Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks izrazio je danas zabrinutost zbog činjenice sa Srbija nije omogućila efikasnu isplatu odštete svim žrtvama rata.
Muižnieks je u pismu upućenom ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandru Vulinu zatražio više informacija o isplati odštete žrtvama ratnih zločina, navodeći da je to pitanje od izuzetnog značaja za postizanje socijalne kohezije i pomirenja u regionu.
Komesar za ljudska prava bavio se tim pitanjem u svom uzveštaju o Srbiji 2015. godine. On je tada skrenuo pažnju vlastima u Srbiji na nedostatke u nacrtu zakona koji reguliše prava boraca i civilnih žrtava rata.
"U izveštaju sam skrenuo pažnju na činjenicu da mnoge žrtve ratnih zločina počinjenih u ratovima 1990-ih godina i dalje nemaju adekvatan pristup isplati odštete.
U pismu se primećuje da nacrt zakona o pravima veterana, ratnih vojnih invalida, civilnih invalida i njihovih porodica iz 2014. godine nije adekvatno regulisao pitanje ratne odšete.
"Iako je nacrt zakona značajno unapredio pravni status veterana i njihovih porodica, potpuno je izostavio neke kategorije žrtava rata (oko 15.000 ljudi) kao što su porodice nestalih osoba, žrtve seksualnog nasilja u ratu i žrtve akcija srpskih oružanih snaga", navodi Muižnieks.
Prema njegovim rečima, postoje informacije da značajne ekspertize organizacija civilnog društva, koje se godinama bave tim pitanjem, nisu u potpunosti uzete u obzir u donošenju pravne regulative.
"Prema mojim informacijama, novi nacrt zakona još nije ušao u skupštinsku proceduru. Voleo bih više informacija od srpskih vlasti o tome šta se dešava sa nacrtom zakona i eventualnom proširenju njegovog okvira kako bi se svim žrtvama rata omogućila pravična odšteta, u skladu sa medjunarodnim standardima", dodaje se u pismu.
