U svetu hronično gladuje više od 800 miliona ljudi odnosno 11 odsto svetske populacije, rečeno je drugoj međunarodnoj konferenciji o ishrani, koja je počela u Rimu, a kojoj prisustvuju lideri vlada, naučnici, nutricionisti, poljoprivrednici i predstavnici građanskog društva i privatnih preduzeća.
Kako su naveli u zajedničkom saopštenju generalni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu Hose Grasijana da Silva i generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Čan, stvaranje zdravih i održivih sistema prehrane predstavlja ključan korak za prevazilaženje neuhranjenosti u svim njenim oblicima od gladovanja do gojaznosti.
"Neuhranjenost predstavlja osnovni uzrok za gotovo polovinu smrtnosti među decom. Četvrtina žive dece su zakržljala zbog neadekvatne ishrane, a nedostatak mikro hranjivih vrednosti u hrani koja ne sadrži dovoljno vitamina i minerala, takođe poznata pod nazivom 'skrivena glad', utiče na dve milijarde ljudi", navodi se u saopštenju.
Međutim, u porastu je i drugi zabrinjavajući oblik neuhranjenosti, gojaznost.
"Više od 500 miliona odraslih su gojazni zbog toga što njihova hrana sadrži suviše masti, šećera i soli. Ovakva ishrana izlaže ljude većem riziku od nezaraznih bolesti, kao što su bolest srca, moždani udar, dijabetes i rak, koji predstavljaju glavne uzroke smrtnosti u svetu. Loša ishrana i fizička neaktivnost su zaslužne za 10 odsto globalnog tereta oboljenja", ističe se u saopštenju.
Troškovi svih oblika neuhranjenosti se procenjuju na između četiri i pet odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, dodaje se u saopštenju.
