U Srbiju u četvrtak stiže ruska vojska na druge po redu multinacionalne vežbe "Slovensko bratstvo 2016". Istovremeno, u susednoj Crnoj Gori su u toku vojne vežbe upravljanja posledicama vanrednih situacija sa NATO-om. Iako ranije planirane, paralelne vežbe održavaju se u trenutku napetosti između Rusije i Zapada.
Nakon „Bratstva avijatičara Rusije i Srbije - BARS 2016", od 3. do 9. novembra na aerodromima i poligonima Vojske Srbije ponovo će zajedno vežbati, ovoga puta 212 pripadnika Vazdušno-desantne vojske Oružanih snaga Rusije i 450 pripadnika Vojske Srbije, uz 56 vojnika Oružanih snaga Belorusije.
„Osnovni cilj vežbe je unapređenje operativnih sposobnosti za rešavanje različitih taktičkih i vatrenih zadataka za izvođenje protivterorističke operacije u jednoj multinacionalnoj sredini. Vežba će biti realizovana na više različitih lokacija u Srbiji“, kaže portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić.
Vežba je, dodaje, nastavak saradnje između Vazdušno-desantnih jedinica oružanih snaga Ruske Federacije i Specijalne brigade Vojske Srbije započete izvođenjem vežbe "Srem 2014", a godinu dana kasnije na poligonu u blizini Novorosijska u Rusiji održana je vežba „Slovensko bratsvo 2015“.
Dve države intenzivirale su saradnju u trenutku zategnutih odnosa između zapadnih zemalja i SAD sa jedne i Rusije sa druge strane, zbog situacije u ratom razorenoj Siriji.
„Amerika i Rusija vode političku borbu, to nije sporno. To ne bi trebalo nas da se tiče“, kaže šef diplomatije Srbije Ivica Dačić.
Na pitanje kako će još jedna vojna vežba sa Rusijom uticati na opredeljenje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, odgovara u oštrom tonu, te ponavlja da je saradnja sa Moskvom daleko manjeg obima od vojne saradnje sa NATO savezom.
„Mi imamo dve vežbe sa Rusijom godišnje, a 20 ili 30 sa NATO i ostalima. I smetaju im i te dve. Pa dajte, najbolje onda da ukinemo i te dve. Ljudi, mi nismo članovi NATO-a, kakve mi veze imamo sa njima? Mi ćemo da pravimo vojne vežbe i da sarađujemo s kim god hoćemo. Ovo je naša zemlja i naše interese ćemo da branimo. Srbija je samostalna, nezavisna država i mi smo vojno neutralni i samovoljno i samosvesno odlučujemo s kim ćemo imati vojne vežbe", rekao je Dačić.
Ove vežbe podudaraju se sa aktivnostima koje sprovode NATO snage u susednoj Crnoj Gori. Od ponedeljka treniraju u petodnevnom programu koji simulira reagovanje u poplavljenim područjima i načine odgovora na napade hemijskim oružjem. U vežbi učestvuju spasilački timovi iz 32 države članice NATO-a i partnerskih zemalja, sedam država članica NATO-a i deset partnerskih država, među kojima, kako je saopšteno iz Direktorata za vanredne situacije Crne Gore, i Srbija (kao potpisnica NATO programa „Partnerstvo za mir“).
„Ovakve vežbe omogućavaju saveznicima, partnerima da sarađuju i da uče jedni od drugih. Takođe pokazuju koliko je snažna evroatlanska veza, koliko ona postoji kao nešto što povezuje ljude, učvršćuje njihovu solidarnost i posvećenost, i ta veza upravo počiva na tim vrednostima“, rekao je zamenik pomoćnika generalnog sekretatara NATO-a za operacije Džon Mance.
Za razliku od Srbije, u kojoj se učešću u ovim vežbama ne pridaje pažnja u javnosti, Crna Gora je, uprkos pritiscima iz Kremlja, usmerena ka atlanskim intergacijama, pa direktor Direktorata za vanredne situacije Mirsad Mulić ukazuje i na njihov politički značaj.
„Ova vežba se održava u vreme kada smo na korak od punopravnog članstva u NATO-u. Njenim održavanjem želimo još jednom da dokažemo da smo spremni da izgrađujemo i ispunjavamo visoke standarde koje nam nameće članstvo u Alijansi kada je oblast zaštite i spašavanja u pitanju“, navodi Mulić.
Srbija se i u vanrednim situacijama, barem javno, više okrenula ka Rusiji. Zvanično u tom cilju osnovan, „Rusko-srpski humanitarni centar“ u Nišu i danas je predmet polemika da li je posredi namera Moskve da se vojno infiltrira na Balkan, u zemlji praktično okruženoj članicama NATO-a.
Ipak, Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku potvrđuje poruke zvaničnika da je Srbija do sada imala manji broj vojnih vežbi sa Rusijom nego sa zemljama članicama Alijanse.
„Ono što je javno dostupno ukazuje da je Srbija tokom 2015. i 2016. godine imala 11 vežbi sa NATO državama članicama, a ovo bi trebalo da bude treća vežba sa Rusijom. I to mnogo govori o spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije, posebno kada je reč o daljem procesu usklađivanja vojske sa standardima NATO-a“, kaže ona.
Zapadni mediji, međutim, primećuju da Srbija nikada sa snagama NATO-a na svom tlu nije održala vežbu takvih razmera kao sa Rusijom.
„Meni je veći problem u tome kako su nazvali tu vežbu – Slovensko bratstvo. Mislim da to više šalje političku poruku kako se mi svrstavamo u jedan klub“, navodi Maja Bjeloš.
Čini se da Beograd, osim u spoljnoj, na ovaj način balansira i u unutrašnjoj politici. U biračkom telu, većinski opredeljenom protiv saradnje sa NATO-om zbog intervencije 1999. godine, pominjanje zajedničkih vojnih vežbi ne bi donelo političke poene. Saradnja sa Rusijom pak na veći deo javnosti deluje suprotno.
„Ne daj Bože da Srbija bira između Rusije i Evropske unije. Pa vi znate da će Srbi uvek da izaberu Rusiju, a to nije dobro. Nije dobro zato što...ne treba da dođemo u situaciju da biramo", kaže ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
U nastavku poručuje da će Beograd ispunjavati svoje obaveze na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, te postepeno prilagođavatispoljnu politiku, politici Unije. Još se nada da će, do momenta kada Beograd bude pred vratima Brisela, „Rusija i EU rešiti probleme“.
Vojne vežbe i NATO-a u Crnoj Gori i Rusije u Srbiji, zakazuju se i planiraju ranije, na godišnjem nivou. Ipak, zbog napetosti između Zapada i Moskve, neizbežno je tumačenje njihovog trenutnog angažama na Balkanu u kontekstu tog rivaliteta. Pa makar govorili samo o utisku koji na javnost ostavljaju.
Facebook Forum