Prema indeksu svetskog rizika, poseban stepen rizičnosti za život imaju male države na ostrvima u Tihom okeanu - država Vanuatu čak 36,31 odsto.
Iza nje slede Tonga - 28,62 odsto i Filipini - 27,98 odsto. Karibi, Srednja Amerika i južni predeli afričkih zemalja pripadaju takode regijama sa najvećim rizikom.
Na kraju rang-liste država rizičnih za život jeste Katar, sa rizikom manjim od jedan odsto.
Srbija je na 66. mestu po riziku, BiH je na 86, Hrvatska se nalazi na 123, a manju opasnost od rizika beleži i Slovenija, koja je na 132. mestu.
Nemačka je sa 3,27 odsto na 146. mestu - i time u petoj, najmanje rizičnoj klasi.
Indeks svetskog rizika uzima u obzir opasnosti od prirodnih katastrofa, ali i osetljivost društva - kaže Piter Mak (Peter Mucke), rukovodilac organizacije "Savez za pomoć u razvoju".
"Osetljivost društva prema prirodnim katastrofama višestruko je značajnija nego sama prirodna katastrofa", navodi Jorn Birkman sa Univerziteta UN u Bonu.
Države su posebno osetljive nakon jakih oštećenja prouzrokovanih ekstremnim prirodnim katastrofama, kada je infrastruktura slabo razvijena, a situacija sa hranom i smeštajem - loša.
Pozitivan primjer je Holandija, u kojoj su delovi zemlje ispod nivoa mora, što vodi do velike ugroženosti od prirodne katastrofe. Bez zaštitnih nasipa cela regija bila bi potopljena.
Ali, zbog dobrih društvenih, ekonomskih i institucionalnih uslova, ona ne pripada ekstremnim zemljama rizika, nego je na 51. mestu.
