Autor: Bekim Bislimi, priredila Amra Zejneli
Od početka devedesetih, kada je tadašnji episkop, kasnije srpski patrijarh Pavle došao na ideju za izgradnju crkve Hrista Spasa u Prištini, kosovski Albanci su na taj objekat gledali kao na politički problem.
Poslednjih godina, oko ovog objekta se vodi sudski spor između Srpske pravoslavne crkve i Univerziteta Prištine. To je zato što se ova crkva izgradila na zemljištu koje univerzitet smatra da je pod njegovim korišćenjem već unazad 50 godina.
Ovaj objekat je počeo da se gradi u deceniji kada su institucije bile pod vlašću nasilnog režima Slobodana Miloševića, optuženog u Hagu za ratne zločine i zločine protiv čovečanstva, uključujući i one na Kosovu.
Kako na ovaj objekat gledaju stručnjaci urbanizma, predstavnici SPC i zvaničnici lokalnog i centralnog nivoa na Kosovu?
Ferdane Lončari, arhitekta i koordinatorka Centra za jednake mogućnosti na Univerzitetu Prištine, kaže da je tokom poslednje decenije prošlog veka, srpski režim na Kosovu gradio mnoge objekte kako bi „zapečatio“ pripadnost srpskog naroda na Kosovu. Jedan takav primer je i ova crkva na zemljištu Univerziteta u Prištini.
„Na zemljištu Univerziteta Prištine nalazi se sveti objekat koji je izgrađen u vreme kada su iz kosovskih institucija bili suspendovani ljudi koji su ranije radili u njima. Nasilnim merama. To je bio period kada su nas otpustili s posla, i kada je odlučeno da se izgradi ne samo ova crkva, već mnoge druge. Dakle, govorimo o vlašću pod kojom smo živeli. Ta crkva jeste sveta, ali to je objekat koji je zapečatio urbicid na Kosovu. Svi smatraju da je objekat politički građen, jer se zna u čije je vreme izgrađen i kakav je cilj imao“, kazala je ona.
Ali, predstavnik Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, iguman Sava Janjić, ne slaže se da je izgradnja crkve nosila političku poruku.
„Mi se ne slažemo sa tom kvalifikacijom. Mi smatramo da to nije politička crkva. Naš stav jeste, i mi smo više puta ponovili, da imamo sve dokumente, da je crkva izgrađena legalno, da to nije Miloševićeva crkva, da to on nije gradio. Štaviše, on je lično bio protiv gradnje te crkve. Crkva je građena na inicijativu tadašnjeg episkopa. Pokojni patrijarh Pavle je započeo gradnju. Početa je zato što je u Prištini tada živelo oko 40 hiljada Srba i prema tome, gradu je trebala veća crkva“, kazao je on.
Sava Janjić dodaje da se za izgradnju ove crkve, SPC obratila tadašnjim postojećim institucijama, da se oko godinu ipo dana prikupljala potrebna dokumentacija za njenu izgradnju, i da je u decembru 1992. postavljen kamen-temeljac. Kasnije, početkom 1999. crkva je izgrađena do oblika kojeg ima danas.
„Crkva je napravila zahtev tadašnjim institucijama. Nismo mogli da pišemo ne znam kojim drugim institucijama. Obratili smo se onima koji su trenutno bili na vlasti. I prema tadašnjim zakonima, dobili smo dozvole i uslove za gradnju, i to je urađeno. Naravno, to je bilo jedno teško vreme koje ljudi ne doživljavaju pozitivno, ali ne mora to da se vezuje sa crkvom“, kazao je on.
Čije je pravo svojine
Ali, arhitekta Lončari, izražava uverenje da je izgradnja pravoslavne crkve mogla da se uradi negde drugo u Prištini. Samom činjenicom da je izgrađena na zemlji univerziteta, šalje političku poruku.
Lončari je 2000. radila u opštinskom Direktorijatu za urbanizam u Prištini, a njen zadatak je bio izrada mreže škola, ambulanta i ostalih objekata javnog karaktera.
Po njenim rečima, tadašnja UNMIK administracija na Kosovu, na čijem je čelu jedno vreme bio Bernard Kušner, definisala je dve vrste zakona: diskriminativne, koji su uspostavljeni u vreme režima Miloševića i koji su bili isključeni iz upotrebe, i oni drugi zakoni koji su stupili na snagu.
Majkl Daksner, jedan od rukovodioca Odeljenja za obrazovanje i nauku je tada zatražio da se „oslobodi prostor univerziteta od objekta koji tu ne pripadaju“.
Ali, to se nije desilo, kaže ona.
Lončari je potom 2012. bila savetnica za univerzitetsko prostorno planiranje rektoru Muj Rugovi. Kako ističe, jedan zvaničnik OSCE misije preneo joj je da Srpska pravoslavna crkva želi da razgovara sa Univerzitetom Prištine o nastavku izgradnje crkve Hrista Spasa, pošto se Vlada Kosova složila da „prostor na kojem je ona izgrađena pripada SPC“.
