Postupak za rehabilitaciju komandanta četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu Dragoljuba Draže Mihailovića danas je prekinut odlukom Višeg suda u Beogradu do pravosnažnosti presude o tačnom datumu njegove smrti.
Predsedavajući sudskog veća Aleksandar Ivanović rekao je da je do sada proces rehabilitacije mogao da ide paralelno sa postupkom koji se vodi o utvrđivanju tačnog datuma smrti Mihailovića, ali da to više nije moguće.
Preduslov za rehabilitaciju Draže Mihailovića je odluka Prvog osnovnog suda u Beogradu koji ga je 5. oktobra 2012. proglasio mrtvim i za tačan datum njegove smrti utvrdio 31. juli 1946. godine.
Na tu odluku su se žalili predlagači rehabilitacije koji tvrde da izvori govore da je Mihailović streljan 17. jula 1946. godine.
Advokat predlagača Zoran Živanović rekao je da će on uputiti zahtev da Viši sud u Beogradu po hitnom postupku reši žalbu.
Prema njegovim rečima, pomeranje tačnog datuma njegove smrti je pokušaj da se predstavi da je Mihailović imao fer i pravično suđenje.
On tvrdi da je Mihailović osuđen na smrt zbog saradnje sa okupatorom 15. jula 1946. i da je dva dana kasnije streljan, što, kako je naveo, dokazuje da nije mogao da ima fer suđenje.
Predsedavajući sudskog veća Aleksandar Ivanović rekao je da je do sada proces rehabilitacije mogao da ide paralelno sa postupkom koji se vodi o utvrđivanju tačnog datuma smrti Mihailovića, ali da to više nije moguće.
Preduslov za rehabilitaciju Draže Mihailovića je odluka Prvog osnovnog suda u Beogradu koji ga je 5. oktobra 2012. proglasio mrtvim i za tačan datum njegove smrti utvrdio 31. juli 1946. godine.
Na tu odluku su se žalili predlagači rehabilitacije koji tvrde da izvori govore da je Mihailović streljan 17. jula 1946. godine.
Advokat predlagača Zoran Živanović rekao je da će on uputiti zahtev da Viši sud u Beogradu po hitnom postupku reši žalbu.
Prema njegovim rečima, pomeranje tačnog datuma njegove smrti je pokušaj da se predstavi da je Mihailović imao fer i pravično suđenje.
On tvrdi da je Mihailović osuđen na smrt zbog saradnje sa okupatorom 15. jula 1946. i da je dva dana kasnije streljan, što, kako je naveo, dokazuje da nije mogao da ima fer suđenje.
