Siromaštvo na Kosovu bilo bi još veće da nema doznaka koje kosovski emigranti svakog meseca šalju svojim porodicama na Kosovu. Njihova vrednost godišnje dostiže i do 600 miliona eura, ali one uglavnom služe za osnovne potrepštine i preživljavanje.
Porodica Hateme Musić iz Istoka kod Peći, samo je jedna od mnogobrojnih koja preživljava od novčane pomoći svojih sinova.
“Deca su mi vani, dva sina i ćerka u Belgiji, još jedan sin u Americi. Jedan sin mi je ovde, na Kosovu, ali on ne radi. Mesečno primam 300 eura, od svakog sina po 100. To mi je samo za prehranu, sve ostalo je skupo. Plati struju, plati televizor, i još po nešto…i šta mi ostaje…”, kaže ona.
Novac koji kosovski emigranti šalju svojim porodicama na Kosovu od velikog je značaja za njihovo preživljavanje.
Na osnovu podataka Centralne banke Kosova, iznos poslatih doznaka na godišnjem nivou procenjuje se da je oko 600 miliona eura. Veruje se i da doznake čine 18 posto bruto nacionalnog proizvoda.
Sokol Havolli, zamenik direktora Odeljenja za finansijsku stabilnost u Centralnoj banci Kosova, kaže da su doznake ove godine zabeležile i porast u poređenju sa prošlom godinom.
U drugom kvartalu ove godine, doznake emigranata iznosile su 291 milion eura, a prošle godine u isto vreme, 272 miliona.
Na osnovu analiza Centralne banke, ovaj trend doznaka će se nastaviti i u narednih pet godina.
„Doznake su trenutno u porastu i ne očekuje se da će njihov iznos pasti tokom predstojećih godina. Očekujemo stabilnosti ili čak i nagli porast“, kaže Havolli.
Podaci govore da 43 posto građana Kosova imaju nekog iz uže porodice ko živi vani, a 22 posto prima doznake.
Ova sredstva se uglavnom troše na dnevnoj potrošnji, kaže Havolli.
„Doznake se šalju kako bi se finansirala potrošnja domaćinstava i uglavnom se šalju u manjem iznosu svakog meseca. Ukoliko jedan emigrant posalje 200 ili 300 eura svojoj porodici, teško da se ta sredstva mogu upotrebiti za nešto drugo“, kazao je on.
Stručnjak ekonomskih pitanja, Ibrahim Rexhepi, navodi da su doznake koje su slali kosovski emigranti ublažile siromaštvo na Kosovu jer u suprotnom, porodice ne bi mogle da priušte sebi osnovne potrepštine.
„Doznake su glavna podrška porodicama, i jedan od razloga zašto siromaštvo nije još više rasprostranjeno. Mnogo pokazatelja govori da se s doznakama finansiraju elementarne potrebe, da su trošene za preživljavanje porodica“, navodi Rexhepi.
On je, međutim, izrazio zabrinutost što se ni 10 posto od ovih finansijskih sredstava ne investira u mala ili srednja preduzeća.
Inače, na osnovu podataka kosovske Agencije za statistiku, preko 700 hiljada građana Kosova živi u različitim državama sveta.
Inače, na Kosovu 35 hiljada porodica sa 182 hiljade članova živi u ekstremnom siromaštvu i prima socijalnu pomoć od 40 do 80 eura mesečno. Na osnovu podataka Svetske banke, u siromaštvu živi 29,7 posto građana, a u ekstremnom siromaštvu 10 posto.
