Zakonska pravila po kojima se kažnjava učešće u ratovim u inostranstvu, a koja je Skupština Srbije usvojila oktobra 2014. godina, njih ne zanimaju. Kako u razgovoru za RSE kaže Bratislav Živković, koji se predstavlja kao komandant zvanično neregistrovanog "Četničkog pokreta", ako bude trebalo on i njegovi saborci ponovo će otići u Ukrajinu kako bi dali doprinos, tako se izražava, odbrani ruskih i srpskih nacionalni interesa. Što je za njih isto.
Živković se obratio Radiju Slobodna Evropa nakon što smo emitovali skajp razgovor osnivača neregistrovane organizacije "Srpski vukovi" Aleksandra Sinđelića sa Vencislavom Bujićem, srpski politologa i direktor Fondacije SEAS. U tom razgovoru Sinđelić više puta pominje i samog Živkovića.
Dok javnost iščekuje da sazna šta će Sinđelić reći nadležnima u svojstvu zaštićenog svedoka, što mu je odobreno u slučaju pokrenutom zbog navodnog pokušaja državnog udara u Crnoj Gori, Živković tvrdi da Sinđelić uopšte nije bio na listi za odlazak u Ukrajinu. Nije ispunjavao razlog koji proizlazi iz ekstremnog desničarskog stava takozvanog "Četničkog pokreta".
"Lično sam ga poznavao. Jedno godinu dana pre našeg odlaska na Krim on je pokušao da se uključi u rad našeg pokreta. Međutim, našom proverom njegove istorije shvatili smo da je to čovek niskih moralnih vrednosti, da nije pre svega čist Srbin", navodi Živković.
Nacionalno poreklo po logici "Četničkog pokreta" važan je kriterijum za učlanjenje. Ko Srbin nije, tu ne može ući.
"Trenutno smo na takvom nivou pošto još ne živimo u slobodnoj Srbiji, a kasnije ćemo videti", dodaje on.
Živković navodi da je njegov ukrajinski odred brojao 15 doborovljaca iz Srbije koji su do Luganska u Ukrajini dospeli preko Rusije sa običnim turističkim vizama u rukama.
Prema njegovim rečima, prvi susret sa nadležnima u Rusiji su imali prilikom povratka u Srbiju kada su nadležni uočili da su u toj zemlji proveli dva meseca, a ne samo mesec dana na koliko su im važile vize.
"Tu je počelo ispitivanje, gde smo bili, zašto smo bili... Zaustavili su nas pripadnici njihovih bezbednosnih službi. Mislim FSB – Federalna bezbednosna služba. Mi nismo ništa krili", priča.
Bez problema, nastavili su put ka Srbiji. Međutim, barem kako proizlazi iz priče Bratislava Živkovića, nesvršenog studenta Mašinskog fakulteta u Beogradu, on jeste primećen i nagrađen od Ministarstva odbrane Rusije i ranije. U Srbiju se vratio sa četiri ordena iz Ukrajine, od čega mu je jedan upravo dodelilo to Ministarstvo.
"Kao komandir odreda 'Sveti knez Lazar' dobio sam od Ministarstva odbrane Rusije medalju za povratak Krima. Posle završenog referenduma nagrađeni su svi ljudi koji su bili uticajniji i viđeniji i koji su doprineli povratku Krima matici Rusiji", ističe Živković.
To, međutim ne znači, tvrdi sagovornik RSE, da su on i njegovi sledbenici bili plaćeni od države Rusije. Kaže da su imali kontakte jedino sa pripadnicima kozačkog pokreta.
"Mi smo od ranije sa kozacima imamo kontakte. Bili smo direktno pod komandom predsednika 'Luganske Narodne Republike' Igora Plotnickog", reči su Živkovića.
Iz budžeta ove samoproglašene oblasti, koja je politički podržana od Moskve, dobrovoljci iz Srbije dobijali su mesečna primanja u iznosu od oko 150 do 200 evra na mesečnom nivou.
"To je normalno i naši ljudi su dobijali dnevnice na Kosovu i Metohiji", priseća se Živković.
Prema njegovim rečima, bili su naoružani takođe od teritorijalne odbrane samoproglašene oblasti i kozačkih jedinica. Sa kozacima su povezani još od vremena ratova u bivšoj Jugoslaviji, a danas dele iste stavove.
"Kozaci smatraju kozačkom zemljom sve od Odese do Sibira, do Japana", kaže.
Inače, pre Ukrajine "Četnički pokret", tvrdi Živković, bio je angažovan na severu Kosova.
Tamo su proveli tri meseca tokom 2011. godine u šumama opštine Zubin Potok.
U vreme kada su Srbi sa severa Kosova balvan blokadama na putevima pokušavali da spreče integraciju četiri opštine većinski naseljene srpskim stanovništvom u državu Kosovu, Živkovićevi četnici bili su u sporu sa Bratislavom Dikićem. Reč je o bivšem komandantu srpske Žandarmerije, danas jednom od pritvorenih u akciji u Crnoj Gori.
Smatraju ga odgovornim za uništavanje alternativnih putnih pravaca između Srbije i Kosova kojima su građani prelazili sa jedne na drugu stranu odbijajući da koriste zvanične prelaze Jarinje i Brnjak.
Zvanični Beograd nikada nije dao objašnjenje Dikićevog prisustva na Kosovu tokom 2011. godine. Stoga i Živkovićeve tvrdnje moraju biti uzete sa rezervom.
Koliko ih danas demotivišu iskustva koja su imali po povratku iz Rusije u Srbiju gde je u međuvremenu prisustvo na ino ratištima postalo krivično delo?
Zoran Andrejić, po struci električar, koji se predstavlja kao Živkovićev zamenik na čelu "Četničkog pokreta" i čija zaduženja su bila da vodi evidenciju o dobrovoljcima, kaže:
"Svi su bili zadržani najmanje četiri do deset sati na aerodromu od naših službi bezbednosti. Prema mojim saznanjima i posle toga su morali na informativne razgovore. Davali su izjave kako su otišli, zbog čega su otišli, ko im je kupio karte."
Bratislav Živković kaže da ga novi zakon ne zanima, te da je spreman da opet ide u Ukrajinu.
Podsećamo, Radiju Slobodna Evropa je u Višem tužilaštvu u Beogradu potvrđeno da su se pred sudom zbog učešća u ratu u Ukrajini našle 24 osobe. Sa Tužilaštvom je većina sklopila saporazum o priznanju krivice, dok su na zatvorske kazne osuđena trojica njih.
Kako nam je rečeno, među njima nisu dobrovoljci iz "Četničkog pokreta".
Facebook Forum