To je i bio razlog zašto je ona odmah zatražila sastanak sa ministrom pravde, Hajredinom Kućijem.
„Pitali smo ga da li je legitiman zahtev Crkve da se izgradnja nastavi, pod izgovorom da su ’oni vlasnici’. Odgovorio je bio ’da’. On je potvrdio ono u šta smo mi sumnjali da je istina. Nakon takvog odgovora, više nismo postavili druga pitanja. Univerzitet Prištine nije mogao da dopusti druga iznenađenja i onda smo prikupili dosije, angažovali advokata i pitanje crkve je sada na sudu“, kazala je ona.
I pored brojnih pokušaja RSE, bilo je nemoguće doći do izjave ministra pravde.
Ali, ministar za prostorno planiranje, Ferid Agani, negirao je da je Vlada Kosova u prošlom mandatu dala pravo svojine SPC.
„Ne, to nije istina. Ne, ne...nije tačno, i nema nikakvih činjenica za tako nešto“, kazao je Agani.
U svakom slučaju, ovo pitanje se nalazi na sudu od 2012. godine.
Iguman Sava Janjić kaže da je upoznat sa time da je pitanje crkve sada pretvoren u sudski spor, i dodaje da je sva dokumentacija o ovom projektu predata OSCE-u i EU.
Po njemu, Crkva poseduje dokumentaciju da se Univerzitet 1990. složio sa izgradnjom crkve. Za to postoji i odluka opštinskih vlasti u Prištini iz 1990.
„Da, to je odluka o izmeni i dopuni Odluke o urbanističkom planu univerzitetskog centra u Prištini, gde će se graditi objekt sabornog hrama sa pratećim objektom i infrastrukturom. Dokument je od 26. Septembra, 1990. godine, i potpisao ga je Hamdi Vranići, Izvršno veće Skupštine opštine Priština. Dakle, to je prvi dokument koji imamo“, kazao je Janjić.
RSE međutim nije imao uvid u taj dokument, zato što iguman Janjić nije bio ovlašten da odluku podeli s redakcijom.
On naglašava i da je 1991. godine Srpskoj pravoslavnoj crkvi data odluka za izgradnju i odluka za registraciju u katastar. Sve te odluke koje potvrđuju zakonitost za izgradnjju i pitanje svojine mogu se predati opštini, kaže on, ali ne objašnjava zašto se to do sada nije desilo.
Crkvu ne treba rušiti
S druge strane, Opština Prištine je prethodno zatražila od SPC da opštini preda dokumente koji dokazuju zakonitost izgradnje ovog objekta, radi njegove legalizacije.
Predsednik opštine, Špend Ahmeti, izjavio je da je upoznat da se oko ovog pitanja sada vodi spor na sudu između Univerziteta i SPC. On kaže da je situacija oko ovog pitanja jasna.
„Ukoliko je to izgradnja bez dozvole, a mi nemamo ikakvu dokumentaciju, onda taj objekat treba da aplicira za legalizaciju. Ukoliko imaju dozvolu, onda trebaju da je predaju opštini kako bi se to proverilo i onda će sve biti u redu“, kazao je on.
„Međutim, SPC je do sada oklevala da dokumentaciju preda opštini, jer s jedne strane nisu hteli da prihvate proces legaliacije, jer bi to značilo da oni priznaju da objekat nema dozvolu. Mislim da je ovo malo osetljivo, političko pitanje koje treba s oprezom da se tretira. U svakom slučaju, mi ne možemo da zauzmemo političku poziciju osim da sprovodimo zakon koji je trenutno na snazi“, kazao je Ahmeti.
Kakva je sudbina crkve?
Ministar za prostorno planiranje, Ferid Agani, kaže da su institucije dužne da deluju na osnovu odluke koju donese sud.
„Sve strane su dužne da poštuju konačne odluke sudova u vezi ovog pitanja. Ja zajedno sa Samuelom Žbogarom (specijalni predstavnik EU) predsedavam Savetom za nadgledanje i sprovođenje, na osnovu odgovarajućeg zakona, a koji se bavi ovim pitanjem. Na sastanku saveta je odlučeno da se sačeka odluka suda, i delovaće se na osnovu presude“, kazao je Agani.
On dodaje da raspolaže informacijama da je sudski proces razmatranja ovog pitanja počeo.
U svakom slučaju, iguman Janjić, ali i arhitekta Lončari, složili su se po jednom pitanju, iako sa različitih stanovišta, da crkva ne treba da se ruši, bez obzira na sudsku presudu.
Janjić kaže da do toga ne bi trebalo da dođe zato što se radi o hramu, i to bi poslalo dobru poruku svetu o Kosovu, dok Lončari smatra da crkva treba da ostane tu kao „simbol“ koji će nove generacije podsetiti na, kako je rekla, urbicid jednog režima i na sve ono kroz šta je Kosovo prošlo kroz istoriju.
