom i društvenom životu, podseća AFP.

Ministarstvo informisanja je u poslednjih pet godina zabranilo više od 4.000 knjiga, među kojima su i "Zvonar Bogorodičine crkve" Viktora Igoa i "Sto godina samoće" Gabrijela Garsije Markesa.

Sve knjige koje će biti izložene na festivalu je unapred pregledala cenzorska komisija, kako predviđa kuvajtski zakon.

Ta komisija je odgovorna ministarstvu informisanja a radi po osnovu zakona o "medijima i izdavaštvu" iz 2006, koji predviđa kazne za izdavače knjiga i medije.

Na meti zakona su vređanje islama i pravosuđa, pretnje nacionalnoj bezbednosti, "pozivanje na nered" i "nemoralni" akti.

Aktivisti su u septembru dva puta protestovali na ulicama protiv sve veće cenzure.

Kuvajt je od sedamdesetih do devedesetih godina bio izdavački centar, s kulturnim magazinom "al-Arabi", mnogo čitanim u arapskim zemljama i nizom knjiga popularne nauke, beletristike i drugog.

Međutim, poslednjih godina u Donjem domu kuvajtskog parlamenta, jedinom u regionu koji se bira opštim glasanjem, uglavnom dominiraju konzervativci i izabrani predstavnici plemena.

Mej: Dogovor o Bregzitu je korak napred

Britanska ministarka Tereza Mej izjavila je danas da predlog dogovora o razlazu s Evropskom unijom približava njenu vladu ispunjenju onoga što je britanski narod tražio na referendumu o Bregzitu.

Mej je poslanicima rekla da dogovor koji su juče postigli pregovarači Londona i Brisela posle višemesečnih natezanja znači da će Velika Britanija "vratiti kontrolu" nad svojim zakonima i granicama "dok štiti radna mesta, bezbednost i integritet" zemlje.

Britanska vlada danas ima specijalni sednicu na kojoj će ministri razmotriti da li da podrže dogovor.

Pristalice Bregzita već kritikuju predlog, navodeći da će tim dogovorom Velika Britanija ostati vezana za EU i posle izlaska i da neće moći da vodi nezavisnu trgovinsku politiku.

Mej je rekla da će kabinet odlučiti šta da radi u "nacionalnom interesu", preneo je Asošiejtid pres.

Pristalice Mej tvrde da je dogovor najbolja ponuda i da je alternativa haotičan Bregzit "bez dogovora" koji će omesti svakodnevni život i privredu, a možda i dovesti do vanrednih izbora posle kojih bi na vlast mogli doći laburisti.

Ako vlada odobri predlog, dogovor ide na odobrenje na samit EU za nekoliko nedelja.

Posle toga Mej mora da dobije podršku parlamenta, što nije lak zadatak pošto i pristalice Bregzita i pristalice EU prete da će glasati protiv predloga dogovora.

Reporteri bez granica osuđuju napad na Ljiljanu Smajlović

“Ne postoji razlog zbog kog bi Ljiljana Smajlović bila medijski napadana”, kaže za Radio Slobodna Evropa Paulina Ades-Mevel, direktorka kancelarije za Balkan organizacije Reporteri bez granica.

“Ljiljana Smajlović je bila višegodišnja urednica u listu Politika. Ona se nedavno glasno pobunila povodom problematične naslovne stranice nedeljnika Ilustrovana politika sa veoma dobrim argumentima. Bez obzira na političku konotaciju, verujemo da treba da je podržimo kao profesionalnog novinara”, izjavila je Ades-Mevel.

“Ilustrovana politika” je u broju od utorka na pet stranica objavila tekst o Ljiljani Smajlović pod naslovom “Antiratni profiter”.

Udruženje novinara Srbije (UNS) osudilo je tvrdnju iznetu u tom tekstu da je zahvaljujući uticaju Ljljane Smajlović na američki list “Vašington post” bombardovanje Srbije 1999. godine trajalo mnogo duže nego što je planirano.

Članak koji je ispunjen uvredama na račun ove novinarke, potpisuje novinar, upamćen kao jedan od urednika “Politike” tokom devedesetih godina, u vreme kada je taj list podržavao politiku Slobodana Miloševića, Goran Kozić.

Napad na Smajlović je osudila i Komisija za istraživanje ubistava novinara, odakle su apelovali na Ministarstvo unutršanjih poslova Srbije "da svi prozvani u talasu napada na medije i novinare koje je targetirala Ilustrovana politika" budu na pravi način bezbednosno zaštićeni, ukoliko se proceni da bi njihova bezbednost mogla da bude ugrožena.

U saopštenju se dodaje da je Ljiljana Smajlović članica i jedan od inicijatora osnivanja Komisije za istraživanje ubistava novinara, koja je osnovana upravo zbog toga što petnaestak godina posle ubistva vlanika lista Dnevni telegraf, Slavka Ćuruvije nije bilo razrešeno ko ga je ubio.

"Umesto da se insistira na utvrđivanju šta se zaista dogodilo, i ko su ubice Slavka Ćuruvije, optužnica protiv Slavka proširuje se i na Ljiljanu Smajlović, opasnim lažnim optužbama i argumenima koji su predstavljali opravdavanje za hajku na Ćuruviju, sada samo proširenu optužbama da bi bombardovanje odmah stalo samo da kongresmen Smit (Kristofer, nekada nadležen za pitanja evropske bezbednosti u američkom kongresu prim.aut.) nije rekao da 'Miloševićev režim ubija novinare', što je preneo Vašington post", kaže se u saopštenju.

Podsetimo, na naslovnoj stranici “Ilustrovane politike” pre dve semice objavljen je natpis "Psi su pušteni", koji prati fotografija psa iskeženih zuba, te naslovnim stranama nekoliko kritički nastrojenih srpskih medija. Ovakav potez lista, jednog od izdanja Polika AD, osudila su sva medijska udruženja.

Uređivački potez “Ilustrovane politike” je javno kritikovala i Ljiljana Smajlović, koja je predsednica Suda časti UNS-a.

“Iako je reč o kontroverznom novinaru ne postoji razlog zbog kog bi ona bila napadana. Veoma je važno da se shvati da Reporteri bez granica brane i podržavaju sve novinare koji se suočavaju sa takvom vrstom problema bez obzira na to gde se oni nalaze, sve dok se ponasaju u skladu sa svojom profesijom i etikom koja se od novinara očekuje”, kaže Ades-Mevel.

Hamas: Ostavka Libermana pobeda za Gazu

Islamski ekstremisitički Hamas ocenio je da je ostavka ministra odbrane Izraela Avigdora Libermana, posle dva dana žestokih sukoba s izraelskom vojskom, "politička pobeda za Gazu".

Portparol Hamasa Sami Abu Zuhri izjavio je da je današnja Libermanova ostavka označila "priznanje poraza i neuspeha u suprotstavljanju palestinskom otporu".

Čvrst stav Gaze prouzrokovao je politički šok u Izraelu, ocenio je on.

Liberman je rekao da podnosi ostavku u znak protesta zbog prekida vatre postignutog s ekstremistima u Gazi.

On je zagovarao odlučniji udar na Hamas u odgovoru na najžešći talas raketiranja juga Izraela od rata protiv ove militantne grupacije 2014. godine, koji je trajao 50 dana.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG