Američke vlasti pronašle su više od 400 stranica dnevnika koji je vodio jedan od vodećih nacističkih ideologa Alfred Rozenberg, pogubljen nakon Nirnberškog procesa.
Kako prenosi Rojters, dnevnik nudi novi uvid na odnose koji su postojali u vrhu nacističke vlasti, kao i planovima za uništenje Jevreja i drugih istočnoevropskih naroda.
Svi detalji pronađenog dnevnika biće saopšteni na ovonedeljnoj konferenciji za novinare u Delaveru, na kojoj će govoriti predstavnici američkog Ministarstva pravde, carine, kao i Holokaust muzeja.
Rozenborg je bio ministar u nacističkoj vladi, poznat kao partijski ideolog za rasno pitanje, ali je vodio i organizovanu pljačku jevrejskih umetničkih dela širom Evrope. Na suđenju u Nirnbergu proglašen je krivim i obešen je u oktobru 1946. godine.
Njegov dnevnik je nakon toga nestao, a sumnja je pala na jednog od tužilaca u procesu, Roberta Kempnera. Nakon njegove smrti 1993. godine, dugo godina se vodila ostavinska rasprava o zaostavštini između Kempnerove dece, bivšeg sekretara Herberta Ričardsona i Holokaust muzeja. Nakon što su potomci odlučili da sva dokumenta predaju Holokaust muzeju, otkriveno je da više hiljada stranica nedostaje.
Federalni istražni biro (FBI) je tada pokrenuo krivičnu istragu o nestalim dokumentima, ali optužnica nikada nije podignuta. Početkom ove godine, predstavnici muzeja, zajedno sa agentima državne bezbednosti posetili su Ričardsonov dom u Bafalu On nije želeo za Rojters da komentariše navode o pronađenom dnevniku, a više podataka znaće se nakon konferencije za novinare.
Kako prenosi Rojters, dnevnik nudi novi uvid na odnose koji su postojali u vrhu nacističke vlasti, kao i planovima za uništenje Jevreja i drugih istočnoevropskih naroda.
Svi detalji pronađenog dnevnika biće saopšteni na ovonedeljnoj konferenciji za novinare u Delaveru, na kojoj će govoriti predstavnici američkog Ministarstva pravde, carine, kao i Holokaust muzeja.
Rozenborg je bio ministar u nacističkoj vladi, poznat kao partijski ideolog za rasno pitanje, ali je vodio i organizovanu pljačku jevrejskih umetničkih dela širom Evrope. Na suđenju u Nirnbergu proglašen je krivim i obešen je u oktobru 1946. godine.
Njegov dnevnik je nakon toga nestao, a sumnja je pala na jednog od tužilaca u procesu, Roberta Kempnera. Nakon njegove smrti 1993. godine, dugo godina se vodila ostavinska rasprava o zaostavštini između Kempnerove dece, bivšeg sekretara Herberta Ričardsona i Holokaust muzeja. Nakon što su potomci odlučili da sva dokumenta predaju Holokaust muzeju, otkriveno je da više hiljada stranica nedostaje.
Federalni istražni biro (FBI) je tada pokrenuo krivičnu istragu o nestalim dokumentima, ali optužnica nikada nije podignuta. Početkom ove godine, predstavnici muzeja, zajedno sa agentima državne bezbednosti posetili su Ričardsonov dom u Bafalu On nije želeo za Rojters da komentariše navode o pronađenom dnevniku, a više podataka znaće se nakon konferencije za novinare.
