U znak sećanja na logoraše, koji su pre 69 godina goloruki krenuli na proboj iz dobro čuvanog ustaškog logora Jasenovac, u nedelju će, kod spomenika "Cvet" biti održan komemorativni skup i odata počast stradalima i preživelima iz tog logora.
Komemoraciji će prisustvovati predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Hrvatskog sabora Josip Leko i hrvatski premijer Zoran Milanović.
”Jasenovački logor bio je najveći koncentracioni logor u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, ali i koncentraciioni logor s najviše žrtava”, navodi se u saopštenju Javne ustanove Spomen područja Jasenovac, prenela je agencija Hina.
Logor Jasenovac osnovan je u leto 1941. na mestu predratne industrijske zone nedaleko od mesta Jasenovac, a delovao je sve do 22. maja 1945. godine. Bio je to logor smrti, radni i sabirni logor.
Zatočenici jasenovačkog logora bili su Srbi, Romi i Jevreji zbog svoje etničke pripadnosti, kao i pripadnici drugih etničkih grupa koji su bili protivnici ustaške vlasti.
Poslednji zatočenici su 22. maja 1945. pokušali proboj iz logora, znajući da im je to jedina mogućnost da prežive. Proboj je preživeo svega 101 zatočenik.
Danas su od logorskih građevina ostali samo temelji, koji su sačuvani
pod zemljom, a njihove su lokacije prema hortikulturalnom rešenju Bogdana Bogdanovića obeležene humkama i udubljenjima u zemlji.
Komemoraciji će prisustvovati predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Hrvatskog sabora Josip Leko i hrvatski premijer Zoran Milanović.
”Jasenovački logor bio je najveći koncentracioni logor u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, ali i koncentraciioni logor s najviše žrtava”, navodi se u saopštenju Javne ustanove Spomen područja Jasenovac, prenela je agencija Hina.
Logor Jasenovac osnovan je u leto 1941. na mestu predratne industrijske zone nedaleko od mesta Jasenovac, a delovao je sve do 22. maja 1945. godine. Bio je to logor smrti, radni i sabirni logor.
Zatočenici jasenovačkog logora bili su Srbi, Romi i Jevreji zbog svoje etničke pripadnosti, kao i pripadnici drugih etničkih grupa koji su bili protivnici ustaške vlasti.
Poslednji zatočenici su 22. maja 1945. pokušali proboj iz logora, znajući da im je to jedina mogućnost da prežive. Proboj je preživeo svega 101 zatočenik.
Danas su od logorskih građevina ostali samo temelji, koji su sačuvani
pod zemljom, a njihove su lokacije prema hortikulturalnom rešenju Bogdana Bogdanovića obeležene humkama i udubljenjima u zemlji.
