Haški tribunal odbio je zahtev bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika za oslobađanje nakon izdržanih 12 od 20 godina zatvorske kazne na koju je osuđen zbog progona nesrba u BiH 1992, saopšteno je danas u Hagu.
U obrazloženju odluke, predsednik Tribunala Teodor Meron (Theodor) naglasio je da, prema sudskim pravilima, osuđenik može prevremeno oslobađanje zatražiti posle dve trećine izdržane kazne, što ističe u avgustu 2013. godine.
"Krajišnik je, uz to, osuđen za veoma teške zločine, koji su obuhvatali rasprostranjeno premeštanje nesrpskog stanovništva u BiH, koje je izazvalo veliku patnju", naglasio je u odluci sudija Meron.
Krajišnik (66) je zahtev zasnovao na britanskom propisu da osuđenici imaju pravo da zatraže prevremeno ili uslovno oslobađanje pošto im istekne polovina kazne, što se u njegovom slučaju desilo 2010. godine.
Kao argument za svoje oslobađanje pre isteka kazne, Krajišnik je naveo i da je sarađivao sa haškim tužilaštvom, omogućujući mu da dođe do dokumenata, ali u odluci sudije Merona piše da je tužilaštvo to negiralo.
Žalbeno veće tribunala je u martu 2009. pravosnažno osudilo Krajišnika na 20 godina zatvora zbog zločina nad Bošnjacima i Hrvatima u BiH 1992.
Krajišnik je osuđen za deportacije, prisilno premeštanje i, delimično, progon nesrba u BiH, 1992. dok je bio predsednik Skupštine Republike Srpske.
Presudom žalbenog veća bila je preinačena prvostepena presudu, izrečena u septembru 2006., kojom je Krajišnik bio osuđen na 27 godina zatvora.
Krajišnika su 3. aprila 2000. na Palama uhapsile međunarodne snage (Sfor), a četiri dana kasnije, on je u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala izjavio da nije kriv.
