Broj divljih deponija na teritoriji Beograda varira, a procenjuje sa da ih ima oko 300, rekao je pomoćnik gradskog sekretara u Sekretarijatu za zaštitu životne
sredine Filip Abramović.
Prema njegovim rečima, deponije se formiraju najviše zbog kriminalnog ponašanja pojedinih pravnih lica i nesavesnosti građana.
"Najveći problem u nastajanju tih deponija je nesavesno ponašanje naših sugrađana i kriminalno ponašanje nekih pravnih lica koja koriste određene lokacije da bi zaobišli plaćanje pravilnog zbrinjavanja i tretmana odpada", rekao je Abramović za agenciju Beta.
Abramović je upozorio da je trenutno veoma teško da se većina tog otpada reciklira jer veći deo predstavlja građevinski šut i komunalni odpad tako da bi mali procenat mogao da završi u nekoj ponovnoj upotrebi.
On je dodao da će to mozda biti moguće u skorijoj budućnosti, ali da će samo mali deo tog otpada biti upotrebljiv.
sredine Filip Abramović.
Prema njegovim rečima, deponije se formiraju najviše zbog kriminalnog ponašanja pojedinih pravnih lica i nesavesnosti građana.
"Najveći problem u nastajanju tih deponija je nesavesno ponašanje naših sugrađana i kriminalno ponašanje nekih pravnih lica koja koriste određene lokacije da bi zaobišli plaćanje pravilnog zbrinjavanja i tretmana odpada", rekao je Abramović za agenciju Beta.
Abramović je upozorio da je trenutno veoma teško da se većina tog otpada reciklira jer veći deo predstavlja građevinski šut i komunalni odpad tako da bi mali procenat mogao da završi u nekoj ponovnoj upotrebi.
On je dodao da će to mozda biti moguće u skorijoj budućnosti, ali da će samo mali deo tog otpada biti upotrebljiv.
