Evropski izbori biće održani od 22. do 25. maja u 28 zemalja članica Evropske unije na kojima se bira 751 poslanik s petogodišnjim mandatom.
Izbori u Velikoj Britaniji i Holandiji biće održani 22. maja, 23. maja u Irskoj i Češkoj, 24. maja u Letoniji i Slovačkoj, a 25. maja u ostalim članicama Evropske unije. Nijedan rezultat glasanja neće moći da zvanično bude objavljen prije nego što bude zatvoreno i posljednje glasačko mjesto.
Broj poslanika iz svake od zemalja članica određuje se po broju stanovnika - od 96 koliko ih ima Njemačka, pa do po šest poslanika koliko imaju male evropske zemlje poput Luksemburga, Malte i Kipra. Izbori za Evropski parlament su jedini izbori koji se od 1979. godine održavaju na nivou EU i na njih se može kandidovati svaki građanin Unije bez obzira na zemlju porijekla.
Svaki građanin EU može da glasa i u nekoj drugoj zemlji pod uslovom da u njoj ima boravište i da je upisan u birački spisak. Odziv na izborima je stalno u padu, pa je tako 1979. godine bio 63 odsto da bi 20 godina kasnije pao na 43 odsto.
Evroposlanici nisu grupisani po nacionalnoj, već po stranačkoj pripadnosti. U EP tako postoji sedam političkih grupa - grupa Evropske narodne partije (EPP), socijalisti, liberali, ekolozi, radikalna ljevica, konzervativci i evroskeptici.
Ekstremna desnica nastoji da formira osmu političku grupu u EP oko francuskog Nacionalnog fronta i holandske Narodne partije. Nakon izbora biraju se lideri četiri glavne evropske institucije počev od predsjednika Evropske komisije.
Izbori u Velikoj Britaniji i Holandiji biće održani 22. maja, 23. maja u Irskoj i Češkoj, 24. maja u Letoniji i Slovačkoj, a 25. maja u ostalim članicama Evropske unije. Nijedan rezultat glasanja neće moći da zvanično bude objavljen prije nego što bude zatvoreno i posljednje glasačko mjesto.
Broj poslanika iz svake od zemalja članica određuje se po broju stanovnika - od 96 koliko ih ima Njemačka, pa do po šest poslanika koliko imaju male evropske zemlje poput Luksemburga, Malte i Kipra. Izbori za Evropski parlament su jedini izbori koji se od 1979. godine održavaju na nivou EU i na njih se može kandidovati svaki građanin Unije bez obzira na zemlju porijekla.
Svaki građanin EU može da glasa i u nekoj drugoj zemlji pod uslovom da u njoj ima boravište i da je upisan u birački spisak. Odziv na izborima je stalno u padu, pa je tako 1979. godine bio 63 odsto da bi 20 godina kasnije pao na 43 odsto.
Evroposlanici nisu grupisani po nacionalnoj, već po stranačkoj pripadnosti. U EP tako postoji sedam političkih grupa - grupa Evropske narodne partije (EPP), socijalisti, liberali, ekolozi, radikalna ljevica, konzervativci i evroskeptici.
Ekstremna desnica nastoji da formira osmu političku grupu u EP oko francuskog Nacionalnog fronta i holandske Narodne partije. Nakon izbora biraju se lideri četiri glavne evropske institucije počev od predsjednika Evropske komisije.
