Realizacija projekata koje su regionalni lideri stavili na sto berlinske konferencije je dosta realna, samo treba biti oprezan sa očekivanjima u smislu vremena jer radi se o velikim infrastrukturnim projektima, kaže za RSE beogradski profesor ekonomije Mihailo Crnobrnja.
„Pogledajte samo šta se dešava sa našim Koridorom 10 - gnjavi se, gnjavi, gnjavi... Nešto slično može da se desi i sa ovim inicijativama prema Crnoj Gori, Albaniji, BIH i Kosovu. Taj ceo paket je sasvim sigurno jako dobro osmišljen, ali mislim da neće baš biti lake i brze realizacije“, objašnjava Crnobrnja.
RSE: Da li Vam to što je stavljeno na berlinski sto liči kao spisak lepih želja ili kao projekti koje će u neko dogledno vreme dobiti i podršku Zapada?
Crnobrnja: Nije to šarena laža, mislim da se radi o ozbiljnom nastojanju da se region bolje poveže infrastrukturno i ekonomski i politički, naoročito ovo poslednje. Mislim da je najveći benefit berlinskog sastanka ne toliko ekonomski koliko činjenica da Nemačka i EU signaliziraju da Balkan nije skrajnut.
RSE: S obzirom da Vi imate diplomatsko iskustvo i to u Briselu, da li mislite da je bilo reči o nečemu iza zatvorenih vrata a to su vruće teme, kao što je šta se događa u BIH ili pozicija Srbije i celog regiona kad je u pitanju urkajinska kriza?
Crnobrnja: Moje je mišljenje da toga nije bilo, da nisu želeli da taj prvi susret opterećuju previše.
RSE: Čini mi se veoma značajnim sa političkog stanovošta, na kojem i Vi insistirate, uključivanje Prištine koja je na predlog Beograda deo dva projekta?
Crnobrnja: Jeste, potpuno ste u pravu. To je korak u pravcu daljeg poboljšanja saradnje između Prištine i Beograda.
RSE: Kad se vrate balkanski lideri kući šta očekujete dalje? Da li će ta drugačija atmosfera u regionu vrlo brzo biti vidljiva?
Crnobrnja: Mislim da će biti napretka ali neće biti linearnog nastavka. Ne treba očekivati da će za godinu dana ovde da bude mala mikro EU.